понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.09.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Јавни дуг не забрињава

Веће задуживање повећава расходе за камате у буџету. – У овој години задужење државе повећаће се за око девет процентних поена, а крајем године достићи ће око 60 одсто БДП-а
(Фото А. Васиљевић)

Јавни дуг расте, али то још не забрињава рејтинг агенције које прате нашу економију. Агенција Фич, која је пре неколико дана потврдила ранији ниво рејтинга ББ плус са стабилним изгледима за даље повећање, наводи да се очекује привремени благи пораст јавног дуга у 2020. години, док се у наредним годинама очекује да се јавни дуг врати на претходни опадајући тренд и достигне 51 одсто БДП-а крајем 2024. године.

Подсећају да је дуг опште државе на крају 2019. значајно опао на 52,9 одсто БДП-а у односу на крај 2016. године, када је износио 68,8 одсто БДП-а.

Министар финансија Синиша Мали је рекао тим поводом да је за Србију веома важно да држи јавни дуг под контролом и да то виде и признају други и додао да ћемо задржати ниво јавног дуга испод 60 одсто БДП-а, а испуњење тог одговорног задатака даје нам кредибилитет пред другим финансијским институцијама.

Иначе, јавни дуг је крајем другог квартала достигао 26,8 милијарди евра, што је износило 58,5 одсто БДП-а.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је једна од сасвим сигурних последица актуелне кризе релативно велики раст јавног дуга у многим земљама, којим је финансиран фискални дефицит. Према предвиђањима ММФ-а и Светске банке из јуна ове године, јавни дуг на нивоу света ће у овој години порасти за скоро петину, а крајем године ће бити већи од светског БДП.

– Јавни дуг Србије у овој години повећаће се за око девет процентних поена БДП-а, а крајем године достићи ће око 60 одсто БДП. То је за земљу на нашем нивоу развијености релативно висок јавни дуг, па би мерама фискалне политике требало зауставити његов даљи раст. Због рекордно ниских каматних стопа трошкови сервисирања високог јавног дуга сада су ниски, али се у будућности очекује раст каматних стопа, а тиме и повећање ризика кризе јавног дуга – сматра Арсић.

По његовој оцени, терет отплате јавног дуга за Србију је релативно висок, јер је просечна каматна стопа на јавни дуг у нашој земљи скоро два пута већа него у ЕУ, па ће због сервисирања великог јавног дуга у будућности бити мање средстава за продуктивну јавну потрошњу. Другим речима, висок јавни дуг ће у дужем року кочити привредни раст.

По њему, због превеликог пораста јавног дуга, антикризне мере фискалне политике усмерене на привреду требало је да буду нешто селективније и самим тим штедљивије, док за исплату 100 евра свим пунолетним грађанима понавља познати став да је скупа и економски погрешна мера.

Даљи раст јавног дуга у наредним годинама не би био одржив, па је потребно 2021. фискални дефицит осетно смањити на ниво који ће омогућити смањење учешћа јавног дуга у БДП-у, што подразумева дефицит до два одсто БДП-а. То се може обезбедити кроз умерену индексацију плата и пензија, смањење субвенција и бољу наплату пореза, док би капиталне расходе требало задржати на високом нивоу од око пет одсто БДП-а, уз унапређење система селекције и ефикасности реализације инвестиционих пројеката.

Пред високо задуженим земљама се у основи налази неколико могућности за решење проблема јавног дуга. Прва могућност је да након окончања епидемије примене програм фискалне консолидације којим би се смањио фискални дефицит или остварио суфицит, након чега би јавни дуг почео да опада. Оваква фискална политика, нарочито ако би се спроводила у већем броју великих земаља, неповољно би утицала на раст светске привреде у будућности.

Друга могућност, коју је у прошлости користио велики број земаља, јесте да се проблем високих јавних дугова, који су нарасли у време ратова или великих економских криза, реши у већој или мањој мери, њиховим обезвређивањем кроз инфлацију. Ова могућност је доступна само оним земљама које су задужене у сопственој валути, што значи да није доступна већини земљама у развоју.

Арсић оцењује да су мале шансе да се задужене велике, а високоразвијене земље у већој мери ослоне на ову могућност јер би тиме, у дужем временском периоду, изгубиле поверење инвеститора.

Такође, постојање независних централних банака, које имају задатак да држе инфлацију на ниском и стабилном нивоу отежава инфлационо обезвређивање јавног дуга. Ипак, могуће је да ће реалне каматне стопе на јавни дуг у неким годинама бити негативне, што би у одређеној мери допринело инфлационом обезвређивању јавног дуга.

Трећа могућност је да високозадужене земље прогласе неку врсту банкрота и затраже репрограм и делимични отпис дугова. Захтев за репрограм и отпис дугова од стране неке земље би довео до пада приватних инвестиција, а потом и до опште економске кризе у тој земљи, која би се потом прелила на друге земље. Ефекат на светску привреду био би неповољнији ако би се дужничка криза јавила у некој од великих високоразвијених земаља.

Коментари16
149ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Prva iluzija je formulisana od Rimljana pravilom: ''primus inter pares'' (prvi medju jednakima). Logicka greska se sastoji u ''istom'' i ''razlicitom''. Ipak ''nejednakost'' izmedju ''ravnopravnih'' se moze videti kod javnih dugova. Posle napustanja ''zlatnog standarda'' centralne banke nemaju obavezu da isplate protivrednost novca u zlatu. Obaveze glase u odredenim valutama. Americke u dolarima, Evro Grupe u evrima koji se po volji stampaju. Srbija pak ne moze da plati dugove u dinarima.
Peace
Ne preterujete, gospodo komentatori! Da li neko od vas ekonomista? Sigurno ne, a svi hoćete najdnom biti! Sve napredne zemlje imaju javni dug i svake godine je veći. To je sasvim normalno i nikoga ne zabrinjava. Pogledajte koliki je javni dug Švajcarske, da padnete u nesvest, a svake godine sve veći i opet država napreduje. Bez javnog duga se ne može poslovato! Pogledajte javni dug Nemačeke, vaše najomiljenije zemlje! A verujem opet ćete naći izgovore i napade.
mr
Ви се не разумете баш пуно у економију. Прво и основно све се ове земље задужују у сопственим валутама. Друго, задужују се код својих банака. Швајцарска има додатне бенефите од банкарског система и специјалног положаја. Па не мислите ваљда да су Амери, Енглези и остали луди да немају пореске рајеве где скупљају лову из целог света. Свака држава од ових највећих је у неку руку Швајцарска пошто све имају пореске рајеве. Од тих цифара увек остаје намање 3% годишње. Разлике Србије са њима огромне
Peace
Ko može kuću kupiti, a da se ne zaduži ? Tako isto i država! Nema velikog poslovanja bez kredita. Banke, industrija, itd. uzimaju kredite da bi poslovale. Nikada nije ni bilo drugačije niti će biti. Država je jedna firma. Upitah da li je neko od vas ekonomista, Dpl. Oec. iz najuspješnije privrede svijeta, znam iz prakse o čemu se radi. Nažalost svi samo nagađaju, pa se i knjigovođa "prodaje za školivanog ekonomistu". Sve neke predpostavke i verovatno. Znam objasniti na E,D,F, a na srpskom teško.
Прикажи још одговора
Тертерије
Мене брину тенденције. Раније се Београд дружио са земљама које су све радиле да смањују јавни дуг. А сада се Београд бацио у загрљај оних других за које јавни дуг не значи ама баш ништа и који се задужују на све стране и не мисле ни како то да стабилизују, а ни да врате дугове. Ево рецимо, г. Макрон отишао у Литванију да решава Белорусију, док је јавни дуг његове земље достигао 2100 милијарди евра, то јест никада Француска држава није дуговала толике новце! Ни за време најрасипнијих краљева!
Боро
Da, zabrinjava tajni dug...
Куп је битан
Стварно учешће дуга у БДП-у је веће због прецењеног курса динара у односу на евро. Нелогично је да у земљи која повећава своју задуженост јача домаћа валута. Наравно, то да је динар прецењен, сазнаћемо на тежи начин.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља