четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 09:04 Ивана Албуновић

Због страха од короне гомилају се залихе житарица

Цене расту јер велики потрошачи, Кина, Египат, Саудијска Арабија, али и други увозници, чувају робу због неизвесности око пандемије. – Производња пшенице у Србији 2,9 милиона тона, што је за 17,3 одсто више у односу на 2019, очекивано и да ће производња кукуруза бити већа за 9,6 процената
(Фото Д. Јевремовић)

Иако ће коначни подаци о приносима у овој години бити објављени у марту 2021, већ сада је јасно да је Србија, када је реч о житарицама, имала успешну годину, посебно за ратаре који су сејали жито и кукуруз.

Према резултатима Републичког завода за статистику од 5. септембра ове године, у Србији је остварена производња пшенице од 2,9 милиона тона, што је за 17,3 одсто више у односу на прошлу годину.

Очекивана производња кукуруза је око осам милиона тона или 9,6 процената више у односу на 2019. У поређењу са прошлом годином, очекује се већа производња соје (15,1 одсто), а мања сунцокрета (8,8 процената) и шећерне репе (10,5 одсто).

У односу на десетогодишњи просек (2010–2019), производња пшенице је већа за 17,8 одсто, кукуруза за 29,4, сунцокрета за 26,3 и соје за 60,3 процената, док је производња шећерне репе мања за 25,7 процената. Ситуација у свету, због прошлогодишње суше, није, међутим, обећавајућа.

Глобални приноси житарица су слаби, што узрокује стални раст цена на тржишту, објавио је пре неколико дана специјализовани портал за пољопривреду „Ол абаут фуд”.

Тренутно стање углавном је последица раста тражње Кине за том робом. Цене кукуруза последњих недеља такође расту. Француска берба била је разочаравајућа, а суша ће имати негативне ефекте и на усеве у Украјини.

Портал наводи да велика тражња и даље влада за руском пшеницом и да је Египат недавно купио 405.000 тона жита из Русије по цени која је била већа за девет долара у односу на претходни тендер.

Стручњаци не очекују да ће се оваква ситуација са ценама потпуно стабилизовати све до половине децембра и жетве у Аустралији, која ће, према предвиђањима, бити добра.

Како је за „Политику” рекао Вукосав Саковић, директор удружења „Жита Србије”, овакво стање на тржишту последица је тога што велики потрошачи, Кина, Египат, Саудијске Арабија, али и други увозници, покушавају да направе веће залихе, што је последица страха од короне.

На берзи житарица су такође и инвестициони фондови који прате дешавања и стварају додатни притисак. Иако Египат, рецимо, тренутно купује 30 одсто више робе, то се неће наставити унедоглед, јер потребе остају исте, сматра наш саговорник.

– Страхују се шта ће бити током зиме и како ће се пандемија развијати. А тако и набавке и транспорт. Али то не значи да робе нема. Иако су поједини европски произвођачи подбацили, Русија то надомешћује и ово је дефинитивно њихова година и што се тиче приноса и цена – каже Саковић.

Према његовом мишљењу, извозници попут нас не треба да гомилају залихе, јер ми имамо робу. Година је била добра и произвођачи остварују добре цене, боље од оних којима су надали.

– Цене на светском тржишту вртоглаво су расле до пре недељу дана када бележе благи пад. Како ће се то даље развијати, не знамо. Наши извозници треба да осете шта се догађа и да процене који је прави тренутак за продају робе – истиче Вукосав Саковић. 

Коментари6
4d67f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

fensi denser
odlično, otkupite od seljaka po maksimalnoj ceni i prodajte sve! isplatite seljacima dugovanja da se ljudi malo oporave.
mr
Господине, не требају њима независни пољопривредници, њима требају робови. Замислите да су пољопривредници економски јаки и независни, шта би онда радили ту разни мешетари. Може цена да буде у свету не знам колико добра, никад се неће дозволити да од тога има корист мали пољопривредник. Увек и у свим околностима ће екипа да иде на то да пољопривредник зависи од њих. Запамтите увек.
Боро
A mi se hvalimo kako ćemo izvesti sve viškove?
Polako...
Boro, ne nagli! Ne može sa njive u izvoz! Prvo se moraju domaće potrebe pokriti. Još se ne zna koliko će domaće tržište trebati. U krizi se moraju stvarati ovakve rezerve. Treba li odmah sve prodati, pa posle nema. Ne traje žetva celu godinu!
Живко(пиши ћирилицом)
И складиштење утиче на повећање цене,јер кад се роба брзо испоручи нема трошкова складишптења.Али овај проблем због епидемије ствара много нових проблема, чија се решења не могу антиципирати(јер досад свет није у новије време био суочен са таквом ситуацијом). Нажалост, а како то бива увек,највише ће страдати сиромашни, а како ће то изгледати,тек ћемо видети(по мени следи ружан сценарио)...
Zaharije
A ti bi da se zalihe na stvaraju i da sirotinja gladuje! Živ bio pa nedoživeo... Vreme je korone kada se ceo svet boji gladi, viškovi će lako biti prodani. Kupci neće dovoziti sa drigih kontinenata nego će kupovati gde je najbliže.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља