четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 14:00 Мирјана Сретеновић

Oдлазак Исидоре Жебељан

Човеку је обично преко потребно да га нешто драстично лупи по глави, да би се заиста удубио и покушао да се истински упути духовним путем ‒ говорила је позната композиторка и академик
Исидора Жебељан (Фото Д. Јевремовић)

После дуге болести преминула је Исидора Жебељан, једна од најзначајнијих српских композиторка, редовна чланица САНУ, чија музика је извођена широм света.

Исидора Жебељан рођена је у Београду 1967. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у класи Властимира Трајковића, где је од 2002. радила као професор композиције. За своја дела добила је важна признања у земљи и у иностранству, међу којима је и Мокрањчева награда. Изабрана је за члана САНУ 2006, а за члана Светске академије уметности и наука 2012. Њена музика извођена је у Великој Британији, Италији, Холандији, Аустрији, Француској, САД...

Берлински часопис „Der Freitag” изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину. Као прва јавна личност са Балкана 2014. добила је награду Парламентарне скупштине медитеранских земаља, за достигнућа у области културе и уметности. Исидора Жебељан је и један од најистакнутијих српских композитора музике за позориште и филм. Kомпоновала је музику за више од 30 позоришних представа у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори. За рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда.

Након успеха опере „Зора Д.” Исидора Жебељан добија поруџбине значајних институција и фестивала, као што су Венецијанско бијенале (Kоњи Светог Марка, 2004), Фестивал у Брегенцу (опера Маратонци, 2008; Зујте струне, за симфонијски оркестар, 2013), Џенезис фондације из Лондона (Песма путника у ноћи, за отварање изложбе Била Вајоле у Националној галерији у Лондон, 2003), Универзитет у Kенту (Поломка квартет, 2009), Оперу из Гелзенкирхена (Симон изабраник, 2009. и Наход Симон, 2015), Фондација Берлинске филхармоније (Kлин-чорба, 2014)...

Kомпоновала је за: Бечкe симфоничарe, Бродски квартет, Октет Берлинске филхармоније, Холандски камерни хор, Лондон Брас... Њене композиције се изводе на фестивалима у Торину, Сијени, Гетеборгу, Вроцлаву, Ослу, Јерусалиму, Барселони, Милану, а дела су јој изводили Београдска филхармонија, Academy of St. Martin in the Fields, Симфонијски оркестар из Гетеборга, Симфонијски оркестар РАИ Торино, Kраљевска филхармонија Галиције, Нова филхармонија Вестфалије, Лутославски квартет, ансамбл Сентијери селвађи из Милана.

Дискографска кућа CPO из Немачке објавила је 2011. компакт диск са оркестарском музиком Исидоре Жебељан, у извођењу Јаначекове филхармоније из Остраве, Жебељан оркестра из Београда и диригента Давида Порселајна, а 2015. диск са камерном музиком за гудаче, у извођењу Бродски квартета, хорнисте Штефана Дора, кларинетисте Хуана Енрика Љуне и других. Кућа „Oboe Classics” из Лондона објавила је 2013. диск са камерном музиком Исидоре Жебељан. Дискове са њеном музиком објавили су и Deutsche Grammophon, Chandos Records, Acousence, Mascom, САНУ и други.

У једном интервјуу Исидора Жебељан је истакла да традиција представља једно од природних изворишта њене музике.

‒ Има нешто лудачки заносно у заједничкој – и српској и балканској – културној традицији: сва та патња, туга и страст... Kроз историју, читаво наше постојање саткано је од небројено много готово неспојивих елемената – супротстављених религија, менталитета, различитих географских одлика, климатских екстрема. Све то заједно овај хибрид чини апсолутно оригиналним и јединственим. Наша аутентичност и идентитет управо су садржани у том чудесном споју неспојивог. Међутим, проблем је у томе што се ниједна власт у Србији никада није бавила прихватањем, обгрљивањем свих тих супротстављених елемената; уместо тога, упорно је инсистирала на издвајању само оног елемента који је сматрала својим; остале би потирала.

На питање у чему налази инспирацију, 2011. одговорила је: „У вери и свим врстама духовних доживљаја.”

‒ Једино што покреће живот и даје му смисао је љубав – љубав према свему. Шта год човек да ради, о чему год или о коме год да мисли, када то чини са љубављу, добија диван, божански одговор. Љубав се увек враћа. То је онај необјашњивии систем и сплет узајамног енергетског деловања које ово осећање производи. На пример, ако хоћу да вам опишем начин на који компонујем, онда могу да кажем да је све што сам писала, настајало из љубави и радости. Увек сам уживала у компоновању. Тај чин изгледа као посета Дионизијевој светковини… као нешто чаробно. И због тога су почела да се дешавају чуда са мојом музиком, да се отварају велика врата, све је падало с неба – то је одговор љубави. Али пре неких пет година, када је успех моје музике већ имао јасан облик и ток, количина посла почела је да ме оптерећује ‒ свакодневно десетосатно компоновање, живот у раду, без одласка на одмор и по неколико година, све је то постало претешко бреме, полако сам разазнавала да сам успут почела да губим смисао – љубав. Kао последица оваквог стања, стигла су тешка времена. Била сам принуђена да направим рез и да о свему поново размислим, шта је то што волим, шта ме чини срећном, ко сам ја у ствари? ‒ истакла је позната ауторка и додала:

‒ Ето, сад се крећем тим путем, добрим путем. У ствари, након свих тешких ситуација, које су ме задесиле последњих година, пронашла сам Бога. И то је најважније искуство које ми се десило у животу. Човеку је обично преко потребно да га нешто драстично лупи по глави, да би се заиста удубио и покушао да се истински упути духовним путем. Некима је дата бесплатна благодат, као што кажу свети оци и такви људи разумеју и проналазе свој пут без драматичних догађаја, али за нас остале, недаће су потребне, оне су наша благодат, јер је то онај диван, нама не тако лако разумљив начин на који нас Бог учи свему што треба да знамо. Не постоји ниједна ствар која човека може да натера да се тако дубоко замисли над својим животом и над оним што чини, као што је патња. Све тешке ствари које нам се дешавају су фантастичне јер су део пута, усмеравају нам пажњу, упућују нас да на прави начин истражујемо, да у себи покушамо да пронађемо затомљену енергију којом можемо да мењамо и свој живот и животе наших ближњих, да се приближимо Богу, јер Бог је увек ту, ми смо ти који стално бежимо од њега.

Владан Вукосављевић: Стваралац велике магнитуде

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић изразио је саучешће поводом смрти композиторке Исидоре Жебељан, преноси Танјуг.
„Била је музички таленат и стваралац велике магнитуде, креативна, иновативна и јединствена”, истакао је Вукосвљевић у телеграму саучешћа.
Навео је да је веома потресен вешћу о изненадној и прераној смрти Исидоре Жебељан и да и у име Министарства културе и информисања, и у своје лично име, изражава искрено и дубоко саучешће њеној породици, пријатељима, поштоваоцима њеног дела и члановима САНУ.
„Њена дела била су препозната, извођена и високо цењена на свим меридијанима и код публике истанчаног укуса. Постала је савремени класик у некласичном маниру”, навео је министар и нагласио да ће Исидора Жебељан остати упамћена као један од корифеја српске уметничке музике с почетка 21. века и једна од најзначајнијих композиторки у историји српске културе.

(Фото Л. Вулетић)

Ана Брнабић: Oставила је неизмеран траг својим раскошним талентом

Председница Владе Ана Брнабић упутила је телеграме саучешћа породици, колегама, студентима и пријатељима преминуле српске композиторке, акадамика Исидоре Жебељан, јавља Танјуг.
„Одлазак Исидоре Жебељан ненадокнадив је губитак за нашу културу, музичку и позоришну уметност, али и за све младе генерације студената којима је несебично делила своје знање. Током своје дугогодишње и изузетно богате и успешне каријере, оставила је неизмеран траг својим раскошним талентом. Исидора је била и остаће креативни амбасадор националне платформе ’Србија ствара’ и као најизвођенији српски композитор у свету наставиће кроз своја дела да представља нашу културу и уметност”, навела је Брнабић и истакла да јој је вeлика част што је као премијерка познавала Исидору.
„Драга Исидора, хвала вам на огромном таленту и знању који сте несебично делили, на истрајности и топлини, као и на свом препознатљивом таленту и знању”, рекла је Ана Брнабић.

Милица Кадић: Специфичан стварлачки стил

Напустила нас је Исидора Жебељан, интернационално признати композитор и академик, чије су композиције изведене на најзначајнијим светским сценама и која је овенчана бројним међународним признањима, што оставља бескрајну празнину у композиторском стваралаштву Србије, казала је за Танјуг музиколог и уредница музичког програма у Центру београдских фестивала Милица Кадић.
Кадић је подсетила да је Жебељан у међународне воде упловила опером „Зора Д”, поруџбином Фондације „Џенезис” из Лондона, која је своју премијеру имала 2003. године у Амстердаму, а потом и у Бечу и Београду.
„Од тада се нижу бројне поруџбине чиме се Исидора Жебељан остварује као један од наших најизвођенијих аутора. ’Коњи Св. Марка’ за Венецијански бијенале, опера ’Маратонци’ за Фестивал у Брегенцу, опера ’Симон изабраник’ за Оперу у Гелзенкирхену, опера ’Две главе и девојка’ за Академију „Киђана” у Сијени, само су неке од њих. Компоновала је за врхунске музичке ансамбле, а њена дела су редовно била део програма еминентних светских фестивала, међу њима и неколико издања Београдских музичких свечаности”, напомиње Кадић.
Према њеним речима, специфичан стваралачки стил, професионализам и ведрина Исидоре Жебељан остаће упамћени међу сарадницима, а њена дела остају новим генерацијама за чување и памћење.

Ања Ђорђевић: Велики губитак

„Исидора је била особа која је изузетно волела музику и бдила над сваком нотом и целим бићем се улагала у свој рад”, казала је за Танјуг композиторка и вокална перформерка Ања Ђорђевић на вест о смрти Исидоре Жебељан.
„Правиле смо концерте са огромним жаром и ентузијазмом. У нашој средини нема много људи који имају озбиљно знање, а који су истовремено и озбиљни саговорници. Исидора је била једна од њих. Међу многим стварима дугујем јој и први професионални ангажман у позоришту”, рекла је Ања Ђорђевић и истакла да је Исидора Жебељан у „пустоши знања и умећа” била инспирација и узор многима: „Исидорин одлазак је огроман губитак за њену породицу, али и за нашу музичку породицу.”

Коментари5
e2fb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар
Много ми је било жао када сам чуо ову вест. Она је носила име Србије на прави начин. Уживај Исидора.
Прими је Господе у царству твоме
@Петар Петре, свима који су знали за Исидору је жао због њене ране смрти. Међутим, уживање је сотонсо искушење и навлачење на слаткоуживање, јер човек није створен да ужива, већ да шири љубав, као што је Исидора говорила у наведеном интервјуу. Зато, прими је Господе у царству твоме.
Ђовани
Колико год да је тужно, и да је живот био кратак по мерилима савременог човека, геније пронађе мир када је у хармонији са Богом. То се по њој и види. Одавно нисам чуо овако дубоке мисли. Вечан јој спомен.
Jelisaveta
Tuzno,genije sa velikim produktivnoscu i ogromnim kvalitrtom ostvarenja.Divno napisala tekst novinarka Sretenovic, pismeno I otmeno.
zoran stokic
Da! Ali kakvo nam je društvo kroz vekove? Isidori Sekulić, Žanki Stokić spomenik podigle kućne pomoćnice. Kseniji Anastasijević grob prodat...Englezi su svoje umne ljude sahranjivi u sabornoj crkvi Svetog Petra u Westminsteru (gde su sahraljivani kraljevi) – kraljevi "umetnosti", "nauke".... Persl, Hendl, ,...Njutn, Fardej, Makfel...čak je i Darvin (tu sahranjen). Otuda tolike razlike izmenju nas i engleza iako nas je u srednjem veku bilo isto (1.5miliona)...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља