субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 20:00 Александар Милетић
АМЕРИЧКА ПРОФЕСОНАЛНА КОШАРКАШКА ЛИГА

Јокић – играч који мења стандарде НБА

Српски ас се сврстао у ред највећих звезда Лиге, али је и један од најкреативнијих играча и најбољи додавач међу центрима свих времена. – Комплименти Била Волтона: „Он долази из велике кошаркашке културе”
Главни „разбијач” НБА догми: Никола Јокић (Фото EPA-EFE/Erik S. Lesser)

Претходне сезоне Никола Јокић је проглашен за најбољег центра НБА, уз Стефона Карија, Џејмса Хардена, Пола Џорџа и Јаниса Адетокунба, а нашао се и у најкреативнијој петорци у једној незваничној анкети (према „Бличер рипорту”) уз Карија, Хардена, Кевина Дурента и Леброна Џејмса.

У овој сезони је изабран у другу петорку лиге (по многима, имао је места у првој, јер је центарска позиција додељена Ентонију Дејвису који углавном игра као „четворка”) и направио велики искорак у својој каријери, крчећи Денверу пут ка финалу Западне конференције. Уз његово име још су снажније везани коментари који преиспитују читаву епоху и традицију најбоље лиге света! Најчешће се наглашава то да је – најбољи додавач међу центрима свих времена!

Важно је и да долази из Србије...

Додуше, полемика око тога још постоји, међутим, све је више оних стручњака који Јокића стављају на прво место кад је реч о високим асистентима, тим пре што његова додавања нису типична. Његову креативност – каква се ретко виђа и на бековским позицијама – неки објашњавају и „великом кошаркашком културом из које долази” (Србија). То је у интервјуу за „Џи-Кју” истакао Бил Волтон, некадашњи шампион НБА са Портландом и Бостоном, чије се име налази у свим анкетама када се говори о најбољим асистентима међу центрима свих времена.

У данашњој кошарци, у којој талентовани, својеглави играчи из Европе разбијају разне догме у НБА, можда је дошло време да се улога играча не везује за његову висину, већ за задатке које превасходно извршава на терену. У том случају, Јокић би мирне душе могао да се назове организатором игре, јер он је заиста тај који организује нападе свог тима, иако неко други углавном преноси лопту (мада он не бежи ни од тога).

У последње три сезоне имао је барем шест асистенција по мечу (2016/17 - 6,1, 2017/18 - 7,3, 2018/19 - 7), што ниједан центар није успео пре њега (просек 6,8). Лане је био девети асистент у лиги (7,3), као једини центар међу првих 35 играча (Марк Гасол 36. место, са 4,4) а првих десет су били све сами плејмејкери изузев њега. Ове сезоне је на 13. позицији (7), међу 20 плејмејкера, а први наредни центар је Домантас Сабонис (35. место, просек 5), син Арвидаса Сабониса кога многи стављају у врху листе најбољих високих додавача НБА свих времена.

Многи стручњаци су у овој сезони за Јокића рекли да је „најбољи центар-додавач кога су икада видели” (такво мишљење имају Мајкл Мелоун, Џеф Ван Ганди, Док Риверс…), а дебату око тога водила су двојица аналитичара ЕСПН-а. Тако је Марк Џексон покушао да демантује Ван Гандија, наводећи имена Вилта Чемберлена, Била Волтон и Арвидаса Сабониса. Међутим, управо на порталу ЕСПН-а недавно се појавила опширна „студија” о Јокићу, у којој четворица аналитичара износе свој суд о њему и његовом значају за НБА лигу.

Чемберлен далеко од Јокића…

„Можемо ли заиста закључити да је Јокић најбољи високи додавач свих времена”, пита се Кевин Пелтон у овом чланку, а затим даје потврдан одговор, уз објашњење да је тешко поредити играче разних епоха:

- Да бисмо то избегли, погледајмо проценат асистенција који играч остварује за свој тим. У том случају Јокић би одувао конкуренцију, са три прва места у четири најбоље сезоне свих времена. Јокић је једини центар са више од 37 одсто асистенција своје екипе. Нико од оних који су му конкуренција не може ни близу да приђе томе. Чемберлен је у две сезоне имао велике бројке, али то је делимично због тога што је играо 47 минута по мечу. Ако се гледа просек минута, није ни близу Јокићу. Није то ни Волтон, чији је најбољи просек 29 одсто у сезони када је био МВП (1977/78), а тај просек му није довољан ни за првих десет на листи. Исто је са Сабонисом, чија најбоља сезона (25 %, 2002/03, у 38. години) није довољна за првих 50. Можда би други центри играјући Јокићеву улогу сакупили више асистенција, али тешко је замислити да они попут Чемберлена и Волтона могу да преведу лопту као плејмејкер и додају из дриблинга, а то је нешто што Јокић редовно ради. Што се тиче додавања са центарске позиције, слажем се са Ван Гандијем: Јокић је непоновљив!

Претходне седмице, непосредно после другог меча финала Западне конференције (Лејкерси повели са 2:0 против Денвера, тројком Дејвиса уз звук сисрене), магазин Џи-Кју је замолио Била Волтона за интервју на само једну тему – Никола Јокић!

- Он је веома занимљив играч, кога је изузетно забавно гледати – казао је Волтон. – Изгледа ми и да би било забавно и играти с њим. Делује као сјајан саиграч и спектакуларно вешт кошаркаш који игра на победу. Способан је за разне ствари. Висок је, снажан, покретан, вешт, интелигентан, креативан, спреман за сарадњу. Долази из велике кошаркашке културе. Такође, тренутно има изванредног тренера у Мајклу Мелоуну…

Волтон је затим објаснио како се упознао с Јокићем, кад је пре две године са супругом отишао на један меч Лејкерса (у то време његов син Лук је водио тај тим) против Денвера.

- Чекали смо да се поздравимо с нашим сином Луком пре утакмице и док смо били на терену, Никола се загревао на супротној страни. Пришао сам му, представио се и рекао му да је задовољство гледати га и да ми је част да могу да га упознам…

Упитан да каже нешто о томе како Јокић утиче на свој тим, на саиграче, Волтон је одговорио:

- Најлепша ствар коју је неко икада рекао о мени као кошаркашу, било је то да сам своје саиграче чинио бољим. Мој идол је био Бил Расел, на терену и ван њега, а он је управо то радио: чинио је саиграче бољим. Никола ради тако много ствари, не постоји ништа чему није дорастао. Пред њим је изазов, који постоји и пред сваким другим: наставити овим темпом. Увек је реч о наредној утакмици и способности да се одржите на том нивоу…

Коментари0
ba45d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља