Сивим, од смога зачађеним градским фасадама дају нову младост. Уметност усељавају у готово заборављене улице. Креативношћу обликују призоре који могу да нам разведрити суморне дане. Улични уметници раде пуном паром и све је више делова града којима додају нове боје и дају душу.

Дорћол је, у неколико претходних дана, добио три мурала, када су у оквиру фестивала „Реконструкција” на зидовима у Улици деспота Ђурђа 7 и 11, своје слике урадиле Тијана Трипковић и Сандра Никач, као и Барбара Димић и Валентина Брковић, док су простор у Мике Аласа 36 улепшале Ива Димитријевић, Милица Бојанић и Наташа Михаиловић. Цртач Марко Ћулум је недавно осликао и паркић у Таковској улици инспирисан игром „The last of us, part III”, пре неколико дана оживео је и зид Основне школе „Гаврило Принцип” у Земуну. Ђаци ове осмолетке у школском дворишту убудуће ће се дружити са Десанком Максимовић, Бором Станковићем, Миленом Павловић Барили, Доситејем Обрадовићем, Исидором Секулић, Михаилом Пупином и Вуком Караџићем.

И насеље Браће Јерковић добило је нови мурал са приказом насловне стране „Буквара”, назван „Нови талас”. Аутор Предраг Радовановић, познатији као Пеђа Те8, пре свега неколико недеља овом крају поклонио је и рад „Нова нормалност” чија је тема, као и код овог рада, такође вирус корона.

– Мали куриозитет је што већина улица у овом насељу носи име по уметницима као што су Јован Бијелић, Пиво Караматијевић, Игњат Јоб... Крај је по томе сликарски, али ми немамо тај имиџ, него знатно негативнији, па сам избором ове локације желео то да променим. Назив рада „Нови талас” односи се на вечито помињање новог таласа короне, али и нови талас генерација које уче из буквара – објашњава Пеђа Те8 који је, каже, везан за књигу из које смо сви постајали писмени, као и због тога што је његова учитељица била једна од ауторки буквара.

Деца су на његовом раду приказана окружена електронским симболима и апликацијама, девојчица у руци носи мобилни телефон, а дечак има маску која се плази свим проблемима и носи медицински штап који показује да ће они, тај нови талас деце, наћи решење за све. На муралу је уместо оног чувеног „будимо одговори” истакнуто „буди одговор”.

 – Ово је једно сведочанство о садашњем тренутку и како деца сада функционишу – истиче Радовановић.

Он објашњава и да аутори мурала, осим креативне идеје и талента, али и изабране локације за своје дело, морају да имају и одговарајућу дозволу за осликавање простора. Изгледа да баш то разликује уметника од вандала.

– Поборник сам те легалне приче. Ова врста уметности код нас је узела доста маха и мислим да и ми аутори треба да водимо рачуна у каквом се светлу представљамо. Увек тражим сагласност од станара или власника зида на коме бих да цртам. Дешава се и да они сами покрену акцију и позову ме да улепшам тај крај – објашњава Пеђа Те8 процедуру за легално украшавање зидова.

На ауторе мурала раније се гледало као на мистериозне ликове који под окриљем ноћи шарају по крају. Данас се све променило и ова врста уметности добија све више признања.

– Мислим да је та популарност талас који долази из иностранства, иако и ми имамо нашу „борбу”. Дошли смо на ниво да нас људи препознају као уметнике, а не као вандале, иако има још доста графита који се раде на недозвољеним местима па се тако и даље могу видети неоправдано украшене фасаде. Народ ипак зна да разликује уметност и сликарство од вандализма па смо дошли до тачке да имамо подршку суграђана за свој рад – истиче Предраг Радовановић.

Врата афирмацији овој уметности у Београду одшкринуо је иначе још Лазар Вујаклија који је 1970. урадио мурал у тадашњем Булевару револуције, а 1979. на Западној капији Београда. А онда је 1983. године Скупштини града понуђено 50 зидова са готовим решењима за осликавање. Тада је група студената предвођена професором Чедомиром Васићем осликала чувени мурал на згради тадашње банке у Рајићевој улици. Изабрана је скица Перице Донкова која представља младог човека са блоком у руци.