недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 16:39 Биљана Баковић
ИНТЕРВЈУ: МАЈКЛ ФРОЈНД, председник Друштва српско-израелског пријатељства из Јерусалима

Уместо признања Косова, јачати односе са Србима

Наши људи су живели заједно и умирали заједно. Мале смо нације окружене непријатељским снагама, поносне на своју традицију и културу, чије су домовине током историје биле нападане и окупиране
Фото А.Васиљевић

Најава из Вашингтона од 4. септембра у вези с Израелом и српском покрајином Косово била је потпуни шок, истиче у разговору за „Политику” Мајкл Фројнд, председник Друштва српско-израелског пријатељства, колумниста „Џерузалем поста” и сарадник Бенјамина Нетанијахуа у његовој првој влади. Наводећи да се догађај односио на економску нормализацију између Београда и Приштине, „што је унутрашња ствар Србије”, овај амерички Јеврејин који живи у Израелу указује да је одлука Беле куће да укључи питања која се односе на Израел у најмању руку чудна. 

Замислите само да су америчке државе Њујорк и Калифорнија потписале споразум о повећању размене и трговине, а он је укључивао и одељак о Финској или Аустралији. Нема логичног или кохерентног смисла. Друго, одлука о признању Косова значила је нагли заокрет у израелској политици”, каже Фројнд и подсећа да се од фебруара 2008. године Израел опирао притиску Запада и Америке и одбијао да призна косовску независност: „То је била ствар принципа коју су све израелске владе константно подржавале.

Зато се морамо запитати откуд ова изненадна промена. Мислим да је одговор јасан: након свега што је Трампова администрација учинила за јеврејску државу у протекле четири године, премијер Нетанијаху није имао другог избора него да се сложи. Али у међународним односима, као што знамо, често постоји разлика између пристанка да се нешто учини и стварног чињења. Додуше, у овој фази шансе да Израел направи још један заокрет и одустане од признавања Косова су мале. Али то не значи да по овом питању треба да признамо пораз.” 

Шта је званичном Израелу важније, даље развијање добрих односа са Србијом, чланицом УН, и српским народом, или успостављање дипломатских односа са самопроглашеном косовском „државом”, која се перципира као већински муслиманска земља? 

Последњих година односи између Израела и Србије цветају, што је сасвим природно с обзиром на јаке историјске везе које вековима постоје између Јевреја и Срба. Наши људи су живели заједно и умирали заједно. Мале смо нације окружене непријатељским снагама, поносне на своју традицију и културу, чије су домовине током историје биле нападане и окупиране. Током Другог светског рата зли усташки режим убијао је и Србе и Јевреје у Јасеновцу с неизрецивом бруталношћу. Ипак, упркос свим тешкоћама кроз векове, ни Срби ни Јевреји се никада нису предавали, и данас стојимо поносно на светској сцени као суверене државе. Имамо, дакле, много заједничког и изградили смо снажне билатералне односе. То илуструју два догађаја из ове године: дирљиви гест председника Александра Вучића, када је наредио да се на председничком здању, поред српске, истакне жута застава на којој је писало „Jude” у знак почасти жртвама Холокауста, а потом су истакнута места у Београду била обасјана плаво-белим светлима у част израелског Дана независности. То су догађаји који би били незамисливи пре само 10 или 15 година. Израелски званичници препознају и цене однос са Србијом и цене потенцијал за даље продубљивање веза између нас. Мислим да би Израелу, уместо да прихвати Косово, било боље да ојачава наше односе са Србима.

Две недеље после вести из Вашингтона да ће Србија преселити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, а да ће и Косово, после успостављања дипломатских веза с Израелом, своју амбасаду отворити у Светом граду, да ли се у израелској јавности и даље мисли да је то „готова ствар”? 

Искуство је Израелце научило да је на Блиском истоку мало тога fait accompli („свршен чин”). Сетите се да смо ми Јевреји били прогнани из наше земље пре више од 1.900 година и расути на све четири стране света. У то време су многи посматрачи несумњиво говорили да је пропаст Израела „свршен чин”. Па ипак, ево нас опет, напредујемо у својој земљи. Као што сам већ рекао, вероватноћа да ће Израел направити још један заокрет у погледу своје косовске политике је минимална. Али никада не треба очајавати.

Према речима председника Вучића, ако Израел буде поштовао Србију, Београд ће преселити своју амбасаду. Поштовање Србије тумачи се као непризнавање Косова. Како се на овакав став гледа у Израелу? 

Надам се да ће израелски доносиоци одлука преиспитати одлуку о признању Косова због могућег негативног утицаја на односе са Србијом. Једноставно нема разлога ризиковати напредак постигнут последњих година. Али да будемо поштени, важно је напоменути да је Србија такође неколико пута разочарала Израел када је реч о палестинском питању. У децембру 2017, након што су САД признале Јерусалим као главни град Израела, Генерална скупштина УН изгласала је осуду те одлуке. Србија је стала против Израела по овој веома важној и осетљивој теми, док су Хрватска и БиХ бар биле уздржане. То је било веома болно за нас.

Слично, у октобру 2011, Србија је гласала за признавање такозване државе Палестине као чланице Унеска, а годину дана касније Београд је подржао давање „Палестини” статуса државе нечланице-посматрача у УН, сличног оном који ужива Ватикан. Мислим да је у интересу обе државе да се уздрже од признавања тобожњих држава као што су „Косово” или „Палестина”, која само компликују ствари. Уместо тога, предложио бих соломонско решење – са циљем нормализације економских, научних и културних односа међу људима, а не владама, без дотицања питања формалног дипломатског признавања. Такво решење је, рецимо, даљи развој београдско-јерусалимског академског моста успостављеног у септембру и новембру прошле године. 

Ако Београд не пресели своју амбасаду у Јерусалим, хоће ли то уназадити односе наше две земље? 

Ако Београд не крене у то, мислим да ће то сигурно наштетити нашим билатералним односима, као и међународном имиџу Србије. Уосталом, обавеза да се српска амбасада пресели у Јерусалим преузета је у Овалном кабинету у присуству америчког председника. То није нешто што треба схватити олако. Даље, српска одлука је с великим узбуђењем и задовољством дочекана међу Израелцима, који су били захвални на храбрости и спремности председника Вучића да Србија буде прва европска држава с амбасадом у Јерусалиму. Ако се из било ког разлога то не догоди, биће то доказ пропуштене прилике за обе стране да учврсте наше пријатељство и сарадњу.

Управо прошлог септембра имао сам част да присуствујем отварању првог Хебрејског центра у Београду од Холокауста, као заједнички пројекат Филолошког факултета БУ и јерусалимског колеџа Кирјат Оно. После је у колеџу Кирјат Оно отворен Српско-јеврејски академски центар, први такве врсте, који је добио име по Светом Сави и рабину Јехуди Алкалају. Сада имамо јак академски мост какав никада раније није постојао. Велики је замах у српско-израелским односима и он се мора даље неговати. Сликовито речено, крајње је време да се Свети Сава врати у Свету земљу Јерусалима.

Ричард Гренел каже да Трампова администрација сматра да САД морају да помогну Израелу, који се налази у непријатељском окружењу, да им је зато важно да ојачају групу земаља која жели да подржи Израел и да су желели да укључе и Косово. Да ли је, дакле, ово била помоћ Израелу, или је ипак реч о притиску на Израел ради помоћи Косову? Или су Израел, Србија и Косово, заправо, „увезани” зарад ојачавања Трампове предизборне кампање? 

Присталица сам Доналда Трампа. Гласао сам за њега 2016. године и гласаћу поново за њега ове године. Без обзира на то, разочаран сам догађајима од 4. септембра, чији је циљ био спољнополитичка победа уочи америчких председничких избора у новембру. Иако добронамерна, ипак је то била погрешна одлука која би могла да доведе до погоршања тензија, уместо до растерећења.

На несрећу, САД су у прошлости починиле много грешака у својој политици према Србији, као на пример када је Клинтонова администрација одлучила да бомбардује Србију. Много невиних српских цивила је рањено или убијено, а проузрокована су велика разарања. Био је то трагичан потез и надам се да ће се једног дана САД извинити што су то учиниле. Вреди подсетити да је Аријел Шарон, који је био министар спољних послова Израела 1999, оштро критиковао НАТО бомбардовање Југославије, називајући га чином „бруталног интервенционизма”.

Из медија се може видети да су, поред Трампа, и Чарлс Кушнер, отац Трамповог зета Џереда, и Роналд Лаудер, председник Светског јеврејског конгреса, пријатељи и савезници Нетанијахуа. Премијер Израела се последњих месеци суочава с уличним протестима против његове власти. Да ли је све то можда утицало на овакав договор? 

Апсолутно не. Израел је жива демократија и уличне демонстрације повезане су искључиво с покушајима Нетанијахуових опонената да изразе противљење његовој домаћој политици. Они могу привући велику пажњу медија, али нису имали никакве везе са споразумом који се односи на Београд, Приштину и Израел. Нетанијаху неуморно ради на борби против вируса корона, потписивању мировних уговора са УАЕ и Бахреином и побољшању израелске економије. Одлука о признању Косова била је искључиво резултат америчког притиска и ничега другог.

Колико ће реализација обавеза у вези с Израелом, које су Београд и Приштина преузели у Белој кући, зависити од исхода предстојећих председничких избора у САД? 

Мислим да се са сигурношћу може рећи да би, ако не дај боже Џо Бајден победи на председничким изборима у новембру, то веома ојачало радикалну левицу у Америци, што би озбиљно ослабило статус и престиж Вашингтона у свету. Бајден би настојао да поништи многа Трампова достигнућа и врати Америку у Обамино доба, када је земља изгубила вољу за вођством. Кандидаткињу за његову потпредседницу, Камалу Харис, питали су прошле године да ли би искључила могућност да затвори америчку амбасаду у Јерусалиму и пресели је назад у Тел Авив.

Одбила је да одговори на питање. Њено ћутање довољно говори и сугерише да се Бајденова администрација можда неће осећати обавезаном споразумима или одлукама њеног претходника. Тако да мислим да би Бајденово председниковање било лоше не само за Америку и њено место у свету већ и за Израел и Србију.

Коментари9
7875c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jah
Israel priznaje nasu pokrajnu ko drzavu i mi im se zahvaljujemo i tapsemo po ramenima
Jovan
Pa ljudi moji nije Izrael priznao Kosovo nego mi. Prvo pregovaramo sa njim što je čin prepoznavanja ili priznavanja odredjene strane ili ti indetiteta, jer ne može da se priča sa vazduhom. A drugi, mi Srbija smo direktno potpisali da se slažemo da Izrael prizna Kosovo tog 4tog septembra u Beloj Kući. Šta je tu nejasno.
Ruth Kerkez
“ i da budemo pošteni, važno je napomenuti da je Srbija takođe nekoliko puta razočarala Izrael kada je reč o palestinskom pitanju. U decembru 2017, nakon što su SAD priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, Generalna skupština UN izglasala je osudu te odluke. Srbija je stala protiv Izraela po ovoj veoma važnoj i osetljivoj temi, dok su Hrvatska i BiH bar bile uzdržane. To je bilo veoma bolno za nas. ... “ (MF.)
Hajduk Veljko
Izraelski I Srpski narod su braca. Prosli su istu golgotu borbe za opstanak. Potreba nam je saradnja, razumevanje I pomoc.
Божа
Шалом, никакво признање не долази у обзир! Косово неможе имати другу амбасаду осим српске.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља