понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 20:01 Тања Вујић

Холандија прети напуштањем еврозоне због доштампавања евра

Европска централна банка можда ће наставити да доштампава евро ради помоћи чланицама у пандемији, што се „северњачком крилу” не свиђа
Кристин Лагард, председница банке, суочава се с многим отпорима (Фото: ЕПА ЕФЕ – Х.Ј.

Докле Европска централна банка (ЕЦБ) има намеру да доштампава евре и њима купује акције домаће привреде, посрнуле пред вирусом корона? Након пролећних надгорњавања око фонда за помоћ у ношењу с последицама пандемије и летње паузе, чланови Управног одбора ЕЦБ завадили су се око даљих потеза банке у Франкфурту.

ЕЦБ је у јуну најавила да ће зарад подстицаја привреди еврозоне усред пандемије издвојити 1,35 билиона евра за (најновији) ванредни програм куповине акција. Програм (новодоштампаног новца) биће активан „до јуна 2021. године или док банка не оцени да је криза прошла”, поручила је у то време управа ЕЦБ. Али, када је „корона криза” у еврозони и Европи „прошла”?

Почетком ове седмице избила је нова кавга у управном одбору ЕЦБ. Наиме, летошњи привредни опоравак еврозоне „у траговима” нагнао је „северњачко крило” управног одбора ЕЦБ да се – на затвореној седници, одакле вести цуре до Ројтерса – дискретно заложи да се окану даљег усијавања евроковница не би ли „муницију” сачували за следећу евентуалну кризу.

На другом крају „бојног поља”, Италијан Фабио Панета, члан управног одбора ЕЦБ, затражио је да банка остане „широких назора” пред могућим изазовима. „Асиметрични ризици траже асиметрична реаговања. Боље је да погрешимо чинећи више него чинећи мање”, оценио је Панета, по многима виђен за председника банке у Франкфурту једног дана.

На ову Панетину изјаву, берзански посматрачи одмах су се досетили да је бивши председник ЕВБ Марио Драги 2014. године, у време финансијске кризе у ЕУ, изговорио готово исту реченицу о томе колико је „ризично да се уради мање” него што је потребно. Убрзо након тога Драги је објавио да ЕЦБ улази у свој први велики круг доштампавања евра, који је на једвите јаде окончан 2018. године.

Панетину поруку са Управног одбора ЕЦБ на берзама су протумачили као назнаку да ће на последњем овогодишњем састанку, у децембру, банка објавити да ће са СОС акцијом увелико наставити и након јуна 2021.

Та берзанска реакција није пријала „северњачком крилу”. Кристин Лагард, председница ЕЦБ, нашла се пред салвом питања европарламентараца у Комитету за финансије ЕУ. Кључно питање Лагардовој поставио је Холанђанин Дерк Јан Епинг, члан партије европских конзервативаца.

Да ли је најновији спасилачки фонд („корона фонд”) привремени или трајни механизам ЕЦБ, питао је Епинг. Јер, ако постане трајни фонд, онда еврозона постаје перманентна унија за трансфер новца. У том случају, Холандија не би имала другог избора, већ да напусти еврозону, проценио је Епинг.

На то је Лагардова истакла да је реч о „једнократном” СОС програму, али да ће банка врло пажљиво наставити да мотри финансијско-привредни развој ситуације с короном до краја године.

Лагардова није крила да у управном одбору „постоје изнијансирано различита мишљења”, као и да је „компромис могућ ако су разилажења у ставовима невелика”.

Јесења ескалација другог круга пандемије широм ЕУ и еврозоне доноси и нове изазове привредном расту. Да ли ће ЕЦБ свој спасилачки фонд одржати и наредне јесени, односно колико ће управни одбор тим поводом бити сложан, остаје да се види.

Коментари19
10443
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Centralna banke ne otkupljuje akcije nego obligacije drzava i preduzeca. Ako se novac ''vidi'' kao ''hartija od vrednossti'' onda se radi o zameni jednih za druge ''hartije''. Na zalsost ne postoji ''teorija novca'' koja bi mogla da objasni sadasnje stanje stvari u kojoj Japan, Amerika i Evro grupa ''stampaju pare na veliko'' bez ''stecajnih posledica''. Akceptacija takozavanih svetskih valuta je, izgleda, drukcija ''zverka'' od ostalih valuta za koje bi ''kvantitativna teorija novca'' vazila
Dejan
A kad ono zatreba, doštampaj. Čudna li sokoćala...
Zeljko Adzic
Po kom kriterijumu se novac deli?Ko odlucuje?Holandija ima pravo.Ono sto ECB zaboravlja da kaze je opasnost od deflacije.Trebaju zadrzati bar 2@ inflaciju.Kako to postrici dostampavanjem?Bogatije clanice koriste i ECB novac kao i sopstvene rezerve za strategijsko investiranje u svoje kompanije a kriza ce zato samo povecati razlike.Korona je pokazala da svi gledaju sebe..Bregzit mi sve vise lici na promisljen korak.Kao da su znali?
bata
jedine dve zemlje koje su se obogatile od kako je uveden evro su nemačka i holandija sve ostale EU zemlje su na gubitku.... tako da od ove pretnje nema ništa.
Dusan T
Eto Nemacka imperija je pocela da se ljulja i sa druge strane. Iz nemacke perspektive, Holandija je vise konkurent nego klijent, pa verujem da ce radje pustiti nju nego Italiju i Grcku. Problem je sto sa njome idu Finska i Austrija. Na Finsku se tesko moze uticati, ali Austrija... Tu bi mogao da se sesi anslus 2.
Дипломирани политиколог
Нити је немачка, нити је империја, нити се љуља, нити ће бити Аншлуса. Седи 1.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља