субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.10.2020. у 10:41

При обнови зграда Генералштаба обавезно очување аутентичног изгледа

(Фото Анђелко Васиљевић)

Реконструкција зграда Генералштаба и Министарства одбране, срушених у НАТО бомбардовању, чију судбину је поново актуелизовао предлог Ричарда Гренел да САД плате реновирање здања у Улици Кнеза Милоша , по оцени надлежних подразумевала би враћање његовог изворног изгледа, пошто је реч о објекту који има статус заштићеног културног добра.

При томе и евентуална нова намена објекта не сме бити у супротности са његовим карактером , а да ли је намена примерена или не оцену ће дати Заводу за заштиту споменика културе Града Београда.

Архитектонски комплекс, подигнут од 1956. до 1965. године по пројекту архитекте Николе Добровића, познат и као „комплекс Сутјеска”, својом експресивном формом, урбанистичком диспозицијом и снагом целокупног ансамбла дефинише и маркира једну од најпрометнијих раскрсница у Београду, истичу у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда и указују да је мерама техничке заштите предвиђено очување аутентичног изгледа, волумена и габарита објекта.

(Фото Д. Јевремовић)

Како објашњавају, реновирање објекта требало би да се реализује према мерама техничке заштите, дефинисаним Одлуком о утврђивању културног добра, и условима које прописује Завод, а у складу са реалним могућностима у односу на постојеће стање објекта, чија је статичка стабилност у великој мери нарушена током бомбардовања 1999. године.

„То подразумева да предвиђена реконструкција или обнова објекта обухвати враћање изворног изгледа у мери у којој је то могуће, с обзиром на степен оштећења, уз поштовање основних волуметријских и обликовних одредница, као и примену одговарајућих материјала”, наводи се у одговору Танјугу о томе шта би подразумевала евентуална обнова урушених зграда Генералштаба.

Годинама се лицитирало о судбини здања на ексклузивној локацији у центру престонице, а у медијма су се појављивале различите идеје о реконструкцији тог објекта за који су, наводно, били заинтересовани шеик Абу Дабија Мухамед бин Зајед и амерички председник Доналд Трамп, који су на месту урушених објеката видели луксузни хотел.

Такође, спомињала се и идеја да се објекат претвори у Музеј српског средњег века, а испред подигне споменик Стефану Немањи који ће, ипак, бити постављен на Савском тргу.

У јавности се говорило да би зграде А и Б бившег Генералштаба могле бити претворене и у објекат јавне намене у који би биле смештене поједине администрације.

У Заводу објашњавају да нова намена објекта није дефинисана Одлуком о утврђивању културног добра, али да не сме бити у супротности са карактером објекта.

„Новом наменом не би требало да се девастира и деградира објекат. Када се појави предлог за нову намену, Завод ће дати оцену да ли је намена примерена или не”, кажу у Заводу.

Зграда Генералштаба и Министарства одбране припадају целини „Подручје уз Улицу кнеза Милоша”, општине Савски венац, Стари град и Врачар, а која је од 2017.године, такође, под заштитом.

„Заштићене парцеле споменика културе, на којима се налази зграда Генералштаба, такође, подлежу мерама техничке заштите, тако да све интервенције у оквиру наведених парцела представљају саставни део услова стручне службе заштите”, напомињу у Заводу.

Објекти, површине око 50.000 квадрата, тешко су оштећени у два налета бомбардовања у ноћи између 29. и 30. априла 1999.године, а Генералштаб је трећи пут ракетиран неколико дана касније, у ноћи између 7. у 8. маја.

Комплекс је 2005. године проглашен спомеником културе одлуком Владе Србије.

Средњи део објекта, који се налази преко пута зграде Владе Србије (зграда А) је допола порушен током 2016. и 2017. године из безбедносних разлога.

Министарство одбране и Војска Србије су корисници комплекса зграда старог Генералштаба, а за извођење радова и одлуке у вези са будућим плановима задужена је Дирекција за имовину.

Коментари24
6870d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAMN MIKAVICA
Na kraju pravilno rijesenje RECONSTRUKCIJA POSTOJECEG, I zaista zgrada je izuzetno lijepa elegantna, po meni jedinstvena koja sa pogledom na budici Savski Trg potpinjuje sliku Nemanjine cve do Trga Slavije.
zikica
Sva ministarstva i univerzitet treba izmestiti iz BGD... kad neka nova sila bude resila da bombarduje ministarstva neka bije van BGD... kad dodju svetski lideri nece paralisati pola grada... kad neki protestuju ispred ministarstva nece blokirati popa BGD-a... A ceo BGD univerzitet u jednom kampusu je dobit za studente koji bi najazd bili u istom polozaju svi bi ziveli i ucili u istim uslovima...
Stari realista
Nevazno je da li je zgrada lepa ili ruzna, da li se nekom svidja ili ne, momentalno ne teba dozvoliti Amerima da je popravljaju jer tako ce mo dati sansu agresoru da se jeftino iskupi. Treba biti strpljiv, sacekati 10.20 godina jer postoji sansa da u bliskoj buducnosti bude sudjeno, u "nekom Hagu" koji ce osnovati Kina i Rusija, onima koji se bez odluke UN pobili nevine civile i razrusili Srbiju. Tada ce ratna osteta i satisfakcija biti mnogo vece i vrednije.
Славиша Вукосављевић
Кратко подсећање за заборавне Србе - још пре доласка на место председника САД, Трамп је показао интерес за куповину зграде Генералштаба ради претварања у хотел. Дакле, ништа ново.
Cica
"Завод за заштиту споменика културе" se nesto tu pita?! Videli smo i gledamo na primeru BNV u komsiluku ko se i kako pita u urbanizmu (ne samo) Beograda. A o arhitektonskoj vrednosti tih zgrada svedoci cinjenica da su u svetu njihovom rusenju skoro pa aplauditrali svi strucnjaci za arhitekturu koji su skocili na noge pred mogucnoscu destrukcije Dubrovackih zidina 1991g. Te nemuste instrukcije kako da se sacuva staro "oblikovanje" tesko da ce motivisati drugu stranu cija arhitektura je i BNV.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља