петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.10.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Може ли цена задуживања државе да буде још нижа

Иван Николић из Економског института каже да то што државне хартије од вредности нису продате у великом обиму у две аукције не говори о њиховој неуспешности, већ о томе да држава нема потребу да се задужује
(Фото А. Васиљевић)

Цена задуживања државе је на историјски ниском нивоу. На последњим септембарским аукцијама петогодишње динарске хартије од вредности имале су принос за инвеститора од 2,65 одсто. Међутим, проценат реализације био је низак, као и код продаје петогодишњих еврообвезница по камати од један одсто.

У случају валутних папира ради се о реотварању емисије из марта ове године. Држава је очигледно покушала да додатно снизи цену задуживања, међутим, без успеха, што намеће питање има ли границе у смањивању камата, то јест да ли је било превише амбициозно да државни дужнички папири деноминовани у еврима имају принос за инвеститора од само један одсто.

Иван Николић из Економског института каже да то што у поменуте две аукције државне хартије од вредности нису продате у великом обиму не говори о њиховој неуспешности, већ о томе да држава нема потребу да се задужује.

– Ту се укрштају две ствари. С једне стране, држава нема веће потребе за задуживањем, а с друге стране, та камата није стимулативна за инвеститоре. Емитовањем еврообвезница у мају у вредности од две милијарде евра на седам година држава је обезбедила средства. Током лета се и пуњење буџета поправило, па држава очигледно није спремна да плати више – каже Николић.

У Министарству финансија кажу да су, упркос глобалној кризи и поремећајима на светском финансијском тржишту услед пандемије изазване вирусом корона, веома задовољни обезбеђивањем средстава на домаћем тржишту капитала.

– Да подсетимо, пре кризе, Србија је први пут ове године емитовала државне обвезнице деноминоване у динарима на рок од 12,5 година, када смо у фебруару достигли стопу приноса од 3,4 одсто, док је тражња износила преко 73 милијарде динара. И за време ванредног стања, домаће тржиште капитала је било главни извор финансирања буџета и економских мера подршке, а само у априлу је прикупљено скоро 100 милијарди динара, строго водећи рачуна да трошкови задуживања остану на истим нивоима. Након другог квартала ове године, у периоду када су смањене потребе и интереси инвеститора и када су обезбеђена сва неопходна средства за финансирање економских мера, циљ Министарства финансија је да настави да рационално и одговорно води рачуна о јавним финансијама и буџету.

– Потребе за финансирањем су смањене, што смо искористили како бисмо смањили јавни дуг, то јест како не бисмо улазили у задуживање више него што је потребно, а нарочито како не бисмо утицали на пораст трошкова финансирања – кажу ресорном министарству.

Што се тиче камата и трошкова финансирања, подсећају да се наше бенчмарк обвезнице рочности пет и по и дванаест и по година и даље продају уз премију, тако да су и уз могући раст стопа у циљу анимирања нових страних инвеститора обезбедили довољан простор да остварују премију при продаји државних хартија.

– Када је реч о стратегији за даље, календар за четврти квартал је објављен и настављамо са редовним аукцијама на тржишту како бисмо остали што ближе инвеститорима и дали им могућност да до краја године планирају куповину државних хартија, нарочито рочности од дванаест и по година. Наша очекивања су да ће у наредном периоду бити и веће интересовање странаца, пре свега нових професионалних инвеститора и глобал фондова, који се све више интересују за динарске обвезнице, нарочито после вести од прошле недеље да смо и даље на листи за укључивање динарских обвезница у реномирани индекс обвезница – Џ. П. Морган ГБИ-ЕМ индекс, што представља још једно признање за Србију – кажу у овом министарству.

Аналитичари Ерсте банке су недавно саопштили да је, с обзиром на међународну емисију у вредности од две милијарде евра, снажну активност на локалном тржишту дуга почетком године и расположивост билатералних кредита, покривен већи део потреба за финансирањем за ову годину. Краткорочно и средњорочно је приметно опадање приноса у односу на средину године, како за динаре, тако и евре, иако још увек имају приносе који су изнад нивоа са почетка године. На дугорочну цену задуживања и даље негативно утиче ниска ликвидност.

Дефанзиван став инвеститора био је приметан на протекле три аукције динарске дванаестогодишње обвезнице, што је утицало на одлуку Министарства финансија да прошле недеље повећа принос за 15 базних поена. Министарство форсира аукције дугорочнијих инструмената како би испунило услове за чланство у Евроклир банци, које би довело до повећања тражње и смањења трошкова. С обзиром на боље економске резултате у односу на упоредиве земље и на стабилну инфлацију и валуту, Србија ће имати предности код дугорочног задуживања, сматрају.

Коментари4
8ad61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Probem je slican sa ''likvidnoscu''. Oni koji nisu likvidni moraju da prodaju delove svoje imovine kako bi je unovcili pa tako stecenim novcem plate svoje obaveze. Za takozvane svetske valute se moze reci da su one uvek likvidne posto se ta vrsta novca moze stampati. Za one druge, medju kojima i Srbija, treba prvo kupiti svetske valute kojima se placaju kamate na trazistu kapitala. Primera na odmet: Japan, Amerika i Evro grupa stampaju pare na veliko. Za druge vazi kvantitativna teorija novca?
nikola andric
Cene ''idu i na gore i na dole'' pa je pitanje cudno. Osim, naravno, ako se ''na dole'' tumaci kao jedino moguce.
gile
За мене су ово сувише компликоване анализе и нешто не остављају утисак на мене. Ја сам једино видео по интернету да ће БДП да нам буде минус 3,5%, а да смо подигли дуг у задњих 5...6 година за неких 6...7 милијарди евра,тако да је сада 26,827 милијарди евра,а на крају 2019. године је био 23,944 милијарди евра. Ако је све ово добро,онда нам добро иде. Али ми нешто све ово не изгледа добро.
mr
Па то је то, суштину сте схватили, а замлаћивање у медијима и представљати задуживање као успех могу само лобисти и неспособни политичари.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља