четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.10.2020. у 19:16 Тања Вујић

Немачка ублажила притисак Брисела на Виктора Орбана

Влада у Берлину је изнела компромисан предлог у вези са условљавањем новчане помоћи тиме колико чланица ЕУ поштује владавину права
Виктор Орбан и Урсула фон дер Лајен (Фото EPA-EFE/Francois Lenoir)

Од нас више нико неће правити будале, доста смо појединим европским политичарима били врећа за ударање. Тим речима Збигњев Рау, пољски шеф дипломатије, и његов мађарски колега Петер Сијарто образложили су одлуку Варшаве и Будимпеште да оснују свој Институт за изучавање компаративног права. Ова објава уследила је након што је Европска комисија изашла с првим годишњим извештајем о стању владавине права у чланицама ЕУ. У том документу Брисел је оцрнио „ситуацију” у Пољској и Мађарској, као и у још неколико чланица. Извештај 30 пута спомиње Пољску (у анексу на 25 страна), Бугарску 19 пута, Аустрију 16, Румунију 15, Мађарску 12, Словачку и Словенију по осам пута, Чешку седам и Хрватску три пута.

„Владавина права и наше заједничке вредности у темељу су наших друштава. И, док имамо врло високе правне стандарде у ЕУ, имамо и разне изазове”, оценила је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије (ЕК), приликом представљања извештаја.

Најновија бриселска дијагностика владавине права код 27 чланица има деликатан тајминг – уочи дводневног ванредног самита лидера ЕУ. Једна од кључних тема је како расподелити средства једва договореног следећег буџета ЕУ и новац за опоравак од последица короне. Реч је о суми од 1,82 билиона евра.

Наднете над том вртоглавом сумом, чланице ЕУ одраније су подељене у два табора баш због теме „владавине права и поштовања људских права”. Северозападно крило ЕУ радо би врло строго условило деобу заједничких пара поштовањем владавине права. На супротној страни су Пољска и Мађарска (с неколико стидљивијих пратилаца). Варшава и Будимпешта су од пролетос у више наврата упозориле ЕУ да ће ставити вето ако Брисел покуша да повеже расподелу буџетских пара са својом оценом о поштовању владавине права.

Шта онда да ради Немачка, председавајућа ЕУ, када Вера Јаурова, заменик председника ЕК, оцени за „Цајт” уочи објављивања извештаја о људским правима да је влада Виктора Орбана донела Мађарској „болесну демократију”?

„Одрасла сам у комунистичкој Чехословачкој. Знам како је живети у земљи без владавине закона. ЕУ је настала као противотров таквим ауторитарним тенденцијама”, додала је Јаурова. Орбан је од Брисела затражио оставку Јаурове и прекинуо сваки контакт с високом функционерком ЕУ због „најновијих погрдних оцена о Мађарској”. Будимпешта и Варшава одбациле су извештај о владавини права као „непоуздан, нетачан и апсурдан”. Све ово уочи кључног јесењег окупљања лидера ЕУ.

Да текући самит не буде унапред торпедован због отвореног сукоба Будимпеште и Варшаве с Бриселом, Берлин је изашао с компромисним, посматрачи кажу – „разводњеним” предлогом будуће везе владавине права и пара у ЕУ. У две кључне ставке, Берлин је ближи Варшави и Будимпешти него Бриселу. Наиме, влада Ангеле Меркел предлаже да се убудуће оцењују „кршења принципа владавине права”, а не „генерализовани недостаци” у спровођењу владавине права. Такође, Берлин сматра да би државе које предлажу ускраћивање буџетских средстава чланицама „кршитељима владавине права” требало да оформе квалификовану већину у ЕУ. Дакле, не као што је Брисел предлагао – да квалификовану већину треба да оформе оне које су „означене” као кршитељке владавине права.

Берлин се такође приклонио уверењу из централне Европе да они којима прете санкцијама (због владавине права) треба да добију прилику за дебату у Европском савету. Немачки предлог изгледа као уступак пред притисцима Мађарске и Пољске, преноси портал „Политико” оцену неименованих европских дипломата.

Најновија европска кавга иде у прилог њеним бројним актерима. За једне би блокада ратификације дугорочног буџета ветом (због евентуалне везе владавине права и пара) била доказ суверености. За оне друге, блокада ратификације значи одложени почетак трошења 1,82 билиона евра. Где је ту Немачка, тек ће се видети.

Коментари7
3cf63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
EU nacije su u neprekidnom ekonomskom takmičenju jedna sa drugom. Siromašniji zaostaju u trci, i ako kojim slučajem ugroze ove ispred sebe, naći će se već način da im se uvali klin u točkove. Pa nije li to prirodno i logično (osim za naivne)??? Ova lista zemalja EU po broju pominjanja negativnom kontekstu približno odražava i koliko je koja od ovih nacija "pognuta". Hrvatska je u klečećem položaju najviše, dok se Poljska i Madjarska najviše opiru gubitku svega što cene i vole.
Марко Јанковић
Зна се ко је газда (поново).
Шоп
Градација добија сасвим нови вид у следећој расподели: Саурон, Саруман, Јаурова. Ко је сад господар прстенова ђемократије ?
nikola andric
Ni seoska udruzenja ne zaboravljaju da pored uslova clanstva formulisu i kaznena pravia kojima se neposlusni clanovi ostranjuju iz udruzenja. E. Zajednica je zaboravila da uvede takva (nuzna?) pravila. Ishod se moze predvideti sto znaci da ce vecina clanova slediti primer Madjarske i Poljske. Jedino ''oruzje'' kojim EZ raspolaze su evropski fonodvi kojim moze da se preti, ali, kako vidimo, evropska komisija ne odlucuje nego evropski savet po konsenzusu. I neposlusni clanovi imaju pravo veta.
Radoslav Jovanović
Priča je predugačka da bi se sakrio glavni razlog svih budućih problema; štampanje novca bez pokrića. Počelo je sa 700 milijardi a sada vidim pominje se 1820 milijardi. Da li zapadni svet dokazuje da nas istorija uči kako se sve ponavlja?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља