субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.10.2020. у 21:00 Далиборка Мучибабић

Хоће ли Тесла у „Снагу и светлост”

Град званично упутио предлог Влади Србије да бивша дорћолска термоелектрана буде нова адреса музеја славног научника
Ко год да буде инвеститор реконструкције термоелектране „Снага и светлост”, споменика културе, треба да сачува њен првобитни изглед (Фото Град Београд)

Судбина Музеја Николе Тесле у рукама је Владе Србије – она треба да стави тачку на то где ће и када заоставштина славног научника бити пресељена. Град јој је и званично упутио иницијативу да зграда термоелектране „Снага и светлост” на Дорћолу буде нови дом Теслиног музеја, каже Горан Весић, заменик градоначелника. Она је уследила после изненадне прошлонедељне најаве председника Србије Александра Вучића да ће зграда некадашње Главне железничке станице постати музеј средњовековне Србије. Здање у Савском амфитеатру испред којег се поставља џиновски споменик Стефану Немањи било је виђено и као нова адреса Теслине заоставштине, али вишегодишње лицитирање локацијама за ново седиште тог музеја није добило епилог.

– Град би волео да на Дорћолу буде Музеј Николе Тесле. Зграду смо очистили, та локација биће намењена култури и образовању, обухваћена је планом детаљне регулације за будући линијски парк који треба да буде усвојен до краја године. За претварање тог објекта у музеј треба да се распише архитектонски конкурс. Уколико влада не усвоји наш предлог, ми ћемо обновити „Снагу и светлост” и ту сместити креативне индустрије – истиче Весић и додаје да препород објекта код „Марине Дорћол” није реално очекивати за још три године.

Званичним предлогом да стара електрична централа буде седиште Теслиног музеја, град се практично вратио на почетну позицију – заговара идеју да заоставштина нашег научника блиставог ума буде премештена на Дорћол. У образложењу скупштинске одлуке из септембра 2017. године, када су градски одборници померили споменик Стефану Немањи на Савски трг, између осталог је наведено да „је зграда садашње Железничке станице предвиђена за Музеј средњовековне Србије”...

Исте године и Влада Србије формирала је министарску радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу, где би осим музеја на том простору била и библиотека, научни кампус и научноистраживачки центар. Како је у међувремену у игру за Теслин музеј ускочила зграда бивше железничке станице засад је непознато.

Оно што се зна је да ко год да буде инвеститор реконструкције термоелектране „Снага и светлост”, споменика културе, треба да сачува њен првобитни изглед, односно њену спољашњост неће смети да кроји и мења у складу са својим апетитима.

Тај комплекс чини неколико објеката, а њен решеткасти кран биће обновљен. Он прелази преко парцеле „Марине Дорћол”, прошле године продате компанији чији је директор Петер Дајко који је такође на челу фирме која финансира контроверзни план за Кошутњак где је планирана градња стамбено-пословног комплекса науштрб шуме и зеленила. Осим тога, купац „Марине Дорћол” финансира и израду идејног решења за будући линијски парк – сређивање 4,6 километара обале уз Дунав, између Бетон хале и Панчевачког моста.

За Бранка Ковачевића, председникa Академије инжењерских наука, има симболике у томе да Теслин музеј буде у згради на Дорћолу, али он би, како каже, волео да се направи културна институција у којој би заједно били и Тесла и Михајло Пупин.

– Тесла је отац модерне електроенергетике и треба повезати њега и Пупина, оца модерних телекомуникација, без обзира на то што Пупин има музеј у родном Идвору. Они су почетком 20. века ударили темеље нове индустријске револуције. У то доба у малу и неразвијену Србију долази „Сименс”, а она улази у индустријализацију и тада добија осветљење када га нису имале многе развијене земље Запада – истиче Ковачевић.

Међу противницима идеје о селидби Тесле из Крунске улице на Дорћол, а не у зграду бивше Железничке станице, јесте и Слободан Покрајац, професор Машинског факултета у Београду, који је у отвореном писму председнику Србије, објављеном у „Политикиној” рубрици „Међу нама”, предложио Вучићу да суспендује идеју да стара електрична централа буде седиште Теслиног музеја. Покрајац је, између осталог, навео: …„Железничка станица је дар с неба, али не да се истражује средњи век, већ Тесла као локомотива модерне технологије, укључујући и тако популарну дигитализацију и роботизацију и слично. У такав музеј сваки странац ће хтети да дође, али на Дорћолу ретко ко осим ђачких екскурзија”…

Бисер индустријске архитектуре

Термоелектрана „Снага и светлост” подигнута је на десној обали Дунава између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. После њене изградње, наводи градски Завод за заштиту споменика културе, први пут се користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом. Потом је између два светска рата веома утицала на унапређење електроенергетског система Београда.

Састоји се из зграде електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења. У згради електране издвајају се три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала.

− Портални кран са рукавцем представља велику мостну, решеткасту конструкцију. Креће се дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 метара) помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз електрану и рукавац. Пумпна станица, са унутрашњим инсталацијама са пумпама и цевоводима, и филтерско постројење са базенима за филтрацију налазе се на крају рукавца – наводи се на сајту градског Завода за заштиту споменика културе.

Архитектура термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици указују на утицаје стила баухаус.

За споменик културе здање је проглашено 2013. године.

Коментари24
5c1b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Polonije
@Саша Микић Bojim se da Vi niste u toku - Vlasnik kuće je bio Đorđe Genčić a on nije imao poroda a i kuću je za života ZAVEŠTAO državi. Prema tome, nema ovde nikakve restitucuje, nego je izgleda neko bacio oko na ovu kuću
Milan Matić
Teslin muzej treba premestiti u zgradu na početku Ruzveltove, iza Elektrofakulteta i spomenika Tesle. Elektrofakultet će i inaće dobiti novi prostor, te mu ovaj, koji sada dodatno koristi, neće faliti. To mesto je baš u centru i tu se obrazuju svi inžinjeri. Centrala na Dorćolu je vrlo davno bila razmatrana za muzej, ali ona je interesantna tajkunima zbog skupocene obale.
Zorka Papadopolos
Sad shvatam zasto je kuca moje familije srusena 6.aprila, blizu ugla Cara Urosa I Mike Alasa. Nemci su gadjali termoelektranu! Zidali su je po planu Svajcaraca iz Bazela 1930-1932, izmedju dva rata je bila znacajan izvor elektricne energije za Beograd, pise na sajtu. Mozda su nasi sa zemlje branili elektranu, pa piloti srucili bombe okolo? Ima li neko strucan da ovo pojasni? Svakako je stara termoelektrana pravo mesto za muzej Tesle. Uostalom, u okolini je I muzej Nauke I tehnike
Milosav Georgijević
Напомена редакцији Политике, У тексту пише: ..."Тај комплекс чини неколико објеката, а њен решеткасти кран биће обновљен" ... Ако ви не знате, а ко би онда требао да зна, да се у овој земљи колико ја знам, у стандардима више од 50 година користи реч дизалица, а не кран. Тада је стандарде потписивао председник скупштине, дакле имали су форму закона! Са моје тачке гледишта, медији су најодговорнији за очување језика. М. Георгијевић
Nikodim
Gospodine, ali ,,kran,, i ,,dizalica,, NISU ISTO. Da Vas ja ne bih podučavao, pogledajte malo po internetu šta je osnovna namena jednog a šta drugog.
Miodrag Mišić
Кинески зид, Ајфелова кула,Торањ у Пизи и многи други објекти се не налазе на Железничкој станци,потреба за знањем одвшће нас на место које нам то знање пружа .Удаљеност Железничке станице и Народног позоришта иста као и Позоришта до Дорћола.
muzeolog
Miodraze,da u vlasti ima strucnih ljudi to bi nadlezni davno shvatili, a ne bi tezili da sve bude u krugu dvojke.Uostalom muzej 25 maj na Dedinju je neuporedivo dalje od centra grada,pa to posetiocima nije prepreka da dodju do njega i da ovo bude najposeceniji muzej u zemlji.Nema ni jednog logicnog i ekonomicnog razloga da Teslin muzej ne bude u staroj centrali na Dorcolu.Jedino ako je neko iz vlasti bacio oko na to u buducnosti atraktivno zemljiste pa izmisljaju razloge protiv preseljenja tamo

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља