Партије владајуће коалиције у Турској најављују да ће у парламенту покренути иницијативу за поновно увођење смртне казне. На тај начин, како кажу, желе да стану на пут тешком криминалу, пре свега припадницима терористичких организација, који се последњих година све чешће оглашавају. У опозицији тврде да председник Реџеп Тајип Ердоган тако наводно жели закулисно да амнестира следбенике имама Фетулаха Гулена, свог некадашњег пријатеља, који су побегли у иностранство, јер их у случају да такав закон буде усвојен ниједна земља неће изручити Турској.
Ако у парламенту тај предлог добије подршку, Турска ће бити, колико је познато, прва земља у свету која је по параграфима поново вратила усмрћење. Та казна је укинута у огромној већини земаља на свету.
„Призори које свакодневно видимо су алармантни, суочавамо се с тешким злочинима. Треба поновно да уведемо смртну казну, јер ће то застрашити и одвратити криминалце од извршења тешких деликата. То је једини пут за решење тог проблема”, сматра лидер Партије националистичког покрета Девлет Бахчели, Ердоганов коалициони партнер.
Турска је 2001. године делимично укинула смртну казну, сем за кривична дела учињена у време ратног стања, као и за терористе. Та казна је потпуно избрисана из параграфа 2004. године, јер је то био један од предуслова за почетак приступних преговора с Европском унијом. Најоштрија казна у турском закону сада је доживотни затвор, с тим што се за вишеструка најтежа кривична дела, као што су тероризам, убиства и силовање малолетница, једној особи може изрећи више доживотних робија.
Председник парламента Мустафа Шентоп, кадар владајуће Партије правде и развоја (АKП), одмах је подржао идеју о враћању смртне казне.
„Ту казну треба примењивати само у изузетним случајевима: за тешка убиства с предумишљајем, као и за злочине против жена и деце”, истиче он. У владајућој коалицији најављују да ће ту иницијативу покренути на јесењем заседању парламента, које се очекује у октобру.
Та идеја се више пута могла чути после неуспелог покушаја државног удара средином 2016. године, иза којег је, према тврдњама Ердогана, конце повлачио конце Гулен, који већ две деценије живи у Америци и негира ту оптужбу. Том приликом је страдало 250 грађана, док је више од две хиљаде људи лакше и теже рањено.
Ердоган и Гулен су годинама имали блиске односе и многи у Турској верују да је утицајни клерик пресудно помогао АKП да 2002. године освоји власт. У међувремену су се разишли. Америка одбија да га изручи, иако две земље имају уговор о екстрадицији.
Ердоган је изјавио да ће подржати поновно увођење смртне казне ако та идеја добије већинску подршку у парламенту.
„Ми смо погрешили што смо укинули смртну казну. Мене вређа то што у затворима хранимо оне који су убили 250 наших грађана, војника и полицајаца (током покушаја пуча), свеједно што су у међувремену многи терористи осуђени на доживотни затвор. Ако парламент предложи ту промену, ја ћу је као шеф државе подржати”, изјавио је Ердоган.
У водећој опозиционој Републиканској народној партији истичу да су у принципу против смртне казне и тврде да је ово прљава игра владајуће коалиције, која заобилазно жели да амнестира Гулена и његове терористе. Уколико се та казна поново легализује, онда земље у које су побегли пучисти не би пристале да их изруче Турској . Међу њима је и Гулен.
Поновно увођење смртне казне сигурно би још више пореметило односе Брисела и Анкаре, који су оптерећени многим проблемима, па приступни преговори, који су почели 2005. године, нису много одмакли од почетка. То би била „црвена линија” преко које Европска унија сигурно не би могла да пређе.