понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.10.2020. у 21:00 Димитрије Буквић

Пупин је желео да почива у матици

За локацију на коју би трајно из САД били измештени посмртни остаци великог српског научника помињане су две опције: Алеја великана и плато испред Храма Светог Саве
Сусрет Пупина и Ајнштајна, са изложбе у Историјском музеју Србије (Фото А. Васиљевић)

Судећи по недавним изјавама званичника Србије, иницијатива за пренос земних остатака Михајла Пупина (1854–1935) из Америке у нашу земљу као да добија на замаху. Тако је председник Србије Александар Вучић изразио спремност да се озбиљно позабави овом темом. После недавне свечаности у Прањанима, којом је обележена 76. годишњица операције „Халијард”, Вучић је у одговору на новинарско питање казао да никаква одлука о преносу остатака великог научника не постоји, али да би то била велика ствар.

„То би била важна ствар за нас, надам се да ће амерички пријатељи изаћи у сусрет. Али, да видимо детаље, па да доносимо одлуку о томе”, навео је Вучић.

Неке од тих детаља у јуну је саопштио и шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Он је тада, на скупу којем је присуствовао и амерички амбасадор Ентони Годфри, појаснио да је Пупинова жеља била да почива у Србији и да зато у Министарству спољних послова већ дуже време разматрају могућност преноса његових посмртних остатака из Њујорка. Дачић је појаснио да би сагласност за то требало да дају Пупинови наследници.

Пупин, иначе, нема живих директних потомака, али су се неки од „бочних” наследника посредством медија већ сагласили с премештањем. Осим тога, будући да је велики научник сахрањен на гробљу у њујоршком Бронксу у САД, држави где је провео највећи део живота, јасно је да би била потребна дозвола америчке стране да се тело премести у Србију. За сада је непозната и локација на којој би Пупин у матици био сахрањен. Незванично, помињане су две опције: Алеја великана и плато испред Храма Светог Саве. Ова друга локација се чини утолико логичнијом ако се има на уму изјава проф. др Радмиле Милентијевић. Ова наша универзитетска професорка и добротворка која живи у САД једна је од иницијаторки преноса Пупинових земних остатака, а за „Политику” је у априлу казала да је и патријарх Иринеј подржао њену иницијативу.

Осим неизмерних заслуга за телеграфију, телефонију, електротехнику и друге научне области, Михајло Идворски Пупин био је један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци, а такође је 1924. добио Пулицерову награду за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака”. У САД је од 1912. до 1920. обављао и дужност почасног конзула Србије. У његове неспорне дипломатске заслуге, на које се у свом излагању позивао и Дачић, спадају Пупинов утицај и пријатељство с америчким председником Вудроом Вилсоном, који су допринели упознавању америчке јавности с патњама Срба у Првом светском рату и истицању српске заставе на Белој кући 1918. године у знак подршке нашем народу и његовом херојству.

Пупин је, између осталог, био професор на Универзитету Колумбија, добитник многих научних награда и медаља, члан неколико академија наука и почасни доктор 18 универзитета.

Гроб без крста

На идеју да иницира пренос посмртних остатака Михајла Пупина у Србију проф. др Радмилу Милентијевић је подстакао налаз на који је наишла пишући биографију великог научника. Наиме, према њеним речима, Пупинова ћерка Варвара је у писму владики Николају Велимировићу навела да јој је отац за живота казао како жели да буде кремиран, а да његов пепео буде пренет у Србију.

Пупин ипак није кремиран, већ је сахрањен на почивалишту у Бронксу. Његов гроб је тешко наћи јер се гробље у међувремену знатно увећало, а место на којем почива није посебно обележено, већ је ту само ниски, заобљени надгробни споменик, без крста, с угравираним именом и датумима рођења и смрти. Поред њега је истоветно обележје, на месту где је сахрањена Пупинова жена Сара Катарина Џексон.

Коментари7
18e9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gavran
Ali je činjenica da je Sara Katarina ostala Džekson. "Pupin" nije htela da bude. To joj je zvučalo mnogo balkanski.
Inzenjer
Beograd Beograd i samo Beograd, veliki naucnik treba da bude sahranjen u dvoristu svoje kuce koja je vec sama po sebi muzej, sa tim cinom ce se posyaci injos veci razvitak toga kraja i turizma u njemu, ne zivi samo Beograd, imaju i drugi delovu mnogo vecu dusu bolje ljude i prirodu od Beograda, zato sto sve ide u BG zato se i gasimo polako...
Ђовани
Битно је појаснити да је Вудлон гробље јако велико и с тим је логично да није лако пронаћи његово гробно место. Међутим, уколико се упита радник на гробљу, он ће вас колима одвести до гробног места, чак и ако не знате парцелу и сами споменете Пупиново име љубазно ће Вас довести до лепог и уређеног гробног места. Ко жели, он ће и да оде.
Polj
Deo značaja velikih ljudi je valjda i u tome sto su prisutni u raznim zemljama. Zadužbine, kuce, grob, laboratorije.. iz kog bi razloga to sve moralo biti u jednoj državi. Jel se neko u Americi ne stara o njegovom grobu?
AleksaJovanovic
Žalosno je ali tačno da se Pupin krajnje nekorektno poneo prema Tesli u jednom trenutku veoma teškom za Nikolu Teslu ...
Ivo Ebel
G. Aleksa, to nije tacno. Molio bih vas da procitate i Pupinovu biografiju i biografiju Tesle. Tesla je bio tezak covek, a Pupin je uradio za njega sta je mogao, u vise navrata. Pupin je bio veliki covek, mnogo bec covek nego naucnik. Nijedan pojedinac nije za Srbiju i tada Jugoslaviju uradio vise od njega.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља