понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.10.2020. у 19:00 Тома Тодоровић
ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД ПОДВИГА СРПСКОГ СПЕЛЕОЛОГА

Како је Милутин Вељковић под земљом оборио Гинисов рекорд

Овај заљубљеник у природу добровољно је био зазидан у пећини Самар код Сврљига од јуна 1969. до краја септембра 1970.
Пећина Самар, пре неколико дана, приликом обележавања пола века од подвига (Фото Горан Радоњић)

Ниш, Сврљиг – На обронцима планине Калафат, у нетакнутој и неприступачној природи недалеко од Сврљига, налази се три километра дуга пећина Самар, коју је формирала Копајска река. Ова понорница улива се у пећину на месту где се изнад улаза налази прераст, јединствен крашки облик – природни камени мост. Његов лук ширине чак 25 метара надвија се над излазом пећине у висини од 15 метара. Одатле, од улаза води главни канал пећине, који је тунелског типа и на појединим местима изгледа као кањон, обилује вировима и каскадама. И због тога, али још више због бројних водених препрека и лавирината, не препоручује се самосталан улазак и обилазак пећине.

У Самар пећини пронађена је до сада најбоље очувана у Србији лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња. С осталим пећинама у околини чини јединствени пећински систем. Тај систем Самар од 1955. године решењем Завода за заштиту природе наше земље налази се под заштитом државе.

Околина Сврљига, Самар пећина, Копајска река и село Копајкошара прославили су се пре тачно пола века и били су дуго у жижи интересовања јавности широм планете. У то време млади српски спелеолог Милутин Вељковић у овој пећини је поставио светски рекорд у непрекидном боравку под земљом и оборио дотле важећи Гинисов рекорд који је са 109 дана држао Француз Анри Фију.

Српски, у то време и југословенски јунак Милутин Вељковић, који је на дан уласка у пећину, јуна 1969. године, имао 34 године (рођен је 1935) провео је непрекидно под земљом невероватна 464 дана. На овај корак се одлучио добровољно, реализујући истовремено и јединствен научни експеримент – био је зазидан у пећини Самар, из које је изашао после 15 месеци.

Тада је уписан у Гинисову књигу рекорда, а његов подвиг – временски период боравка испод земље од 464 дана – до данас није оборен.

Поводом 50 година од његовог изласка, испред пећине Самар 30. септембра, уз богат програм, обележен је јубилеј тог Милутиновог подвига. Посетиоци су могли да погледају документарни филм „Спелеонаут” / „Под каменим небом”, аутора Соње Ђекић, о петнаестомесечном самовању спелеолога Милутина Вељковића у пећини Самар. Поводом овог несвакидашњег јубилеја приређен је и обилазак Етно-музеја „Копајкошара” у којем се, поред традиционалних алата, предмета и другог музејског наслеђа, налази и поставка посвећена Милутину Вељковићу и његовом подухвату. У ограниченим турама на по сат времена, заинтересовани су могли да обиђу Милутиново боравиште у самој пећини, наравно, уз помоћ искусних и стручних водича.

Ово је била прилика да мештани Копајкошаре евоцирају успомене на догађај од пре пола века. Многи од њих и данас се сећају јединственог подвига Милутина Вељковића и његовог изласка из пећине уз спектакл који је дочекавши спелеолога рекордера приредило неколико хиљада људи. Свако од њих памти детаље из времена овог подвига. Сећају се да је Милутин успео у свом подухвату уз помоћ непрестаног одржавања радио-везе са селом. Током дугог периода проведеног под земљом хранио се из конзерви и двопеком, а имао је и симболично осветљење. Наиме, уз помоћ агрегата који је имао у пећини радила је Вељковића радио-станица, као и 30 сијалица, а поседовао је довољне количине лекова, плинску боцу, микроскоп, писаћу машину и инструменте за мерење температуре и влаге.

Током свог дуготрајног боравка у пећини Милутин Вељковић се бавио и археолошким ископавањима. Истражујући просторије пећине пронашао је људску вилицу, копље ратника из неутврђеног историјског периода, велики број животињских костију, неких потпуно непознатих...

О свом боравку у пећини Самар Милутин Вељковић објавио је књигу под насловом „Под каменим небом” – дневник који је водио током свог самовања. У књизи аутор оживљава свакодневне послове, као што су припремање кафе или прикупљање пећинске фауне и свега осталог под земљом, али и веома драматична збивања – када је сам себи извадио зуб, чежњу за женом, борбу с надошлом бујицом, повремене халуцинације и много шта друго. Електричар, спелеолог и студент физике, који се, како је за свог живота говорио његов отац, „још као дечак најрадије скривао по подрумима читајући физику, Његоша и Максима Горког” – Милутин Вељковић постао је права медијска звезда.

Преминуо 2011. у Америци

Како нам је ових дана испричао Александар Вељковић, син познатог спелеолога, његов отац Милутин Вељковић преминуо је 2011. године у миру и тишини, далеко од родног краја и било какве медијске пажње. Са животне сцене отишао је у 77. години у Америци, где је, по речима његовог сина, живео од 1977. године до краја живота. Сахрањен је у градићу Сан Бернардино, у којем је провео последње године.

Милутин Вељковић је имао четворо деце из четири брака – у првом браку са Ратомирком, која живи у Београду, родио се 1967. године Александар. После одласка у САД, у другом Милутиновом браку рођена је Дијана, у трећем није имао деце, а у четвртом, такође у Америци, добио је још двоје деце – Катарину и Стевана.

Александар Саша Вељковић боравио је код оца у Америци годину и по, 1978. и 1979. године, после чега се вратио у Србију.

Коментари0
0c25b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља