уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.10.2020. у 19:00 Маријана Авакумовић
Интервју: Дубравка Негре, шефица регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за западни Балкан

Спремни смо да сарађујемо са свим финансијерима који се прилагоде стандардима Европске уније

(Фото ЕИБ)

– Европска инвестициона банка (ЕИБ) финансира важну деоницу ауто-пута Београд–Приштина, од Ниша до Плочника, са 100 милиона евра, а обезбеђена је и донација Европске уније од 40,6 милиона. Расписивање тендера за извођача радова ће зависити од финализације техничке документације и комплетиране ревизије пројекта, што се надамо да ће бити завршено убрзо. Као и у другим инвестицијама у којима учествујемо, извођачи радова ће морати да испуне одређене економске, еколошке, етичке и социјалне критеријуме које прописујемо у складу са стандардима ЕУ – каже у интервју за „Политику” Дубравка Негре, шефица регионалног представништва Европске инвестиционе банке за западни Балкан.

Домаће грађевинске компаније су се често жалиле да на тендерима за инфраструктурне пројекте које финансирате побеђују стране фирме и да је главни критеријум најјефтинија понуда. A касније извођачи радова који су добили послове по ниским ценама испостављају инвеститору захтеве за додатна плаћања. Да ли ће нешто бити промењено у конкурсним условима?

Европска инвестициона банка је финансијер на овим просторима који по својим процедурама, а то су начела Европске уније, изискује примену критеријума конкурентности, транспарентности и економичности када је у питању избор извођача радова. На тендерима побеђују технички и ценовно најбоље понуде без обзира на то из које земље и са ког континента долазе. Наши партнери који реализују пројекте одговорни су за процес јавних набавки, било да су у питању јавна предузећа било надлежна министарства. Поред цене, која јесте битан фактор, све наше инвестиције морају да задовоље високе техничке еколошке, економске, етичке и социјалне стандарде који су већ дефинисани у пројекту. Ти критеријуми морају да се поштују и при извођењу радова и ми то пратимо када радимо евалуације. Намера нам је да обезбедимо дугорочну вредност наших инвестиција које треба да допринесу бољем животу грађана.

На великом броју пројеката имамо извођаче из Србије, што је, рецимо, случај са Научнотехнолошким парком у Нишу или Палатом правде у Београду. Што се тиче повећања цене, она је често резултат лоших пројеката од пре неколико година или пак додатних непредвиђених радова. Ми те процесе само надгледамо, док су наши партнери одговорни за њихову реализацију.

Зашто се у Србији инфраструктурни пројекти реализују спорије, шта сте уочили, зашто стално касне?

На том плану ипак има помака у односу на ранији период, пре свега због стеченог искуства, али и велики простор да се процеси још више унапреде. То би довело до успешније и брже реализације пројеката и отворило простор за нове инвестиције. Као банка ЕУ, увели смо високе стандарде у изради пројектне документације и мониторингу током реализације, јер на тај начин многи проблеми могу да се предупреде. На свим тим процедурама треба и даље радити и унапређивати их како не би долазило до непредвиђених околности на самом терену које могу пролонгирати реализацију и по неколико месеци или пак година.

Ангажовани сте и на прузи Београд–Приштина, која је такође као и поменути Ауто-пут мира део Вашингтонског споразума. Шта је до сада урађено, колико је новца уложено и да ли сте спремни да сарађујете са америчким ДФЦ-ом на том пројекту?

Овај пројекат је тек у развојној фази и видећемо ко ће учествовати у његовом финансирању. Оно што већ финансирамо јесте обнова железничке мреже на Косову на рути 10, за коју је потписан зајам од 42 милиона евра, као 40 милиона донације од Европске комисије. Као и до сада, спремни смо да сарађујемо са свим финансијерима који се прилагоде стандардима и праксама Европске уније. Они су гаранције еколошке и економске одрживости пројекта, а земље у региону имају интерес да њих примене јер су у процесу интеграција ка ЕУ.

Да ли као представник кредитне банке ЕУ, долазак америчког ДФЦ-а у Србију видите као директну конкуренцију која би евентуално могла да вам преузме послове у региону?

Сматрамо да ће Србији и региону бити потребна велика помоћ како би се опоравили од последица кризе и наставили на путу економског прогреса и регионалних интеграција. Свака иницијатива и подршка у том правцу представља шансу за регион да се брже опорави и позиционира у оквиру нових европских и светских економских токова.

Европска инвестициона банка је већ 40 година у овом региону и међу првима је помагала изградњу путне и железничке инфраструктуре, обнову и изградњу школа, болница и санитарне мреже. Само током протекле деценије уложили смо више од осам милијарди евра у регион и помогли побољшању приватног, здравственог и образовног сектора. Изграђене су стотине километара модерних путева широм региона који су побољшали размену робе и безбедност саобраћаја. Захваљујући подршци малим и средњим предузећима, одржано је око пола милиона радних места у региону. Били смо и остали веран партнер који је пружао подршку кад је била најнеопходнија – и након природних катастрофа, временских непогода и економских криза, па и током ове незапамћене пандемије.

Последњих дана је могло да се чује да ће начин на који су српски званичници представили америчке партнере сигурно бити забележен у ЕУ, имајући у виду да европске финансијске институције до сада нису имале такву медијску промоцију. Да ли делите такво мишљење да сте медијски били запостављени? Како ЕУ гледа на долазак ДФЦ-а у Србију?

Сматрам да сви треба да будемо заступљени у складу са својим радом и утицајем који имамо на овом подручју. Као и до сада, Европска унија и њене институције ће наставити да улажу у овај регион и помажу му да развија своју путну, здравствену, енергетску и дигиталну мрежу. У ту сврху, износ бесповратне помоћи у Србији износи преко 200 милиона евра годишње. Важно је да се о томе прича и да људи то знају.

Остале развојне или билатералне институције често не пружају донације, а имају услове кредитирања знатно лошије од наших. У последњих неколико година скоро сваки наш кредит је био увезан са донацијама за припрему и за реализацију пројекта. Наш циљ да се земље западног Балкана што боље повежу на свим пољима и заједнички придруже тржишту ЕУ, што јесте и у њиховом интересу и представља и циљ Европске уније.

Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Београду, пре неколико дана је изјавио да је Србија од 2007. од пореских обвезника ЕУ добила 4,17 милијарди евра бесповратног новца. Знамо да се грантови ЕУ у многим случајевима, нарочито у инфраструктури, комбинују са повољним зајмовима ЕИБ-а. Да ли су ваши кредитни услови за Србију исти као и за земље ЕУ? Колике су камате, грејс-период и период отплате кредита и да ли неко у том погледу може да вам конкурише?

Све наше анализе показују да су зајмови ЕИБ-а најповољнији на тржишту. Специфични услови зависе од намене зајма и зајмопримца, али каматна стопа иде од око 0,8 до 1,2 одсто, док су рокови доспећа и до 30 година. Финансирање малих и средњих предузећа је још повољније од тога, а рокови су око 12 година. Када радимо са државом нема ни затезних камата, ни пенала на неповучена средства, нити трошкова обраде кредита. Значи, апсолутно нема никаквих додатних трошкова. Мислимо да смо једини на тржишту који дају такве услове. Готово сви зајмови ЕИБ-а комбинују се са техничком помоћи око израде и реализације пројеката, као и донацијама ЕУ које су заиста значајне. Припрема ради, за пројекат повећања пловности Саве и Дунава уз наш зајам од 100 милиона евра обезбеђена је донација од 14,1 милион евра.

У сектору финансирања малих и средњих предузећа ДФЦ ће вам такође бити конкуренција. Колико сте до сада уложили новца, под којим условима сте помагали мали бизнис у Србији?

У сектор малих и средњих предузећа уложили смо у протеклој деценији преко 1,8 милијарди евра у Србији, чиме је подржано 11.000 компанија и преко 320.000 радних места. Та средства су пласирана по најповољнијим условима кроз кредитне линије комерцијалних банака или преко Народне банке Србије, који су посредници између нас и предузећа. На тај начин помажемо и привредницима и банкама, јер дајемо гаранције и преузимамо ризик за инвестирање ризичнијих клијената, попут микрокомпанија, сеоских газдинстава или стартапова. У протеклих неколико месеци потписали смо гаранцијски уговор са Опортунити банком за финансирање малих предузећа из руралних подручја, као и иновативни зајам са Уникредит банком у износу од 30 милиона евра. Приступ овом кредиту имаће компаније које се обавежу да ће дугорочно запослити младе, жене и особе из рањивијих социјалних група. На основу резултата које постигну, добиће додатни финансијски подстицај.

Коментари2
89234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vagar
Evropske finansijske institucije daju povoljne kredite,ali i značajne donacije ili grantove ,a u donacijama su daleko ispred raznorazne bogate "braće" i prijatelja iz sveta.Zato mi nije jasno zašto se toliko slavi i diže u nebesa dolazak DFC ,kad se samo radi o zajmovima i kreditima za projekte koji za nas nisu "top"prioriteti.
ivan seljak
evropska bank ne finansira , ona daje kredite . finansiraju građani srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља