четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.10.2020. у 17:19 Бранко Пејовић

Ужичкa плажа од славе до заборава

Купалиште на Ђетињи, изграђено пре 60 година, дуго је било јединствен јавни простор на коме се могла осетити чар хармоничног споја урбаног и природног
(Фото Слободан Јовичић)

Ужице – Градска плажа на Ђетињи у Ужицу, једна од најлепших у Србији (некад с именом „ужичко море”), летос је напунила 60 година. Ова годишњица, у неславно доба плаже кад се и по највећој жези ретко ко купа у њој, током лета овде није ни поменута. Корона је све гурнула у други план.

Можда и не чуди што је традиција плаже постала споредна кад су забораву препуштене и старије вредности у њеној близини: на Илиндан овде није обележена 120. годишњица прве хидроцентрале, нити се ко обазире што до темеља руше остатке ткачке фабрике старе 119 година да би направили стамбено-пословни комплекс.

С малим закашњењем, ипак, ових јесењих дана уследиће какво-такво подсећање на 60. годишњицу градске плаже. Обнавља се и актуелизује изложба о историјату овог купалишта, постављена пре пет година овде испред капије најстарије хидроцентрале.

Читамо на паноима те постојеће изложбе, назване „Ухвати и пусти”, да је локацију за изградњу плаже с браном на Ђетињи одобрио Народни одбор Титовог Ужица априла 1959. на захтев Друштва пријатеља деце. Плажа је изграђена по замисли инжењера Миладина Пећинара, радове је предводио Војимир Војо Бојовић. Свечано је отворена 7. августа 1960. у присуству великог броја грађана на челу с председником општине Рајком Јечменицом.

„Површина језера износи 25.000 квадратних метара. Плажа је изграђена у најлепшем делу Ужица, под градским утврђењем. Некадашња купалишта Лекин вир, Код дебеле врбе, Код четврте стене, Плави Јадран, Под буком, Жуљин вир, Јаз, Драгова и Фикарова плажа препуштају своје посетиоце новој градској плажи”, написао је на поставци пре пет година њен аутор Жељко Марковић, директор ужичког Историјског архива, па додао:

„У граду Ужицу реч плажа не значи само место које грађани користе за летње освежење. Плажа је понос града, јединствен јавни простор на коме се у Ужицу може још увек и заувек осетити чар насеља које је вековима одушевљавало пролазнике јединственим спојем урбаног и природног.”

Првих деценија након градње хиљаде Ужичана сваког лета уживало је у лепотама плаже и освежењу на реци. Казивали су поједини дуговечни Ужичани, који су тада све летње дане овде проводили, да је вода планинске Ђетиње лековита „јер у свом току пролази преко седам бања”. За многе је у тим временима оскудице ово било једино летовање, „ужичко море”. Дивно шеталиште и потребни садржаји касније су направљени уз речне обале.

А онда се у новије време та слава плаже угасила. Чистоћа воде доведена је у питање јер се из неуређеног насеља Турица у горњем току свашта изливало у реку, па су надлежни каткад доносили наредбе о забранама купања. Уз то, вода на плажи постајала је све хладнија, да ли услед рада хидроцентрале или начина испуштања из водоакумулације Врутци? Тако да је последњих година вода у реци хладна и током највећих жега. При томе, предлози да буде примењен какав пројекат за њено загревање нису наилазили на разумевање оних који одлучују. У граду је прорадио затворени базен, има и отворених, па је плажа пала у други план, нове генерације не знају за њене вредности.

Одбрана и будући дани

Последњих година, удружење грађана Ужичка одбрамбена лига истиче се у одбрани плаже од заборава. У том смислу иницирали су подухват градње фекалног колектора у Турици (да би чиста Ђетиња из тог насеља долазила на плажу), који је локална власт недавно предузела. Али дуг је списак потребних акција.

„Иде се преко реда, прави Стари град и неолитско насеље, а прескаче река Ђетиња, која је први приоритет, јер се ти локалитети на њој налазе. Оваква Ђетиња нам не служи на част, а треба да буде туристичка атракција број један”, апеловао је недавно са скупштинске говорнице у Ужицу одборник Ужичке одбрамбене лиге Дејан Крчевинац.

Док се та жеља и потреба не оствари, нека за утеху буде допуна изложбе о историјату градске плаже у склопу обележавања 60 година њеног постојања. Омогућили су је град Ужице, установа „Велики парк” и Историјски архив. Према речима директора архива Жељка Марковића, њоме је освежен простор на том омиљеном ужичком шеталишту.

„Постављена изложба, која краси плажу последњих година, прикладна је овом јубилеју. За ову прилику смо је дизајнирали и потпуно зановили будући да је, услед изложености спољним утицајима, технички дотрајала. Била нам је, уз то, намера да овим истакнемо допринос Рајка Јечменице, председника ужичке општине у време градње градске плаже. Рајко је ове године преминуо, тако да се 60. годишњица плаже обележава њему у част, а свима нама на уживање и разгледање”, рекао нам је Марковић.

Коментари3
d0ded
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Era
Kad sam bio mali to su bili moji prvi dozivljaji na vodi. Hladna, sveza, prohladna, kako kad. Kako sam se osecao tako mi je i izgledalo. Secam se da je majka za uzinu sluzila fasirane snicle, paradajiz, kajmak i sir sa pijace. Prsuta sa lepinjom je uvek bila sastavni deo dorucka sa slatkim cajem od mente ( nane ). To drzalo "glad" u zalivu za vreme jutarnjeg plivanja. Svez vazduh, lepa brda okolo, vruc beton za odmor i lezanje. Graja na sve strane. I onda sada, vidim, toga vise nema nizakoga.
Andrija V. Mirkovic
-Ja Plazu pamtim kao predivno mesto za kupanje. Često sam sa ocem odlazio preko leta. Moj otac je bio vrstan plivač i voleli je da skače sa sjakaonice koja je tamo postojala. Nisam siguran da li je bila sa 5 i 10 m ili je čak bila 5 i 15 m visine. Znam da je on i nekicina uživala u skokovima ..pozdeav užičanina po poreklu! Ps: igrom sudbine
dijaspora
Nema mnogo gradova koji imaju takvo blago u samom centru. Zacudjuje inertnost svih odgovornih. Nekada treba samo malo dobre volje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља