недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.10.2020. у 18:00 Др Срећко Угрин

Динар на трагу куне

Једини прихватљив пут је да се већ сада приступи смањивању прецењене вредности домаће новчане јединице
(Драган Стојановић)

Сведоци смо да је недавно једна чланица Европске уније прихватила неповољне услове при увођењу евра. Реч је о Хрватској. Не бисмо се бавили тиме да Србија већ сада не ствара исте такве услове које је воде ка сличној судбини. Разлог је што Србија следи праксу Хрватске и већ дуги низ година води девизно-монетарну политику прецењеног курса домаће новчане јединице. Таква појава је била присутна у Хрватској од самог почетка увођења куне.

Неповољности такве политике састоје се у томе што се привреди и грађанима намећу знатни додатни будући издаци. Реч је о додатним издацима који би се јављали после увођења евра при куповини домаћих роба и услуга, као и на бази других плаћања домаћим субјектима.

Бројчани подаци неумољиво указују на те последице. Да бисмо их илустровали, пођимо од претпоставке да данас Србија уводи евро, замењујући 120 динара за један евро. С обзиром на то да је већ дуги низ година курс динара близу 120 динара за евро и да је у том периоду константно била присутна одговарајућа инфлација, основано се може сматрати да је реалан курс домаће валуте далеко изнад износа од 120 динара. Претпоставимо да он износи 150 динара. Избором одговарајуће методологије, утврдило би се који је то прецизан износ који одговара равнотежном курсу динара. Ако би се постојећа вредност од 120 динара узела као основ за увођење евра, као што се тај ниво захтева предвиђеном процедуром коју утврђује ЕУ, онда би, на пример, обвезник по стамбеном кредиту у износу од рецимо шест милиона динара дуговао 50.000 евра. По курсу од 150 динара он би дуговао 40.000 евра.

На сличан начин би се јавиле неповољне цене у еврима за све произведене артикле и пружене услуге од стране домаћих субјеката. Ако је, рецимо, цена једног од посматраних артикала 6.000 динара, онда ће она бити изражена са 50 евра по курсу од 120 динара. Ако би се применио курс од 150 динара, онда би та цена била 40 евра. Ови диспаритетни односи не би се јављали само при куповини роба, укључујући и енергенте и услуге, него и при отплати кредита номинованих у динарима, као и пореза. То значи да би сви ови издаци могли бити већи за 25 одсто, односно за други одговарајући проценат у односу на издатке који би се јављали да је примењен реалан курс. Тако повећани издаци условили би остваривање ниже рентабилности великог дела привредних субјеката, затим смањење конкурентности при извозу, односно омогућавали повећану конкурентност страних партнера на домаћем тржишту.

Међутим, након увођења евра на бази прецењеног курса динара, не би више постојале могућности за исправку тих неприхватљивих односа. У таквим условима појединачни произвођачи најчешће не би имали могућности да чак смањењем зарада запосленима компензују прекомерне издатке створене на приказаним системским решењима. Не би се више могли кориговати односи на бази којих је један артикал с истоветним квалитетима, у односу на одговарајући артикал из увоза, много скупљи код нас него у иностранству. Та несразмера јављала би се и када се оба посматрана артикла производе по истој технологији и када је много нижа зарада при производњи домаћег производа. Уосталом, треба имати у виду да због тих разлога „Мегл” напушта Хрватску баш у овом тренутку.

Фиксирањем тих односа дугорочно би се подржала пракса преферирања увоза и дестимулисања извоза. Свакако да нам је интересу да онемогућимо ту праксу. Наш је интерес да избегнемо такав исход у циљу остваривања бржег економског развоја и смањења постојећег негативног спољнотрговинског биланса.

Једнократна исправка прецењеног курса није могућа у тренутку добијања понуде за увођење евра. Притом се има у виду да се нису знатно повећале цене артикала у земљама пошто су увеле евро. Ова корекција би у том тренутку значила да се све зараде морају аутоматски смањивати за проценат корекције курса. С обзиром на то да је то практично неспроводљиво, једини прихватљив пут је да се већ сада приступи смањивању прецењене вредности динара.

Ипак, треба имати у виду да тај правац није ни лак ни једноставан. Свако смањење вредности националне валуте подстиче повећање стопе инфлације. Њен нежељени раст одмиче земљу која се кандидује да уђе у ЕУ од испуњавања мастрихтских критеријума и пријема у ЕУ. Ако би тај процес трајао неприхватљиво дуго, због недоследности у примени одговарајућих мера или из других разлога, онда би се наметнуло нужно решење да се одгоди потпуна и доследна исправка прецењеног курса валуте за извесно време. То би истовремено значило да се тиме одгађа и испуњавање услова за увођење евра. У том случају Србија не би, попут одређених земаља, могла да прихвати понуду да тог тренутка започне процедуру уласка у еврозону. Она би тај улазак морала да одгоди до тренутка док не успе да успостави равнотежни курс домаће валуте. У супротном би таква њена одлука значила дугорочно дефинисање монетарне политике на сопствену штету.

Специјалиста за банкарство

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари13
f9b42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox ex populi
U 12 godina prosek inflacije u Srbiji je sigurno veći od 2% godišnje. To je za ovih 12 godina preko 40% kumulativno, što znači da samo po osnovu inflacije kurs Evra treba danas da je debelo preko 160 dinara.
Marko Radulovic
Vi pretpostavljate da euro zona ima inflaciju nula, sto je netacno, inflacija je priblizno ista kao u Srbiji pa je dinar tamo gde treba da bude
Борис Белич
Ма колико ударали у бубањ за стране производе плаћамо у еврима. Роба произведена у србији доноси енормну зараду трговцима изражену у еврима. Где су плате, па оне су ненормално мале. Имам осећај да би само радници платили цех ови други би и даље прерачунавали у еврима и тако наплаћивали. Како да преживе радници сем да им се повећају плате 30% а домаћим произвођачима смањити маржу на стандардних 7-10%.
SPA
Stara prica, dok ovde ima dosta promenljivih koje nisu uzete u obzir. Ne odgovara ni izvoznicima preslab dinar. Kada je dolazilo do slabljenja domace valute pre 10ak godina, bio je zahtev da se održi stabilnost. Devizne rezerve su rasle svo vreme dok je održavana stabilnost dinara. Dakle nije to samo branjeno, niti je to samo posledica zaduživanja. Ljudi zaista i koriste dinar. Meni je plata u dinarima, kao i penzije drugima, ne želim je obezvređenu. Rešenje je veća dinarizacija novčanih tokova.
Станиша Младеновић
Оправдање за овакав курс динара је у понуди и тражњи валуте. Повећана понуда долара и евра није последица јаке привреде и извоза већ задуживања, дознака наших грађана, стране инвестиције... Јак динар подстиче увоз а дестимулише извоз. Страним инвеститорима у Србији је свеједно, они су велики увозници и извозници. Према анализи Светске банке учешће домаће супстанце у извозу највећих фирми (страни инвеститори) износи свега 8%. Туга. То се код Тита звало шрафцигер индустрија, и то после пола века!
jlb
Hrvatska je kao i sve nove države članice, preuzela obvezu uvođenja zajedničke valute eura. Ne vidim da bi ulaskom u EU za Srbiju bio rađen izuzetak. O brzini se da govoriti.
vox ex populi
Ne bi bio izuzetak, ali bi bilo odložena za 20-ak godina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља