четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.10.2020. у 18:00 Данијел Милутиновић

Моћ невидљиве моћи

Свако страно мешање које се не може доказати, јер се обавља преко посредника или преко манипулације уверењима, и где се не крију центри (они се само праве неутрални), већ се крију праве намере, могло би да буде невидљива моћ
(Новица Коцић)

Албер Ками је имао мисао да је једини порок незнање, дакле једини – не највећи. Посматрајући Србију након уласка у другу петину 21. века, положај и статус, како народа, тако и државе, више су него депримирајући. Поставља се питање зашто је то тако. Јесу ли нам криве велике силе, комшијски народи или домаћи извођачи туђих агенди. Вероватно сви ови учесници имају свој део одговорности, али после много размишљања дошао сам до закључка да је наш највећи непријатељ сопствена глупост. Кад се нешто деси једном, може бити случајно, али нама су се, нарочито у 20. веку, али и данас, тзв. грешке пречесто поткрадале. И поред силних учених глава у виду аналитичара, експерата и професора, и поред још више ученијих политичара, ми у поређењу с околним народима, који су у 19. веку имали лошију стартну позицију, испадосмо губитници. Зашто струка која се бави друштвеним наукама избегава да нам да дијагнозу, не бисмо ли коначно свој положај преокренули и од недовршене државе којој не знамо границе, чији народ живи стандардом периферије Европе и чија је морална вертикала пољуљана имитирањем модерних токова, коначно постали ентитет који ће се развијати у складу са сопственим потенцијалима, који нису мали. Интелектуалци предвођени академском заједницом имају много различитих одговора и сви звуче учено и речито, али истина може бити само једна и она је често проста и једноставна. Нама се, из неког разлога, то не саопштава.

Основно питање гласи: Који је суштински проблем овог народа данас, па самим тим и ове државе? Шта је то што генерише све остале муке и неприлике, а чије деривате и те како кусамо, почев од политичких (Косово), економских (стандард), културних (системско затупљивање)? Да бисмо одговорили на ово питање треба нам право знање, оно које се учи читајући између редова, а које вам образовни систем из неког разлога не нуди – то је знање о природи самог поретка и законима који у њему владају. Политикологија, као наука, између осталог, и о међународним односима, каже да је, откад је света и века, подела у свим епохама и на свим пространствима између ентитета који творе међународну заједницу била следећа: империја (хегемон), њени савезници (вазали), непокорени народи (варвари), и силе изазивачи, које оспоравају примат империји. Тамо где престаје хијерархија, почиње насиље.

Другим речима, кад сила изазивач не устукне над вољом хегемона – почиње рат. Сви наши проблеми потичу из чињенице да смо ми у светском поретку варвари. Можда ово неком звучи као анахрона терминологија, али као што лекар пише мртвим језиком кад даје дијагнозу, не обазирући се што ће неком пацијенту тај латински термин звучати недовољно модерно, тако и политиколог мора да постави ствари на своје место, што из неког разлога до сада није учињено. Дакле: Пакс Американа – хегемон; Европа, земље које орбитирају Западу – вазали; Кина, Русија, Иран, па донекле и Турска – силе изазивачи и ми, који смо варвари, а да то и не знамо, иако нам је Тони Блер баш ту етикету налепио, али ми као да то нисмо желели да чујемо.

Колика је разлика између варвара и вазала најбоље се види на примеру корејског народа. Али, да не бисмо ишли толико далеко, довољно је да се сетимо како смо живели за време бивше Југославије, док смо били вазали. У коду нашег народа је да прескаче лествицу и, не желећи да бива вазал, он постаје сила изазивач. Зато су нас и оптуживали за великосрпску хегемонију. Након пада Берлинског зида дрзнули смо се да оспоримо западну хегемонију, зато смо кажњени. То смо урадили и 1941, одбијајући статус вазала (роб), па од силе изазивача поново, након војног пораза, постадосмо варвари (гроб). Оспоравали смо ми и аустроугарску хијерархију, па је дошло до насиља, ни Отоманима нисмо хтели после дужег времена да будемо слуге и вазали. И могли бисмо тако у прошлост до Светог Саве, који је 1219. бацио рукавицу у лице и Цариграду и Ватикану, не бисмо ли ми били своји на своме. Само су ти други то препознали као претњу хегемонијом, па нас кажњаваху вековима. Кад имаш праву дијагнозу, могуће је и лечење.

Светом, дакле, влада англоамеричка елита, али је то царство маскирано толико вешто да је готово невидљиво, нека врста империје аркане. Модерни облици потчињавања своде се на једну врсту политичке моћи која је попут радијације – невидљива, али штетна. Ова врста моћи у пракси постоји готово одувек, али је у последње време постала најдоминантнији облик контроле и експлоатације. У научној теорији је приказана или селективно (само неки аспекти), или парцијално (само неки делови). У алтернативним теоријама све се своди на приче о завери и центрима моћи који се крију.

Време је да се у научну теорију уведе универзалан и кохерентан концепт невидљиве моћи. Свако страно мешање које се не може доказати, јер се обавља преко посредника или преко манипулације уверењима, и где се не крију центри (они се само праве неутрални), већ се крију праве намере, могло би да буде невидљива моћ. А бар је наше историјско искуство препуно ових феномена у виду подметачина за које су нас уверавали да их сами бирамо (Југословенски одбор, Авној, Отпор…). Ако овај концепт заживи у теорији, уз помоћ правог знања моћи ћемо да мењамо и праксу.

Политиколог и писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
9f4a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Аутор се пита : јесу ли нам криве велике силе, комшијски народи или домаћи извођачи туђих агенди ? Ако на пр погледамо пуч 27 марта 1941, видећемо нашу сопствену глупост. Група високих српских официра је срушила већ потписани мир са Немачком, маса грађана изашла на улице, патријарх српски благословио пуч. Умасто да крене на Русију, Хитлер је разбио Југославију и одвео у ропство нашу војску и полицију што је омогућило несметан повратак усташа из Италије.
Михаило
Занимљив текст, невидљива моћ је суптилна и као ватра потребни су јој услови да се деси, подмукла је и кад се разбукта открива одакле полази. Или је као вирус, смртоносна на слабим системима док су већи, јаки системи скоро имуни на њу. Пошто је невидљива послужи диктаторима и несигурним државама као добар изговор. Дакле ако видимо њене последице онда можемо и да погодимо узроке, препознамо опасности и начине заштите тог малигног утицаја а за то треба доста памети која се годинама стиче.
Станиша Младеновић
Ако добро разумем поставку писца, пошто не можемо да будемо хегемони а да не би остали варвари треба да будемо вазали (није небитни било чији), али не каже да ли нам то гарантује да ће нам бити боље. Ако би нам било исто зашто бисмо постали вазали, само зато што према (бело)светским мерилима то лепше звучи.
LaCosta
Nevidljiva moc postoji od kada postoji i ona vidljiva. Odlican primer je Vatikan koji je aktivni ucesnik na geopolitickoj areni iako nema ni jednu jedinu diviziju. Dodao bi da svetom vlada angloamericko-cionisticka elita gde su ovi drugi nadredjeni prvima.
Asinus
Nazalost, pobedjivali smo kroz istoriju i kad smo bili u poziciji gubitnika, ali nismo znali sta s tim pobedama. Da smo naplatili dugove i kaznili po pravdi zlocince iz Prvog Rata, gotovo je sigurno da ne bi bilo Jasenovaca, ni rata iz 90-ih. Da smo pustili bivsu bracu da se sami oslobadjaju, a mi da smo gledali svoja posla, druga bi bila prica. Ali nije. Kazu, ko ne nauci iz svoje istorije, osudjen je da je ponavlja. A mi je ponavljamo od 1804. Samo sto nas je, ponavljaca, u razredu sve manje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља