уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.10.2020. у 21:21 Драгана Јокић-Стаменковић

Мастер програми образују стручњаке за видео-игре

Ово усмерење у образовању окупило је 13 високошколских установа са три државна универзитета и више од десет успешних софтверских компанија, са циљем да се задрже млади у Србији
(Фото А. Васиљевић)

Повезивање света технологије и уметности, образовањем стручњака неопходних за даљи развој домаће индустрије видео-игара, омогућено је формирањем два нова универзитетска мастер програма која су представили Влада Србије, Министарство просвете и Иницијатива „Дигитална Србија”. Ову индустријску област је глобална организација „Атартап геном” из Сан Франциска недавно други пут издвојила као један од два подсектора домаће дигиталне индустрије са највећим развојним потенцијалом. Такозвани мастер 4.0 програми – креативна индустрија, настали су сарадњом Универзитета у Београду, Универзитета уметности у главном граду и Универзитета у Kрагујевцу с једне стране и више од десет компанија с друге стране. У питању су програми Развој компјутерских игара у Kрагујевцу и Уметност и дизајн видео-игара у Београду. Њиховим формирањем настављено је успешно прошлогодишње покретање четири мултидисциплинарна студијска програма усмерена на спајање техничких и бизнис знања на универзитетима у Београду, Kрагујевцу и Нишу.

Како је у Галерији легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића у Београду на представљању два најновија мастер 4.0 програма изјавила Ана Брнабић, председница Владе Србије, они укључују сарадњу потпуно разноликих универзитетских установа, попут Факултета уметности и Математичког факултета. Истакла је да се у овакве мултидисциплинарне програме укључује све више факултета у Србији и да јој је нарочито драго што домаће високошколске установе разумеју и подржавају реформисани приступ у систему образовања, који ће донети потпуно нове вредности за младе и друштво у целини. Брнабићева је указала да у поменутим програмима учествује 13 државних факултета, са више од 300 домаћих и страних предавача и 75 компанија, а да кроз њих студенти добијају много више него у уобичајеним мастер студијама. Премијерка је нагласила да уз ове видове образовања млади имају више могућности да остану и раде у Србији, а да влада настоји да им за то створи најбоље могуће услове. То је поткрепила примером да су млади који после школовања оснују своје фирме, у првих 12 месеци рада ослобођени плаћања пореза и доприноса, а да је припремљен и програм „Моја прва плата” који им пружа шансу да стекну радно искуство и лакше се запосле.

Мултидисциплинарност је нужност савременог света, закључио је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, и додао да је у Стратегији образовања до 2027. године, чија је израда у завршној фази, едукација за уметничке групације и занимања све присутнија.

– Донели смо и Стратегију паметних специјализација у којој је креативна индустрија један од четири велика циља која желимо да остваримо. У два нова мастер програма сарађиваће три универзитета и мислим да је ово само почетак тахвих студија. Универзитет уметности ће имати неку нову димензију кроз сарадњу са чланицама других универзитета, у овом случају са Математичким факултетом УБ-а, а слично је и са групом факултета Универзитета у Kрагујевцу – рекао је министар.

Он је подсетио и да је од ове године у гимназијама у четири града, Београду, Kрагујевцу, Kрушевцу и Новом Саду, уведен нови смер за ученике са посебним способностима за сценску и аудио-визуелну уметност, који ће, како сматра, своје школовање сигурно наставити кроз програме попут ових нових 4. 0 мастера који су креирани на предлог Иницијативе „Дигитална Србија”.

Проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, нагласио је да њихова установа већ годину дана има Програм мастер информационе технологије 4.0 на који су студијске 2019/20. године  уписана 24 студента, од којих 80 одсто већ ради у компанијама широм Србије.

Уметност полако постаје саставни део свих привредних и научних области и дисциплина, што даје посебну могућност студентима Универзитета уметности у Београду да искажу своју креативност и потенцијале, истакла је Мирјана Николић, в. д. ректора те установе.

Николићева је објаснила да ће из новог мастера проистећи три кратка програма – три-де моделовање, музика у видео-играма и звук у видео-играма, чиме ће се задовољити велика потреба у креативним индустријама за људима овог профила.

Ови програми окупили су 13 високошколских установа са три државна универзитета и више од десет успешних софтверских компанија међу којима су „3Латерал”, „Мед хед гејмс” „Ту десперадос” , „Нордеус”, „Убисофт”. Поред професора са домаћих факултета, на оба мастер програма предвиђено је ангажовање предавача како са страних универзитета (САД, Шпанија, Аустралија, Хрватска), тако и из поменутих компанија које ће обезбедити и обавезне праксе за све студенте у трајању од најмање два месеца.

Универзитет у Kрагујевцу је у процесу акредитације свог програма предвиђеног да почне у првом семестру ове академске године, док је почетак програма Универзитета уметности и Математичког факултета у Београду планиран за 2021. годину. За сваки од њих предвиђено је по 35 места, од чега по 15 буџетских, пет на стипендији Иницијативе „Дигитална Србија” без обавезне праксе или запослења у компанијама које окупља ова непрофитна организација, а Универзитет у Kрагујевцу стипендираће додатних пет студената на свом програму.

Коментари5
dcfec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petronije
novokompnovano roblje koje ce raditi za 10% onoga sto se zaradjuje na zapadu ? svaka cast ...
fensi denser
inženjeri za igrice? a šta će da jedu?
Ivan Mitic
Ne znam ni jednog gladnog programera...
Куп је битан
Оно што узгајају сиромашни пољопривредни радници.
Profesor
Forsiranje softverskog inženjerstva i "industrije video igrica", a zapostavljanje pravih inženjerskih oblasti, nije dobro za Srbiju. Nekada smo u Srbiji proizvodili televizore, frižidere i druge aparate, koji se i danas koriste u domaćinstvima. Sada to sve isključivo uvozimo, a izvozimo softver. Svesno prihvatamo da zavisimo od drugih i prihvatamo da "šijemo na sic". Trebalo bi da se ima svest o značaju i drugih inženjerskih disciplina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља