субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.10.2020. у 18:00 Др Душан Шћепановић

Човек и срце: одлазак Андреа Васлера

Не знам колико хиљада отетих од смрти је несебично примио у своју душу, али знам сигурно за оних 350 којима је поклонио ново срце и нови живот. Међу њима сам и ја. У мојим грудима 14 година куца туђе срце

„Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити!” Ако за неког важи ова Његошева ванвременска изрека, онда је то шеф трансплантације срца у Универзитетској клиници у Грацу проф. др Андре Васлер. Творац је пре неколико дана одлучио да одбаци његово овоземаљско тело измучено дугом и страшном болешћу. Душу му је спасио и позвао је себи, да је показује тамо горе свима као пример како у једну душу може да стане цео свет. Не знам колико је хиљада отетих од смрти несебично примио у њу, али знам сигурно за оних 350 којима је поклонио ново срце и нови живот. Међу њима сам и ја. У мојим грудима 14 година куца туђе срце, које је он уградио, као и код још седморо грађана Србије.

Завршна фаза срчане слабости је страшна болест. У року од четири године умире 85 одсто оболелих. Једини лек је ново срце или механичка срчана пумпа. Златни стандард је трансплантација – ако може. Најбоље имитира природу. Пут до новог срца је дуг, тежак и страшан, исто толико колико и сама болест и лични осећај који вас прожима да вам нема спаса док неко други не умре.

Тежину тог пута не одређује онај ко треба да вас спаси – хирург, већ ваши суграђани и њихове породице. Животи хиљада очајника који чекају на спасоносни орган директно зависе од њихове свести о заједништву, солидарности, доброј вољи и убеђењу да је учињено све да се спаси живот најближег. И да их убедите и докажете да тај орган код мождане смрти више није потребан. И кад се све то уклопи, долази се до сазнања да тек један од три до четири очајника може да добије срце.

Процена и одлука су међу најтежима на свету. Од лекара се очекује да преузме улогу Бога и одлучи ко ће да живи, а ко да чека следећу прилику – ако је уопште буде. Срећници могу да очекују да ће од 55 одсто до 60 процената њих живети 10 или више година, 35 одсто дуже од 15 година, а после 20 година – остаје само једно од четворо. До сада је најдуже преживљавање после трансплантације срца 33 године.

Ноћ 26. новембра 2006. Слећемо на аеродром у Грацу. Мали универзитетски град у којем је постао доктор проф. Суботић, оснивач нашег факултета, апсолвирао Никола Тесла и докторирао нобеловац Иво Андрић. Импресивно, али слаба утеха кад умиреш. Износе ме из авиона јер не могу ни да ходам ни да дишем. Стижемо у клинику. Чека ме забринути човек ниског раста и одмах каже: „Ја не могу да те вратим у Србију с пумпом јер немате искуства. Иако су ти рекли да си безнадежан случај, ја сам те већ ставио на листу Евротранспланта (ET) у Лајдену. Мораш да ми верујеш. Мислим да имаш добре шансе. Можеш да се уздаш само у мене и себе самога. Ти и ја стојимо сами пред смрћу. Ја ћу дати све од себе, али не могу сам! Требаш ми и ти! Ниси свестан какве нас тешкоће чекају!”

Као хитан случај добио сам срце већ 10 дана касније. Андре је био у авиону за Хановер. Сателитским телефоном јавили су му да имају срце погодно за мене. Зауставио је авион пред само полетање, направио скандал с пилотом и завршио на суду. После 62 дана, од тога 20 у коми, стигао сам кући. Након мене је примио још четворо и трансплантирао им срце на моју молбу. Без правног основа, јер наша земља није чланица ЕТ, али с великом хуманом и моралном основом која је у његовом поимању лекарског позива – закон. Успео је да „украде” та четири срца, уз још три пре тога. И то за грађане Србије које никада пре тога није видео. Без икаквог личног или професионалног интереса. А славу је већ имао. Покушавали смо од 2007. да заједно уведемо Србију у ЕТ. Држао је предавање на нашем факултету 2010. и постао професор по позиву. Али га нико није звао да дође, трансплантира и научи млађе. У међувремену су ми синови постали лекари-хирурзи, војска, женидба, унуци... И он је добио два сина. Стигоше „неки нови клинци” који чине сву радост, испуњење и суштину живота. Жустро се залагао да мој колега и пријатељ добије нова плућа у Бечу 2017. Али их, нажалост, није добио – јер није одлучивао Андре Васлер. Седећи у хотелу као два стара ратна друга сећали смо се драма које смо заједно прошли „јурећи” срце за мене. Деловао је сасвим здраво.

Одушевио се кад сам му рекао да сам позван у САНУ да одржим предавање о трансплантацији и свом животу с туђим срцем. Дошао би – као што је увек долазио на сва наша славља, рођендане, свадбе и рођења – да му у новембру 2018. после 11 сати у операционој сали нису извадили пола утробе. Моја супруга и ја обишли смо га у оној истој интензивној нези у којој сам се и ја борио за живот. Он је други човек после мог оца коме сам пољубио руку. Није био свестан.

После две године мучења његово срце је престало да куца, али само у његовим грудима. Сваки бат новог срца које је уградио свима нама одзвања у нашим грудима и куца за њега.

Дечји хирург и уролог, председник УО Универзитетске дечје клинике у Тиршовој

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
40bbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Azaric
hvala vam , oboma
Miloje Siljkovic
Slava i hvala Dr iz Graca Koliko je takvih Dr kod nas od KC NIS, VMA ,KCS BG Samo da pomenem prof Dr Milutinovica koji je 800 transplatacija bubrega uradio u teskim uslovima . Dobio sam bubeg 2012 god i niko mi ne veruje da ima dobrih ljudi koji ne traze NOVAC
Zašto nismo u ET
Hvala na divnom članku sa tužnim povodom, koji je ujedno i podsećanje na žalosnu činjenicu da Srbija nije članica ET. Jugoslavija je bila.
Olga
Pozdrav autoru - Dr Scepanovicu - koji se ovim clankom tako lepo zahvalio profesoru Vasleru a nama opisao trnoviti put do novog srca.
citalac Politike
Dr Scepanovic je cak dao i veliku citulju zahvalnosti..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља