понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.10.2020. у 18:00 Далиборка Мучибабић

„Депо” чува шине и спомен-плочу

Уместо тржног центра у Булевару краља Александра 142 изгорелог у пожару пре шест година биће подигнут стамбено-пословни комплекс, потврђено усвојеним планом детаљне регулације
(Фото М. Спасојевић)

Усвајањем плана детаљне регулације (ПДР) за врачарски блок између Булевара краља Александра, Синђелићеве, Нишке и Средачке улице отклоњена је још једна препрека за градњу стамбено-пословног комплекса на месту бившег тржног центра „Депо” у Булевару краља Александра 142, који је пре шест година изгорео у пожару.

Изградња станова и локала на 1,18 хектара првобитно најављена за 2018. годину, како незванично сазнајемо, могла би да стартује крајем ове или почетком следеће године. Инвеститор и иницијатор ПДР-а који обухвата 1,18 хектара, компанија „БКА дивелопмент”, ни после три године откако је од града за 4,15 милиона евра купила 43 ара – 4.316 квадратних метара плаца, не открива детаље у вези са пројектом који ће подићи на садашњем згаришту осим да ће ту престижну локацију обликовати српско-израелске архитекте. Оно што „БКА дивелопмент” не крије јесте то да им финансирање пројекта није проблем. Јер, како је у више наврата за наш лист тврдио Миша Марковић, директор те компаније, конзорцијум израелских фирми „Yossi Avrahami” и „Almogim holdings” који стоји иза пројекта „Депо” „у финансијском, оперативном и сваком другом смислу спреман је да отвори градилиште чим то буде могуће”. Будућа стамбено-пословна четврт имаће 48.576 квадратних метара, 408 станова, око 1.200 становника док ће максимална висина објеката бити 32 метра. Осим тржишно исплативих квадрата, на том месту предвиђена је изградња депанданса за 80 деце предшколског узраста и новог објекта установе социјалне заштите у Средачкој улици који сада има више корисника.

Градски завод за заштиту споменика културе обавезао је инвеститора да делове Трамвајског депоа „очува, како у меморији, тако и материјалном облику, у смислу очувања и уклапања историјских објеката у савремено обликовање овог комплекса”

Осим што се годинама пита ко је одговоран за пожар у ТЦ „Депо”, јавност занима и то шта ће остати од некадашњег трамвајског депоа – први објекат подигнут за смештај и одржавање возила јавног градског саобраћаја у Београду и Србији чија је изградња омогућила да 14. октобра 1892. године буде отворена прва трамвајска линија Калемегдан – Славија, којом су саобраћала возила на коњску вучу. Трамвајски депо који је називан и Трамвајске штале под претходном је заштитом и налази се у оквиру заштићене зоне цивилног насеља и некрополе Антички Сингидунум, који је утврђен за културно добро – археолошко налазиште пре 56 година.
Градски завод за заштиту споменика културе прописао је мере заштите, односно обавезао инвеститора да делове Трамвајског депоа „очува, како у меморији, тако и материјалном облику, у смислу очувања и уклапања историјских објеката у савремено обликовање овог комплекса”.
– Посебно значајне објекте – радионице, најстарији део комплекса, потребно је задржати у постојећем габариту уз промену намене у смислу формирања галеријских и уметничких простора са пратећим садржајима, значајне објекте, хале, очувати у што већој мери, а најмање фасаде хала један, два и три оријентисане ка унутрашњости парцеле. Отворени, неизграђени део комплекса у унутрашњости парцеле сачувати и партерно и пејзажно уредити у функцији јавног простора – трга. Трамвајске шине задржати и уклопити као обавезни елемент у планирано партерно уређење да би се очувала меморија на првобитну функцију овог простора. Трг уредити и опремити као простор комуникације, одмора и релаксације са елементима пројектованим у виду мањих зелених површина – наводи Завод за заштиту споменика културе.

У тексту усвојеног ПДР-а наведено је и да спомен-плоча постављена 1967. године поводом обележавања седамдесетпетогодишњице од изградње Трамвајских штала треба да буде сачувана.

Узрок пожара остао непознат

Ни после шест година не зна се ко је одговоран за пожар у којем је августа 2014. изгорео тржни центар „Депо”. Тада је речено да ће хале бити обновљене и да ће се закупци вратити, што је те године обећавао и ондашњи градоначелник Београда Синиша Мали. Било је предлога и да се зграда сруши и сазида нова или да се она обнови и у њу смести музеј Градског саобраћајног предузећа, што би била реализација идеје из 1996. године. Хала један, на углу Краља Александра и Средачке, тада је адаптирана за трговачку намену, при чему је, како се наводи у ПДР-у, очуван њен изглед и величина.

Предлог да „Депо” васкрсне у музеј, уметничке и занатске атељее подржао је и градски Завод за заштиту споменика културе. Од тога, међутим, ништа није било. Закупци, њих 80, 2015. на пијаци Ђерам добили су монтажно-демонтажну халу. У њој је радило само њих десетак.

Коментари1
4b63c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Krastavac
Ode i Depo. Baš se pitam kakvo će ruglo staklo/beton da naprave tu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља