среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.10.2020. у 14:00 Бранка Васиљевић

Рана најава поплава – први корак у спасавању

У Скупштини града представљен пројекат ране најаве поплава на водама другог реда на територији града Београда. – Његовом реализацијом требало би да се смање последице бујица
Поплаве које су 2014. године захватиле Обреновац (Фото Т. Јањић)

После катастрофалне поплаве која је 2014. године погодила Обреновац, а потом неколико бујичних поплава које су 2018. велике проблеме нанеле Гроцкој, Барајеву, Раковици, Реснику, Лазаревцу... било је јасно да је потребно да се развије систем ране најаве ове врсте непогода.

Пројекат који би требало да омогући да се убудуће на време упозори становништво, али и да се превентивно и брзо делује на терену и тако смање последице разорног утицаја водене стихије, представљен је јуче у Старом двору.

„Успостављањe система ране најаве за поплаве на водама другог реда на територији града Београда”, у оквиру пројекта „Јачањe отпорности и спремности града Београда за одговор на елементарне непогоде и кризе” јуче је у Старом двору представио Андреја Младеновић, помоћник градоначелника, преноси Беоинфо. После презентације, Горан Весић, заменик градоначелника, и Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода, потписали су споразум о сарадњи града и РХМЗ-а.
– Пројекат је важан јер је реч о питању концепта одбране од поплава и система ране најаве. Сматрали смо да је после поплава 2014. године, те још неколико таласа поплава који су задесили наш град, важно успоставити оперативни систем ране најаве. Секретаријат за привреду и Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима, заједно са кабинетом градоначелника и уз моју координацију, намеравали смо да створимо оквир који ће омогућити превентивно и брзо деловање у околностима елементарних непогода и ризика које смо предвидели актима донетим последњих година – рекао је Младеновић.
Он је истакао да постоје три водна подручја, 19 водотокова првог реда и 192 водотока другог реда. За први ред су надлежни република и ЈВП „Србијаводе”, а за други град Београд.

– Београд је град који има велики број малих потока и река, које у време јаких и обимних падавина постају бујице. Пројекат је замишљен тако да буде изведен у неколико фаза. Првом фазом обухватили смо осам сливова, што је трећина водотокова другог реда, односно око 735 квадратних километара територије града. У те сливове спада Баричка река, део Топчидерке, Дубочај, Барајевска река, Грочанка, Турија до Јунковца, Раља и Лукавица... Предвиђена су два нивоа реализације. Први се односи на хидролошке станице које мере брзину водотокова другог реда, а други на кишомерне станице које мере ниво падавина. РХМЗ има доста хидролошких станица у Србији и у Београду. Кишомерне станице распоређене су на местима где не могу да буду угрожене деловањем спољних утицаја – објаснио је Младеновић. Он је нагласио да је за успех овог пројекта важна добра сарадња са правним и физичким лицима, али и институцијама, јер су они ти који треба да допусте постављање кишомерних станица на местима која се налазе у  приватном власништву.
Постављањем и инсталацијом 37 кишомерних станица и 20 хидролошких добијаће се подаци са терена.
– Струка из РХМЗ треба да обради те податке, а они ће се потом слати Секретаријату за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима, предузећу „Србијаводе” и Штабу за ванредне ситуације. На основу тих података, са другим институцијама доносимо одлуку о издавању упозорења или предузимању одређених мера које су важне да би се евакуисали људи и материјална добра. Уз помоћ ових уређаја нећемо зауставити поплаву, али ћемо на време моћи да упозоримо становништво и да предузмемо мере како би последице биле мање. У будућности ћемо ове податке моћи да шаљемо и у ситуациони центар, за који већ имамо пројекат. Овај систем ће заједно са системом сирена за обавештавање допринети безбеднијем животу грађана, што нам је и био циљ – закључио је Младеновић.

Коментари2
215a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejana
Gradjani koji imaju objekte u oblasti "plavnih podrucja" treba da prestanu da igraju suge sa klimatskim promenama i izadju iz sume koja im zaklanja vidik da mogu da se spasu bez dizanja objekata 2-3 m uvis na stubove. Postoje tehnologije za to, jevtine hidraulicne dizalice i firme koje to mogu da izvedu. I to je sve manji trosak od samo 1 plavljenja doma u kome zive. A Da Li ce oni to da urade ili nece , ne zavisi od vlasti, drzave, organizacija, novina koje zaradjuju od tiraza na nesreci.
Важно је да је модерно
Ово готово да је сасвим бесмислено, јер се односи првенствено на евакуацију становништва да се не би подавили од поплаве, што се веома, веома ретко дешава. А веома, веома често се дешава да поплаве проузрокују значајну материјалну штету на објектима, пољопривредном земљишту и индустријским (привредним) постројењима. Куће, оранице, воћњаке, баште и друге непокретности, једноставно, не можете евакуисати. Поврх свега, огроман проценат стамбених објеката грађен је "дивље", на плавним локацијама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља