Око 10 одсто од 6.837 малишана који похађају вртиће и основне школе на подручјуопштине Вождовац, има проблем са ноћним мокрењем, показало је истраживање проф. др Миодрага Стошљевића, са Дефектолошког факултета и директора Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију. Испитивање, којеје спроведено у централном делу и приградским насељима која припадају овој општини, показало је да је број децекоја не могу да контролишу мокрење у старосној доби од пет и седам година већи од очекиваног, али да се тај број смањује код дечака и девојчицакоји имају 15 година. Др Стошљевић каже да узрок овог повећања треба тражити у немарности родитеља који не доводе на време дете код стручњака, али и неодговарајућемлечењу када се проблем препозна.

– Ноћно мокрење представља стање у којем дете, после четврте године, неможе да контролишемокрење у току сна, иако не постојевидљивипроблеми у функционисању органа. Маме и тате углавном мисле да је ово наиван проблем и не посвећују му довољно пажње, игноришу га, а више од 60 одсто чланова породице сматра да је ово стање неизлечиво. Не схватају колико дубоке психолошке последице ноћно мокрење може даостави на детету. Одлучио сам се за истраживање овог проблема у установама на Вождовцу зато што је велика општина, што има и приградски део, алииз праксе знам да је проблем ноћног мокрења све присутнији и у другим деловима града – истакао је др Стошљевић.

Наш саговорник објашњава да се ноћно мокрење јавља три пута чешће код дечака него код девојчица и да управо због тога велики број дечака избегава да иде на рекреативне наставе, спортске припреме и друге ваннаставне активности за које је неопходан дужи изостанак из куће.

– Са шест година деца већ мисле да су у мањини међу својим вршњацима, док са седам година постају потпуно сигурни да више нема ниједан њихов вршњак на свету који још мокри у кревету. Малишани овог узраста покушавају да сачувају своју тајнуод другара, а у неким случајевима и од самих родитеља. У пракси смо се сусрели са великим бројем „домишљатих” поступака деце која су сакривалада имају овај проблем – рекао је директор Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.

Испитивање је показало да су дечје реакције на постојање овог проблемаразличите, као и да су најчешће садржане у речима „стидим се”, „нисам као остали”, „морам да сачувам тајну”, „лаж ће ме спасити”...

– Проблем ноћног мокрења до пете године детета се сматра физиолошким проблемом и у том периоду нема разлога за забринутост. Али, после пете године обавезно треба потражити помоћ стручњака, јер узрок проблема може бити и мали капацитет бешике и преосетљивост на одређену врсту хране и пића – додао је да Стошљевић.

Статистички гледано, каже др Стошљевић, уколико је један родитељ имао ноћно мокрење постоји шанса од 40 одсто да и његово дете има овај проблем,а уколико су се оба родитеља сусретала са овим стањем, шансе да њихова деца то исто раде расту до 70 одсто. Наш саговорник напомиње да се наслеђује нека од предиспозиција за стање ноћног мокрења, а да лечење ове деце углавном траје од 60 до 90 дана. Малим пацијентима се углавном дају лекови, али без дијететско-хигијенског режима, који подразумева избацивање слаткиша, јаких зачина, газираних напитака, кафе, помфрита и Це витамина из исхране. И забрана узимања течности после 17 сати, нема успеха. Наш саговорник каже да, уколико се примене три фазе лечења, успех је загарантован у 98 одсто случајева.