субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.10.2020. у 20:15 Биљана Лијескић
ИНТЕРВЈУ: БОЈАН СУЂИЋ, диригент и уметнички директор Бемуса

Искуства са пробама и концертима су нас охрабрила

Нико од музичара није се разболео, а на свим наступима је постало јасно да су епидемиолошки ризици далеко већи у свакодневици
Маестро Бојан Суђић (Фото Небојша Бабић)

Маестро Бојан Суђић званично је прекјуче најавио програм 52. Београдских музичких свечаности (БЕМУС) као уметнички директор ове манифестације, која ће трајати од 1. до 13. новембра у нашој престоници, на сцени Коларчеве задужбине и Мадленианума. На отварању ће наступити после дуже паузе славна пијанисткиња Марта Аргерич, а манифестацију ће затворити Београдска филхармонија. Између та два датума слушаћемо разноврсне концерте, врхунских светских и домаћих музичара, биће достојно обележено и 250 година од рођења Бетовена, а у знак сећања на недавни одлазак композиторке и академика Исидоре Жебељан, фестивал ће почети звуцима њене „Молитве”.

Исидора Жебењан је била моја школска другарица према којој сам гајио велико пријатељство и поштовање. На Бемусу ће се наћи две њене композиције   

Маестро Суђић, иначе извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС-a, најављујући изузетно садржајан и квалитетан 52. Бемус додао је ‒ ако нам епидемиолошка ситуација дозволи. Док је Иван Карл, градски секретар за културу, допунио ову најаву речима да је сугерисао Одбору фестивала и Цебефу као организатору, да се уговорно припреме за неповољни сценарио и да постоји клаузула у уговорима о вишој сили. Зато је прво питање које смо упутили Бојану Суђићу било како он као уметнички директор Бемуса реагује на ту „вишу силу” и да ли има резервни план.

‒ „Виша сила” је термин који се, нажалост, од почетка пандемије свуда у свету одомаћио. Сви се труде да некако превазиђу ове више него неповољне околности којима се не види крај. Одбор Бемуса је пре више месеци усвојио мој предлог програма, али смо сви чекали развој ситуације. После више од месец дана релативно стабилног периода и опрезног почетка музицирања у Београду и Србији, решили смо да кренемо у реализацију фестивала и његово објављивање у јавности. И страни и домаћи уметници су потврдили спремност да у постојећим околностима наступе на 52. Бемусу, а у овом тренутку можемо да се надамо да нас вирус поново неће паралисати, што би значило и одлагање манифестације. Иако финансије не спадају у делокруг уметничког директора, уверио сам се да би евентуални губици у случају отказивања били сведени на прихватљиви минимум. Верујем да је то далеко боље од предаје и пасивног, неизвесног чекања да се пандемија у потпуности оконча. Реагујемо одговорно, у складу са свим прописаним мерама, а искуства са пробама и концертима у последњих месец и по су нас охрабрила, јер се нико од музичара није разболео. Публика је показала да је жељна културе, а на свим наступима је постало јасно да су епидемиолошки ризици далеко већи у свакодневици.

Ако бисте морали укратко да опишете 52. Бемус како бисте то учинили? Који концерти ће бити репрезентативни, потом неочекивани, а који потпуно нови? Какву ћете поруку послати и у чему је ова едиција другачија од свих осталих?

Концепција Бемуса управо онемогућава да се укратко протрчи кроз програме и учеснике, јер је сваки концерт репрезентативан. Од 1. до 13. новембра су свакодневно планирани наступи. Бемус доживљавам као кровни фестивал, над постојећим мањим фестивалима и сезонама ансамбала, и трудио сам се да остваримо супериоран квалитет и атрактивност, да поново видимо одобравање наше дугогодишње концертне публике, али и да заинтересујемо нове слушаоце. Не тежим шоку, сензацији и невиђеном, мислим да таквих садржаја и ван Бемуса има на претек већ верујем у највише вредности и уметнике који их остварују. И једино необјашњиво треперење душе слушаоца у контакту са истинским уметником треба да нам каже да ли смо у селекцији успели или не.

После дугог низа година Марта Аргерич стиже код нас, како доживљавате њен долазак и у којој се стваралачкој фази је она данас? Да ли програм њеног концерта има неко симболичко значење?

Једна од последњих легендарних уметника старог кова, чувена Марта Аргерич ће наступити са Бетовеновим 1. клавирским концертом, са којим је и почела своју концертну каријеру. Без обзира на поодмакле године, и даље носи неугасли вулкан у себи. Њен наступ свакако обележава читав овогодишњи фестивал. Али поред ње су ту и Хозе Кура, тенор, Марија Гуљегина, сопран, Ирена Графенауер, флаутисткиња, Јасминка Станчул, пијанисткиња које дуго није било код нас, Денеш Варјон, пијаниста ког је америчка критика прогласила импресивним, Сујунг Јун, виолинисткиња, „40 Фингерс”, најпопуларнији гитарски ансамбл из Италије, Сретен Крстић, виолиниста, Рита Кинка, пијанисткиња... уз извињење свима које сам тренутно изоставио.

Због пандемије, 250 година од рођења Бетовена није ни у свету ни код нас обележено по плану. Трудили сте се да то на Бемусу буде исправљено, ко ће све извести Бетовенову музику?

Бетовен ће заиста бити „резиденцијални композитор” током Бемуса, пре свега заступљен на програмима СО и Хора РТС, као и Београдске филхармоније, са три симфоније, два клавирска концерта и Мисом у Це-дуру. Чућемо га и у оквиру четири концерта мањих ансамбала и солиста.

Поменули сте да ће једну чувену оперу извести Биг бенд РТС у џез аранжману. Које место овом концерту припада у окриљу Бемуса? Да ли сматрате да ће затварање фестивала концертом Београдске филхрамоније дати посебни печат манифестацији?

После одличног наступа на прошлом Бемусу, поново ћемо чути Биг бенд са четворицом сјајних солиста у џез варијанти Пучинијеве опере „Тоска”. Џез је своје место нашао и на ФМУ, па нема разлога да га не слушамо и на Бемусу, када обезбедимо одличан програм или солисте. Овог пута имамо обоје. Београдска филхармонија је после дуже и за мене необјашњиве паузе већ наступила на претпрошлом Бемусу, и сматрам да би њихово учешће у будућности морало да се подразумева, као и наступи Симфонијског оркестра и Хора РТС, који су умногоме одржали фестивал током деценије великих превирања.

Овогодишњи Бемус одсликава дух једног времена и догађаје који нас сустижу. Недавно нас је напустила композиторка и академик Исидора Жебељан. Која њена дела сте уврстили на фестивал и каква сећања вас повезују са познатом уметницом?

Исидора је била моја школска другарица према којој сам гајио велико пријатељство и поштовање. Трагедија је што нас је напустила у периоду свог стваралачког жара и отворених врата најпрестижнијих музичких институција и ансамбала, сигурно би значајно даље афирмисала и своју музику као и српску културу у целини. На Бемусу ће се наћи две њене композиције, у извођењу Симфонијског оркестра РТС-а, од којих ће прва, „Молитва” за сопран и оркестар бити премијерно изведена на свечаном отварању 1. новембра, уз солисткињу Анету Илић.

Коментари0
b174b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља