петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.10.2020. у 22:00 Јелица Антељ - Ивана Албуновић

ЕУ мења прописе о правима потрошача на интернету

Одбор за заштиту потрошача у Европском парламенту усвојио акт о дигиталним услугама, а до краја године очекује се пакет нових прописа
(Фото Пиксабеј)

Одбор за унутрашње тржиште и заштиту потрошача у Европском парламенту усвојио је законодавну иницијативу за предстојећи акт о дигиталним услугама, који подразумева већа права купаца на интернету. О том предлогу ће се гласати на седници која је заказана крајем октобра, док би пакет предлога о дигиталним услугама требало да буде готов до краја године. Шта је разлог за ову промену прописа, осим чињенице да је последња директива о пословању на интернету усвојена пре двадесет година? Европски заступници сматрају да је крајње време да се правила, како кажу, прилагоде данашњим околностима.

Према речима Биљане Борзан из Одбора за заштиту потрошача, данас у Европској унији више од 71 одсто грађана купује преко интернета.

– Многи се и даље плаше да купују онлајн, нарочито ако је реч о наруџбинама које би требало да стигну из друге државе. Циљ овог документа је да се поставе темељи за изједначавање права потрошача на интернету са онима која имају кад купују у обичним продавницама – наводи се у саопштењу Биљане Борзан.

Према првим информацијама, иницијатива за промену прописа потекла је ипак због више разлога, а један од кључних је скупа или недоступна достава пошиљки, као и проблеми у комуникацији са трговцима.

– Проблеми се појављују када потрошачи купују преко посредничких платформи, попут Амазона, где није јасно регулисано ко је одговоран, платформа или трговац, па се одговорност често пребацује са једних на друге, а на штету купаца – каже Борзан и додаје да је став Одбора за заштиту потрошача да би платформе требало да сносе већу одговорност око тога коме дозвољавају продају преко њихових интернет-страница.

Са друге стране, тржиште онлајн оглашавања се у Европској унији процењује на 64,8 милијарде евра, а већина предузећа се на тај начин представља купцима. Потрошачи имају замерке и на транспарентност оглашавања. Они тврде да их на интернету, како кажу у одбору, „прати” превише огласа и да би требало искључити такву могућност. Прецизније, није им јасно зашто се неки огласи увек појављују, ко их плаћа и на који начин су они лоцирали купце, као и како користе податке које прикупљају о њима.

Електронска трговина је широм света постала спасоносно решење током пандемије, али је јасно да ће она и у будућности добијати још на актуелности, јер долази време када ће се мењати многи модели савременог пословања и интеракција између продавца и купца. Осим мултинационалних компанија које већ послују на интернету, овај модел биће све прихватљивији и за мале продавнице и услужне делатности. Електронска трговина у нашој земљи расте константно, али још пре почетка пандемије домаћи стручњаци су тврдили да она и даље није на задовољавајућем нивоу. Иако су оствариване јако високе годишње стопе раста промета, у последњих неколико година, због ниске основице ипак смо заостајали за развијеним земљама. Наши интернет-корисници су у односу на земље у окружењу, а посебно оне најразвијеније, најмање куповали онлајн. У свету се на онлајн куповине троши неупоредиво више новца него у Србији. Према подацима „Статисте”, просечан интернет-корисник је у 2019. у Србији трошио око 80 долара, што је 20 одсто мање него у Албанији, а десет пута мање него у Аустрији. Такође, заостајемо и за другим земљама региона, а за најразвијенијом Великом Британијом чак 15 пута. Према подацима званичне статистике, у Србији је прошле године било 4,08 милиона интернет-корисника, а 1,8 њих нешто је купило онлајн у последњих годину дана. Учешће купаца у броју корисника је око 45 одсто, по чему заостајемо за земљама ЕУ.

Коментари1
e4853
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан
Одличан чланак. То је тема о којој ће се све више говорити узимајући у обзир константно повећање броја купаца преко интернета.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља