Народно позориште у Приштини са привременим седиштем у Грачаници период током ванредне ситуације искористило је за припрему рада у јесењем делу сезоне и јачању инфраструктирних капацитета позоришта, а данас, на Дан позоришта, почињe сезону и пригодним програмом обележава 72 године постојања.

‒ Морам истаћи чињеницу да Министарство културе и информисања, односно Влада Републике Србије, континуирано улаже у рад нашег позоришта као најстарије професионалне културне институције на Косову и Метохији. Верујем и да је наше позориште својим резултатима, премијерним и уметничким достигнућима, повећаним бројем играња у Грачаници, другим местима на Косову и Метохији, као и гостовањима у осталим деловима Србије, региону и иностранству, то и заслужило и оправдало ‒ каже Предраг Радоњић, директор Народног позоришта у Приштини са седиштем у Грачаници.

Предраг Радоњић

Ова помоћ, како каже, има посебан значај у време ванредне ситуације и отежаних услова рада превасходно за тетарске куће. Најпре, сазнајемо, појачан је возни парк једним теретним комбијем и путничким возилом, тако да је са претходно набављеним путничким комбијем и минибусом комплетиран возни парк позоришта.

‒ То је круцијално битно за специфичне околности рада Народног позоришта у Приштини које је својеврсна „кућа на точковима”. Наиме, ми поред играња на матичној сцени у Грачаници где због релативно малог броја становника не можемо поред премијере још много пута да напунимо салу од 400 места, играмо наше представе у свим већим и мањим местима на Косову и Метохији где год има наше публике и потребе и жеље да се наше представе гледају. Од Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока, Лепосавића, Шилова, Штрпца, Гораждевца до најмањих и најзабаченијих повратничких села, све је то једна матична сцена овог позоришта ‒ прича Радоњић за „Политику”. Наравно, каже, ту су и гостовања у другим местима у Србији, Републици Српској, Северној Македонији, све до Темишвара, Цириха и Берлина, где је ово позориште гостовало током претходних неколико година.

Током лета приведена је крају и изградња 200 квадратних метара позоришних просторија, шминкерница, гардероба, купатила, тако да постоје сви предуслови за рад уметника и њихов боравак у Грачаници.

‒ За потпуни завршетак радова до краја године имамо обећење градоначелника Грачанице Срђана Поповића, који је, као и његови претходници Бранимир Стојановић и Владета Костић, подржавао и раније наш рад. На одређен начин, ми смо се, после протеривања из Приштине и наше позоришне зграде коју смо изградили и направили и за српску и за албанску драму, те након избеглиштва и обнове рада у Лепосавићу, па затим у Косовској Митровици, поново обрели на територији града Приштине којој Грачаница по важећој српској админстративној организацији локалних самоуправа и даље припада ‒ прича Радоњић и додаје:

‒ Сматрам да овакви потези, као што је улагање у подизање објеката у срединама јужно од Ибра, имају, поред своје првенствене сврсисходности, и симболички значај и шаљу поруку и нашем народу на Косову и Метохији да држава улаже у наш рад и постојање. Иначе, ванредна ситуација нас је, после фебруара, месеца у којем смо имали рекордан број играња и гостовања, прекинула у раду пред премијеру Голдонијевих „Рибарских свађа” у режији Милана Караџића, на чијој припреми смо недавно наставили рад и чијa премијерa ће бити ускоро.

Паралелно са овим пробама, ансамбл ове куће културе почео је и припреме „Антигоне” у режији свог позоришног редитеља Ненада Тодоровића, а до краја године у плану је и постављање савременог драмског текста Александра Југовића „Плацебо” у режији Исидоре Гонцић.

‒ Припреме нових представа због специфичне ситуације за сада, почели смо у Установи културе „Вук Караџић” у Београду где су нам несибично изашли у сусрет. Поред стандардних отежавајућих околности рада свих институција културе у Републици Србији, ми имамо и додатне у смислу тога што је на Косову и Метохији ситуација са вирусом корона гора него у другим деловима Србије и што су на снази, поред републичких, и регулативе привремених институција у покрајини које подразумевају у овом тренутку потпуну забрану окупљања и у затвореном и на отвореном простору ‒ прича наш саговорник.

Неопходно је нагласити, вели Радоњић, да иза свих ових резултата стоје глумци и радници из позоришта, оперативни директор Владислав Ђерковић, шеф технике Дејан Степић, потом и управни одбор којим председава Маша Михаиловић, уметнички савет који води Ивана Димић, непосредно за рад ове институције задужени службеник у Министарству културе Ђурђијана Јовановић и директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић. Важно је јавно изговорити њихова имена и заслуге.

‒ Имамо срећу да је све поменуто плод синергије људи добре воље, добрих намера и способности да их реализују, што нажалост није баш превише чест случај у нашем друштву. А добри примери, поготово у доба короне и још више живота на Косову Метохији су нам више него неопходни како би повратили веру у наш опстанак ‒ закључује Радоњић.