субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 08.10.2020. у 12:18

Свeтска банка прогнозира боље изгледе Србије за 2020.

(Фото Пиксабеј)

ВАШИНГТОН – Светска банка прогнозира боље изгледе Србије за 2020, па је у ажурираном, октобарском извештају о економским изгледима земаља света у условима пандемије ковида 19 смањила првобитну прогнозу пада БДП наше земље са 3,5 на 3 одсто.

Што се тиче економија у окружењу, поређења ради, Светска банка процењује да ће највећи пад ове године имати Црна Гора, чак 12,4 процента, и косовска привреда - 8,8 посто.

Албанију, према пројекцијама СБ, очекује пад од 8,4 одсто, Хрватску од 8,1, Румунију од 5,7, Бугарску од 5,1, Северну Македонију од 4,1 и Босну и Херцеговину од 3,2 процента преноси Танјуг.

Светска банка констатује да је српска економија, после неколико година солидног раста, ушла у рецесију изазвану пандемијом ковида 19, која је паралисала економије у целом свету.

Непосредни негативни утицај на становништво и економију у Србији ублажен је великим фискалним пакетом од око 13 процената БДП-а”, констатује овај међународни кредитор.

Додаје се да захваљујући том пакету мера није дошло до значајног повећања незапослености, и да је пад БДП-а у другом кварталу од 6,4 процента на годишњем нивоу био мањи него у суседним земљама.

За идућу годину Светска банка прогнозира умеренији раст српске економије по стопи од 2,9 посто, односно за 1,1 проценат спорије у односу на јунску пројекцију, а истовремено очекује да ће се раст БДП-а на ниво пре пандемије вратити 2022 - 23.године.

Ова средњорочна перспектива, како се наводи у извештају, пресудно зависи од међународних кретања, укључујући утицај ковида 19, али и од брзине структурних реформи и политичких кретања.

За Србију је, по оцени СБ, најважније да ради даље на уклањању уских грла за раст приватног сектора, односно да отклони препреке за боље пословно окружење и смањи бирократију.

Према мишљењу СБ, негативни ефекти пандемије ће довести до малог пораста сиромаштва у нашој земљи ове године, уз потенцијалне даље негативне ризике.

У извештају се наводи да се након неколико година континуираног смањења сиромаштва у Србији очекује благо повећање те стопе са прошлогодизњих 18,2 посто на 18,9 процената ове године, искључиво због ризика везаних за дужину трајања и дубину кризе изазване пандемијом и примене мера за њено сузбијање.

Такође се констатује да је Србија моментално реаговала пакетом фискалних и монетарних мера на пандемију. Ефекат је, наводи се, био повољан, али је имао знатне фискалне трошкове, што може да се одрази на нагли раст јавног дуга и лимитирање простора за будуће пакете подстицаја.

У извештају се препоручује интензивирање реформских процеса како би се економија вратила одрживом расту и како би се обезбедила радна места и приходи, уз истовремено јачање отпорности на екстерне шокове.

Светска банка сматра да би у фокусу требало да буде побољшање пословног окружењу и управљања како би се повећале приватне инвестиције, као и напори на подизању квалитета инфраструктуре.

Истовремено, упозорава се на проблем старења и пада становништва у Србији који за последицу може да има смањење расположиве радне снаге, што би потенцијално нарушило конкурентност српске привреде.

У документу се такође истиче да би утицај климатских промена - чешће и озбиљније суше и поплаве - могао озбиљно да погоди пољопривреду и производњу хране и да знатно увећа трошкове одржавања инфраструктуре.

Напредак у савладању ових изазова пресудно зависи од брзине процеса приступања ЕУ, при чему би убрзање тог процеса могло би омогући правовремено усвајање структурних реформи и бржи и инклузивни економски раст, закључује Светска банка.

Коментари0
f71d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља