недеља, 06.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 08.10.2020. у 18:00 Владимир Вукасовић

Дронови камиказе над Нагорно-Карабахом

Азербејџан оптужује Јерменију да је ракетирала нафтовод на његовој територији
„Јерменски животи су важни” – протест дијаспоре из те земље у Бриселу (Фото EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Према извештајима агенција

БАКУ, ЈЕРЕВАН, МОСКВА  – Дронови камиказе, према јерменским оптужбама, напали су цивилне објекте у Степанакерту, главном граду Нагорно-Карабаха, док се азербејџанска војска припремала за офанзиву на самопроглашену републику, гомилајући снаге на иранској граници како Јермени не би могли на њих да отворе ватру. С друге стране, Азербејџан је оптужио Јермене да су ракетирали нафтовод Баку–Тбилиси–Чејхан на његовој територији, што су власти из Јеревана демантовале.

То су само најупечатљивија места из јучерашњих саопштења страна зараћених око Нагорно-Карабаха, области одметнуте од Азербејџана и већински настањене Јерменима. Око Нагорно-Карабаха се већ десет дана воде сукоби, у најжешћој ескалацији још од краја рата око тог кавкаског региона 1994. године. Шта се заиста збива на фронту, и даље је немогуће разабрати из противречних навода Јермена и Азербејџанаца, у којима се смењују офанзиве и контраофанзиве, освојена и ослобођена места, лицитирање бројем мртвих друге стране и уништених ратних машина.

Јерменија тако тврди да су њене артиљеријске јединице пресекле непријатеља кад је покушао да се утврди код Џебраила, да су преостали припадници три њихове супертешке бригаде побегли са бојног поља, оставивши на њему још 60 мртвих, као и 22 јединице погођене и неколико десетина јединица исправне технике, пренео је „Спутњик”. Азербејџанска војска, пак, саопштила је да је од почетка сукоба 27. септембра елиминисала око 250 јерменских тенкова и других оклопних возила, до 270 комада артиљеријског оруђа, ракетне системе и минобацаче са више лансирних ракета, до 60 комада оружја за ПВО, 11 командних и командно-осматрачких места, осам складишта муниције, до 150 моторних возила, као и лансирну рампу система С-300.

Осим тога, Азербејџанци су јуче демантовали јерменске наводе да користе забрањене касетне бомбе у нападима на Нагорно-Карабах. На тврдње о прибирању војних снага на територији Ирана одговор још није стигао, мада ће вероватно и он гласити да је то нетачно, као што Азербејџан побија оптужбе да му је други традиционални савезник, Турска, послала помоћ у виду плаћених бораца из Сирије и војних авиона. Ирански председник Хасан Рохани јуче је, како преносе Ројтерс и Танјуг, упозорио на опасност да би сукоб Азербејџана и Јерменије могао да прерасте у регионални рат – није споменуо Русију, али аналитичари се тога највише плаше: шта би се десило у случају сукоба руских и турских трупа.

„Морамо да пазимо да рат између Јерменије и Азербејџана не постане регионални рат. Мир је основа нашег рада. Надамо се да ће се стабилност у региону повратити на миран начин”, рекао је Рохани, додајући да Иран неће дозволити другим државама да под разним изговорима „шаљу терористе” на његове границе.

Руски председник Владимир Путин такође се јуче огласио подсећањем на то да је Јерменија, као и његова земља, у одбрамбеном савезу ОДКБ. Чланице тог савеза имају обавезу да штите једна другу ако их неко нападне.

„Што се тиче испуњавања обавеза Русије у оквиру овог споразума, ми смо их увек испуњавали, испуњавамо их и испуњаваћемо их”, навео је шеф Кремља, док је његов портпарол Дмитриј Песков касније додао да се обавезе из ОДКБ-а односе на Јерменију, односно напад на њену територију, а не на формално самостални Нагорно-Карабах, чију државност ни власт у Јеревану званично не признаје.

Путин се јуче први пут од обнове сукоба у Нагорно-Карабаху чуо с председником Азербејџана Илхамом Алијевом. С јерменским колегом је телефоном разговарао већ трипут, иако Русија одржава добре односе с обе зараћене државе. Јучерашњи разговор је обављен на захтев Алијева, како је наведено у саопштењу његове службе за односе с медијима. Детаљи разговора нису откривени, осим тога да је азербејџански лидер честитао Путину рођендан.

Алијев је касније за руску државну телевизију изјавио да је његова земља спремна за преговоре, али тек када се заврши „акутна” фаза војног сукоба и да би у дијалогу требало да посредује Турска. Јерменски премијер Никол Пашињан, који је претходног дана био на територији Нагорно-Карабаха, узвратио је у изјави за часопис „Тајм” да је примирје могуће једино ако Турска престане да се меша у конфликт. Он је пре тога за Скај њуз оценио да акције Турске и Азербејџана личе на „терористички напад” на Нагорно-Kарабах и да је то наставак геноцида над Јерменима и политика поновног успостављања турског царства.

Коментари3
07ac0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миљуш
Ниједан народ не би требао бити под турцимиа нити један дан (Андрић)
Milo Minderbinder
Jadan nador, gadno kad postaneš sredstvo za potkusurivanje velikima.
Дрић
Перфектна ситуација да Ердоган и наш цењени Владимир В. Путин добију поене на интернационалној сцени за заустављања крвопролића.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља