уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.10.2020. у 12:12 Др Момчило Павловић

На данашњи дан 1934. године у Марсеју је убијен краљ Александар

(Фото Википедија)

На данашњи дан, 9. октобра 1934. у Марсеју убијен је, југословенски краљ Александар Први Карађорђевић. Вест о погибији краља ужаснула је све Југословене. Земља је у жалости била последњи пут уједињена за мучки убијеним краљем.

Краљ Александар је најмање два пута ујединио готово све житеље Краљевине СХС. Женидбом са румунском принцезом Маријом, која је постала омиљена краљица Срба, Хрвата и Словенаца и други пут када је убијен.

Као што је 8.  јуна 1922, својим венчањем и свадбеним свечаностима приредио осећај задовољства и одушевљења стотинама хиљада грађана из свих крајева краљевине пристиглих у Београд, тако је његово убиство стотинама хиљада, према описима и сликама преноса посмртних остатака из Сплита, преко Загреба и Београда до Тополе, приредио неописиву тугу. Плач масе и клечање поред пута где је пролазио ковчег, сахрана уз присуство најзначајнијих државника из читаве Европе, и одлазак на Опленац као на ходочашће, стварали су слику јединства. И један и други догађај забележила је филмска камера.

Многи сматрају да је са  убиством краља убијена и Краљевина Југославија, која је после њега преуређена стварањем Бановине Хрватске, а онда ударом споља срушена, подељена а од дојучерашње браће српски народ доживео стравичне злочине, и геноцид у усташкој Независној држави Хрватској коју су водили они који су оптужени и осуђени за убиство краља Александра.

Бројна је литература о атентату  на краља Александра. Сам атентат је до детаља реконструисан. Међутим остаје оно вечно питање свих атентата, о политичкој позадини. Прецизније ко је имао интереса да уклони југословенског краља. Поред унутрашњих група као што су усташки и бугарски сепаратисти и комунисти на спољном плану то су Италија са којом је Југославија имала напете односе око западних граница, немачки национал-социјализам у успону и бољшевички режим у Русији, са којим је краљ одбијао да успостави било какву сарадњу. И поједини суседи, посебно Мађарска која се није мирила са губитком територија после завршетка Првог светског рата.

Спрега тих фактора, створила је политички оквир и терен за убиство краља. Краљ Александар је више од две деценије био кључна фигура у догађајима и доживљајима, бурних и великих догађаја у историји Србије, Срба и Јужних Словена.  Започео је и довршио велику ослободилачку борбу Срба и Јужних Словена. Од 1912. до 1918. он је  на челу својих победоносних армија. Године 1914. бранио је достојанство независне државе и одбио заповедничке и унижавајуће услове из ултиматума 12 пута веће Аустроугарске. У тим и каснијим догађајима он је био и војсковођа, и краљ државник, вођа народа. Ратна страдања народа и самог краља, и његово дељење судбине са војском и народом донели су му после победа велику државничку, војничку и херојску славу. Ослобођење и уједињење и међународне околности учиниле су га најзначајнијом фигуром на немирном Балкану и значајном и поштованом личношћу у европским оквирима. Тиме је нагло повећао и углед Србије, српског народа, и династије у европским дворовима и код великих сила. Ратна савезништва и династичке везе  претварао је у међудржавна пријатељства а системом споразума и савеза обезбеђивао је мир и безбедност за своју краљевину. Сматран је чуваром мира на Балкану и у средњој Европи.

Краљ Александар Први Карађорђевић био је омиљени владар код већине народа краљевине. Слике краља и краљице са наследницима у крилу и уз колено у народу је стварало осећај среће, који у патријархалној средини воли да види и да се поноси, како победама у рату, тако и владарем у миру, да види свог владаоца са породицом.

Краљ је хваљен на све стране. Он неуморно ради на националном јединству верујући искрено да се ради о истом народу који историја и вера дели, да је истог корена са три гране, три племена, од којих се може у једном процесу направити југословенска нација.

Веровало се да краљ има најдубљу, широку и најширу љубав народа. Манифестације народне краљу, краљевском дому, краљици Марији, престолонаследнику и краљевићима појачавало је тај утисак. Краљ је први радник, краљ је домаћин, краљ је добар муж и отац, краљ је задругар, а изнад свега војник и државник, оличење националног ослобођења 1918. и уједињења. Он је стваралац Југославије, чувар јединства, чувар мира у својој земљи, заштитник сиромашних, инвалида, одбрамбени национални стуб.

Он је краљ свога доба, краљ у рову, краљ са народом, у цркви на благодарењима, у посетама свим крајевима земље.

Црномањаст, блед, сувоњав, с цвикером хероја на очима, имао је тајну магијску моћ да очара свакога с ким би дошао у додир. Краљ ретке љубазности. Он дивно конверзира и изговара француски са прецизношћу изражавања и са елеганцијом савршено непознатом код других краљева.

Насловна страна „Политике”: 10. октобар 1934.

Као посебне особине краља навођене су искуство опхођења с људима, чврстина у оцењивању, хладнокрвност, брзо разумевање, велика фамилијарност и лакоћа опхођења у друштву и са свима друштвеним редовима.

Новине су писале да је краљ већ на ногама када улицама зазвоне први трамваји па до 19 часова када прима по заказаним аудијенцијама. Сам прима лицем у лице акредитиве и пријатељски дочекује стране представнике. „У тим сатима на великом степеништу се често срећу фракови и жакети са гуњевима и срмом везеним рувом. Ко год му приђе, остаје непоколебљиво очаран после првог сусрета. Из црних очију под цвикером, са краљевски насмешеног лица избија љубазност која осваја присутне. За свакога има питање…

Међутим, о краљу Александру Карађорђевићу постоје и друга често противречна мишљења, самих савременика, и историчара, посебно она која су формирана у комунистичкој пропаганди. Означаван је као монархо-фашиста, као сурови диктатор и експлоататор широких народних маса,  пребацивано му је да државом управља као касарном, да су му начин живота и одлучивања били војнички… Британски посланик је писао тридесетих година да у земљи постоје два искрена Југословена – један је он, британски посланик, а други краљ Александар.

Оно што је неспорно јесте  да је краљ Александар желео снажну и централизовану државу јединственог народа од три племена, Срба, Хрвата и Словенаца (троимени народ). Желео је Југославију са Југословенима. На том путу заустављен  је 1934. заједничком акцијом усташа и македонских сепаратиста потпомогнутих од Италије и Мађарске.

Оружје којим је убијен краљ Александар (Фото А. Васиљевић)

До 1941. краљу Александру подигнути су многобројни споменици широм краљевине од Словеније до Јужне Србије, али и у Француској и Румунији. Многе школе, улице, тргови носили су његово име. Занимљиво је да иако је било иницијатива у Београду краљ Александар до почетка рата није добио споменик. Године 1938. тражено је мишљење од градских архитеката где би било најзгодније у Београду поставити споменик краљу Александру. Шесторица су предлагала да се споменик краљу постави на новом тргу према парламенту, четворица између Старог и Новог двора, двојица на Теразијама, двојица на Теразијској тераси, један између „Москве” и „Балкана”, један у Горњем граду, један испред моста „Краља Александра” и један на Славији.

Током Другог светског рата а посебно после доласка комуниста на власт сви споменици, сви називи и други белези који подсећају на краља Александра, темељно су уклоњени. Данас још чекамо да се покренута иницијатива председника Србије реализује подизањем споменика краљу Александру у Београду.

Професор и историчар

Коментари58
189ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

политичкa позадинa
Ovo se moze naci na internet stranici mesta Seonica (Hercegovina): " Stipan Radoš zvan Čelica, rođen 2. veljače 1896. godine brat je Radoš Marijana, a sin Mate i Ruže rođ. Petric. U emigraciji je bio u skupini koja je organizirala ubojstvo jugoslavenskog kralja Aleksandra u Marseillesu, Francuska 1934. godine. Stipan se nikad više nije pojavio u Seonici, pa čak ni kada su se ustaše vratile iz emigracije 1941. godine u domovinu, .." itd
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Професоре, велико Вам хвала за овај напис!
dr Slobodan Devic
Molio bih branitelje "ujedinitelja" da mi odgovore na 3 pitanja: zbog ceka su 4 srpske vojvode bile protiv stvaranja zajednicke drzave? Zbog cega se Petar prvi povukao? I zbog cega je sklonjen Djordje Karadjordjevic? Na poslednja dva pitanja odgovore tipa kralj Pera je bio star i bolestan a Djordje je bio prek bih molio da ostavite za rubriku price za malu decu. Inace, nemam nameru da sudim nikome - samo ne zelim da ponavljamo iste greske kroz generacije ...
dr Slobodan Devic
@ djani - sto se pak Vaseg zakljucka tice da zavere ne postoje, priznajem da ste u pravu. U stvari, Gaj Julije (Cezar) je sam sebi zabio noz u grudi naocigled svog posinka Bruta, car Dusan se sam otrovao (izvrsio samoubistvo), a Kenedi je sam sebi ispalio metrak u celo (Osvald je samo bio nemi posmatrac). Pa jeste, samo mi Srbi jos verujemo u zavere ...
dr Slobodan Devic
@ Крунко - Pa zar nije Bozija volja i da prvi sin kralja bude prestolonaslednik? @ djani - ne znam koji su vasi verodostojni izvori? Zvanicni dokumenti tadasnje vlasti? Cercil je jednom izjavio: "Istorija ce biti blagonaklona prema meni - jer ja cu je pisati". A to da nema zavera je po principu kada lopov vice "Drz'te lopova". A i Apis je kovao zazveru, prema zvanicnom dokumentima? Tankosic je ubijen u borbi; s'ledja? Narodna rec je jaca od svakog dokumenta, koje pisu aktualne vlasti ...
Прикажи још одговора
А на главној страни...
Срамота што ово није на насловној страни штампаног издања данас! Уместо тога, имамо маскирану водитељицу Европске Уније... Сами смо криви што себе и своју историју не поштујемо више, него главно место остављамо за неке странце са замаскираним намерама. Молим да ми објавите коментар!
Kontekst u vreme stvaranja Kraljevine SHS
3. Posle tolike žrtve, srpske vojske i našeg kralja lično, niko ne bi mogao pomisliti da će Hrvati i Slovenci biti tako nezahvalni. Dobili su državu na poklon i mogućnost da se razvijaju ali na žalost sami su se pokazali neiskrenima, pohlepnima i kasnije se poneli i kao zločinci prema srpskom narodu. Kralj Aleksandar to nije mogao ni predvideti ni zamisliti. S njim na čelu Srbija je nastupila kao centar pokreta za oslobođenje od stranih zavojevača, uspela i dala sve od sebe za Jugoslaviju.
bager
Rusi i englezi su odgovarali kralja da pravi zajednicku drzvu sa ostalim narodima balkana,kao pobednik u ratu zaokruzi tvoje srpske zemlje i eto ti drzave ,jake ,jedan narod ,jedna vera,jedno pismo,,ali pohlepa da ima sto vecu kraljevinu dovela do toga da su srbi zivotima to platili kasnije a i dan danas nam se svete

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља