субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.10.2020. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Мандатар из сенке

Вучић мора да се ових дана забављао. Председников манир је да за једно министарско место постоје барем три кандидата. Па нека се у тишини моле свевишњем СНС-а

Дуже од три месеца Србија је чекала да председник републике именује мандатара, а прва фаза периода испуњеног вештачки ствараном неизвесношћу завршена је мање-више очекивано: пошто се доказала у лојалности, Ана Брнабић наставиће да руководи владом.

Друга фаза – одабир коалиционих партнера и личности које ће се наћи у новом кабинету – формално није завршена, али је од старта јасно да Александар Вучић велике и мале рокаде одуговлачи зарад двоструког дисциплиновања: чланова сопствене странке и коалиционих партнера. Притом је потпуно сигуран да ће мандатарка беспоговорно одрадити формални остатак посла око састава владе.

„Било ми је потребно да направите концепт и како ће да изгледа ваша влада у наредном периоду и разговарао сам са свима”, изјавио је председник, чији се уплив у састав новог кабинета завршава оног тренутка кад одабере мандатара. Тако је барем у уставној теорији.

Уз све моћи које је прикупио, Вучић је мандатар из сенке. Премијерка ће, као и до сада, следити упутства свог партијског старешине. Њој је Вучић доделио, а она усхићено прихватила мимикрију поделе власти.

Нова српска влада је Вучићева влада. Од Вучића, за Вучића.

Тако је то у држави којој, сем председника, нису потребни ни парламент, ни мандатар, ни влада, ни министри... Чему и медији, који су се зарад гледаности и тиража узалудно бавили спекулацијама, док су сва сазнања само у једној глави?

Када је – у „обичном радном дану”, какав је 5. октобар – саопштио да је код мандатарке инсистирао да „размисли” о увођењу два нова министарства и о његовој „жељи” и замолби да, „ако је могуће”, у влади буде барем близу половине жена, да ли је ико у Србији помислио да око тога има неке неизвесности? Нема ту шта Брнабићева да размишља. Добила је задатак запакован у „жељу”. Обезбеђен је континуитет послушности. Зна се ко је задужен да мисли.

Премијерка је и до сада следила свог „шефа” на начин који многима делује као додворавање, иако је Вучић то покушао да демантује речима да је положај доделио „жени која свој мандат није схватила као период додворавања свима и свакоме”. Тачно. Није свима и свакоме. Само њему.

Зато Ана Брнабић сада нема потребе да „размисли” о проширењу кабинета. Наравно да ћемо добити министарство за људска права, равноправност полова и друштвени дијалог и министарство за бригу о породици, деци и демографији. И наравно да ће у новој влади бити доста жена. О председниковим жељама се не расправља. Свето писмо.

Уверен сам да Вучић већ зна ко ће у коју министарску фотељу. Најавио је „значајне промене” и несумњиво је добро оснажити конкурентност и увести нека нова, млађа лица. Оно што не обећава реформе, јесте то што ће сви они следити стару политику, пошто институционалним процесом, узурпирајући уставна овлашћења, управља искључиво председник државе.

Вучић мора да се ових дана забављао. Формирање владе дође му као слагалица. Овога ћу овде, ову ћу тамо. Кандидате је мењао брзином којом се мењају пасворди највећих корпорација или лозинке ракетних батерија. Можда је само Ана Брнабић знала да остаје, али морала је да се држи омерте коју је шеф захтевао, иако је самопоуздањем у јавним наступима наговештавала да ће сачувати високу службу.

Потенцијални коалициони партнери и даље се држе на леду, баш као и министарски кандидати. Председников манир је да за једно место постоје барем три кандидата. Па нека се у тишини моле свевишњем СНС-а. Хладан зној и кошмарни снови смењују се са сладострашћем коју би могла да понуди министарска фотеља. Управо оно што је Вучић желео.

На унутрашњем плану председник не мора много да брине о опозицији која се удружује да би се раздруживала, па је влада коју је саставио понајвише одраз његових преокупација да како-тако сачува балансе неопходне да не би сагорео око Косова.

Пошто је у Вашингтону купио последњу залиху зрна косовског пешчаника, плаћену ценом коју ћемо тек видети, председник је у прекомпоновању кабинета морао да води рачуна о балансу који је нарушио потписивањем споразума у Белој кући. На фону спољне политике ствари се компликују.

Неопходно је показати да је нова влада „пет френдли” – пријатељски расположена према Немцима, Русима, Кинезима, Турцима, Емираћанима. Што није лако, имајући у виду сужен простор који је Вучић самом себи оставио.

Како год, Вучић утврђује контролу извршне власти на исти начин на који је правосуђе довео у ситуацију да га пита шта треба да ради у сваком иоле осетљивијем случају. Све је то пропраћено апсолутном контролом парламента – што не само да укида окрепљујућу динамику политичког живота, већ омогућава јачање ауторитарне власти, маргинализацију владавине права и институција државе, слабљење медијских и других слобода.

Тако је режим почео да се суочава с критикама са адреса које су му важне за решавање косовског питања. Европска унија, која се годинама, заслепљена Косовом, оглушивала о поступке режима, почела је да проналази замерке свом „омиљеном аутократи”, коме се парламент без опозиције враћа као бумеранг.

Међу приоритетима нове владе нема места за та размишљања. Економија, улагање у одбрамбене способности војске и улагање у здравство. Да ли ће ново министарство за људска права, равноправност полова и друштвени дијалог заиста успоставити истински дијалог с опозицијом – под условом да опозиција пронађе конструктивну платформу свог деловања која ће као приоритет поставити реформу зарђалог система, а не појединачне случајеве разних афера које су производ таквог система? Шта ће бити с медијским и другим слободама?

Континуитет владавине је обезбеђен. Лични печат власти је оснажен. Нема ту много неизвесности.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
4a747
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sin jednog Boska
Da vas potsetim, u vreme Staneta Dolanca; su me zabolele usi o trubljenu o ugrozenim pravima Koruskih Slovenaca u Austriji. Kasnije sam saznao, citajuci svasta da je isti bio Hitlerjugend do 1943. Tito je to znao, ali Boze moj. Tek sam trebao poci u I razred osn. kad su Boska poslali u zatvor; kao covek br. ? u TREPCHI. Otisao je u zatvor, covek sa 2 predratna fakulteta, jer je opsovao KPJ. Meni su to uradili u SA, dete mi bilo 6 meseci. TREPCA, radi N.B. se GRADI! Pssss, Psssst; o tome.
Penzionerka
Zdravorazumska analiza naše tragične vlastne stvarnosti.Ne pamtim da je u poslednjih 30 g. u vladajućim strukturama bilo toliko ljudi bez imalo ličnog dostojanstva i ljudskog obraza.Ovog ni u Brozovo vreme nije bilo.
Zdravko
@Penzionerka. U Brozovo vreme bilo dva miliona visokomoralnih, ubedjenih, zakletih i registrovanih u 'slavnoj partiji'. A u periodu koji pomenuste svi pretrcase u crkve i dzamije. Neki se dadose u kapitaliste jos gore od onih koje su poslali na krvavo 'djubriste istorije'. A neki krpe rupe u kucnom budzetu baveci se 'nvo' novinarstvom. Toliko o dostojanstvu i obrazu.
Stari realista
Gospodin Jaksic me jos jednom pozitivno iznenadio. Interesuje me njegov sledeci clanak.
Bojsa
Svaka cast, a ko drugi jos ne bi umeo da isto ovo napise! Da li neko ume da ponudi alternativu, koja nije bajka? Demokratija u Srbiji nije nestala sa novom vlascu, od neke 2012-13, jer, prosto govoreci, nije ni pre toga postojala. Tada je pod maskom demokratije bilo bezvlasce i nastavak sunovrata Srbije od pocetka 90ih. Sve ostalo je samo utopija i lepo pakovanje...
Mihailo Krunić
Kao što neki napisaše u svojim komentarima da se slažu sa njegovim stavom napisanog u gore navedenom tekstu. I ja se sa njegovim nekim stavovima ne slažem, ali pošto se ovdje radi o tekstu vezanog za lokalitet - Srbiju, a ne za svijet, u potpunosti sam saglasan sa njim. No, ja ne krivim izabrane poslanike za institucije države, nego one koji su im dali svoj glas njima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља