уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.10.2020. у 18:59 Дарко Пејовић
ЛИСТУ „ПОЛИТИКА” ДОДЕЉЕНА ПУПИНОВА МЕДАЉА

Борба за сећање на идворског научењака

Тек од средине седамдесетих година прошлог века почиње скидање копрене заборава с Михајла Пупина, чему је и наш лист дао значајан допринос
Добитници награда на свечаности у Идвору (Фото Д. Буквић)

У Идвору, родном месту Михајла Пупина, у петак су одржани 41. Октобарски сусрети, којима се обележава дан рођења великог научника и иноватора. Највише признање манифестације, Пупинова медаља, припала је листу „Политика” за „изузетне активности на афирмацији Пупиновог дела и очувању његовог вредносног система”, наведено је у образложењу жирија.

Из данашње перспективе, када се о идворском научењаку светског гласа опширно говори и пише, готово је незамисливо да је пре четири и по деценије и само помињање његовог имена било јерес. Средином седамдесетих година прошлог века почиње борба да се с Михајла Пупина скине копрена заборава. Борба којој је и наш лист дао значајан допринос.

– Комунистичка власт је Пупина анатемисала зато што је био привржен династији Карађорђевић и јер је, по мерилима владајуће идеологије, био превише просрпски настројен – каже Милан Божић, председник Фондације „Младен Селак”, која од 1990. организује Октобарске сусрете.

Идеја да се вишедеценијско ћутање о Пупину оконча рођена је у крилу Иновацијског покрета, формираног 1974, са задатком да поспеши привредни раст ослањањем на домаће проналазаштво. Установљен је и Дан иноватора Југославије, 12. октобар, датум када је Никола Тесла 1887. пријавио патенте који су означили почетак ере наизменичне струје.

– Исте године, у Новом Саду Михајло Пупин је проглашен симболом вредности за које се залаже Иновацијски покрет и започето је обележавање 9. октобра, Пупиновог рођендана. Та два датума, 12. и 9. октобар, стопила су се у Октобарске сусрете, који се од 1979. одржавају сваке године, а Идвор им је 22 пута био домаћин – објашњава Божић, сведок и учесник почетка процеса рехабилитације на заборав осуђеног Пупина. Како наглашава, тај подухват су предводиле виђене личности Иновацијског покрета, попут проф. др Драгутина Бошковића, др Коче Јончића, Младена Седлака, академика Николе Хајдина и Драгутина Зеленовића. И ондашњи амбасадор САД Лоренс Иглбергер значајно је помогао да се изгради мост којим ће се Пупиново дело, из земље у којој се остварио и која га је уважавала, вратити у домовину која га се олако одрекла.

Моћни Иновацијски покрет, чија је искуства и резултате обилато користила Кина током процеса отварања према свету, поделио је судбину Југославије. У ковитлацу распада државе Октобарски сусрети су опстали уз подршку САНУ, Привредне коморе Србије и Ректората БУ.

Кључну улогу одиграо је Младен Селак (1921–2014), наш човек који је у Америци стекао значајан иметак захваљујући примени 18 својих патената у графичкој индустрији. Године 1990. оснива фондацију чији је примарни циљ изучавање дела Михајла Пупина и преношење његовог система вредности на младе нараштаје.

– Пупин је досегао небеске висине и изузетне почасти, али није био ни охол ни горд. Говорио је: „Никада не мрзите оне који вас нападају. Спас је у покајању и опраштању.” Залагао се за образовни систем који ствара честите људе, који ће часно служити добром господару, а тај господар је – рад. Сматрао је да нарочито треба да буду награђени иноватори, они који унапређују процес производње. Те поуке су једнако вредна заоставштина као и његови проналасци и научна сазнања – истиче Божић.

Уз сва прегнућа која је на афирмацији Пупина Фондација до данас успешно окончала, једна велика замисао остала је неостварена.

– На октобарским сусретима 2012. Младен Селак је обећао да ће фондација урадити идејни пројекат, обезбедити дозволе и половину новца за подизање споменика Пупину испред Електротехничког факултета у Београду, поред споменика Тесли. Обећано је испуњено, али већ шест година надлежни у главном граду не дају одговор зашто до реализације још није дошло – напомиње Милан Божић, председник Фондације „Младен Селак”.

Лауреати Октобарских сусрета

Осим нашем листу, Пупинова медаља додељена је и генералу проф. др Милораду Обрадовићу, једном од оснивача и првом директору Института за примењену математику и електротехнику. Обављао је и дужност помоћника начелника Генералштаба ВЈ за везу, информатику и електронска дејства, а аутор је и око стотину научних радова.

На овогодишњим Октобарским сусретима медаље за најбоље књиге тематски повезане с Пупином уручене су Томиславу Симоновићу („Џон. В. Фротингам – заборављени српски добротвор”) и Душану Цицвари („Последњи задатак Лоле Клос”).

На свечаности одржаној у петак у Идвору награде је добило и петнаестак најдаровитијих ученика и студената из Панчева, Београда и Новог Сада.

Коментари3
d1ce8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Шта је научењак? Да ли се тако у Идвору говори?
Саша Микић
Нучењак је један од синонима за научника, зналца, ученог човека итд. Можда је мало необичан израз за неке, али га налазимо у многим делима на српском језику. Пошто је оригинални назив аутобиографије Михајла Пупина ''From Immigrant to Inventor'', што у буквалном преводу значи ''Од усељеника до проналазача'', онда је преводилац дао себи слободу да преведе ''Од пашњака до научењака'' користећи реч научењак да би се римовала са речи пашњак.
Саша Микић
Докле ће разне глупости да се везују за послератну прошлост? Михајло Пупин није смео бити поменут! Ма хајте молим вас. Како је онда Извршно веће Народне Републике Србије 1959 године из института Никола Тесла издвојило групу научника и основало Институт Михајло Пупин? Како смо ми у школи учили о Михајлу Пупину? Како је у лектири била књига ''Од пашњака до научењака''? Или сам то ја све сањао!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља