понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.10.2020. у 22:00 Александра Петровић

Правосуђе треба да изађе из „в. ф. стања”

Чак 88 судова у Србији већ дуже време нема председнике. – Паралисан рад Државног већа тужилаца. – Предстоје избори за нови сазив Високог савета судства, као и ДВТ
Високи савет судства и Државно веће тужилаца (Фото Д. Јевремовић)

На челу чак две трећине свих судова у Србији налазе се председници који су у статусу вршилаца функције, а наредних месеци истећи ће мандати и још многим председницима судова који нису у таквом „привременом” статусу, тако да се може рећи да српско правосуђе ускоро улази у једно озбиљно привремено, такозвано в. ф. стање.

На чињеницу да је наредна 2021. година кључна за избор челних људи у правосуђу, указао је председник Вишег суда у Београду Александар Степановић када је за наш лист коментарисао примедбе из последњег извештаја Европске комисије, која је оценила да Србија није у последњем периоду постигла значајан напредак на пољу владавине права и реформе правосуђа.

Поред велике оптерећености приливом нових предмета и мањком запослених, с којима се судови свакодневно суочавају, у наредном периоду наше правосуђе очекују и избори за нових пет изборних чланова Високог савета судства из редова судија. Будући да актуелним члановима истиче мандат на пролеће, изборне активности морају започети већ крајем ове године. Истовремено, садашњи сазив ВСС-а треба да обави низ веома важних послова, као што је предлагање кандидата за судије и председнике судова.

Почетком године био је заустављен избор за председнике чак 74 основна и прекршајна суда, због тога што је предлог враћен ВСС-у из Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије. Овај одбор одбацио је комплетан предлог зато што су била спорна три кандидата, па је препоручио Високом савету да спроведе потпуно нову процедуру за избор председника 42 основна и 32 прекршајна суда, што би значило поновно расписивање конкурса и пријављивање кандидата.

Међутим, ВСС је одбио да понови процедуру јер је већ био спроведен комплетан поступак разговора с кандидатима и оцењивања њиховог рада, па је одустао само од три спорна кандидата. У међувремену се једна кандидаткиња сама повукла због скорог одласка у пензију, па је ВСС поново послао скупштини свој предлог, овога пута с кандидатима за председнике укупно 70 судова.

Затим су уследили пандемија ковида 19 и увођење ванредног стања, а на крају и парламентарни избори, па се скупштина није састајала. У међувремену, ВСС се труди да обави што више послова како би имао спремне предлоге.

Почетком јуна расписан је још један оглас за председнике судова, 13 основних и пет прекршајних. Пријавила су се 34 кандидата. За 22. октобар заказани су разговори са 17 кандидата за председнике основних судова у Младеновцу, Зрењанину, Старој Пазови, Сремској Митровици, Руми, Сенти, Новом Саду и Врању, а за 26. октобар с кандидатима за председнике основних судова у Шиду, Врбасу, Мајданпеку, Лебану и Димитровграду, као и с кандидатима за председнике прекршајних судова у Панчеву, Крушевцу, Чачку, Трстенику и Рашки.

Средином септембра ВСС је изабрао 130 судија поротника, који су недостајали српском правосуђу. То нису професионалне судије већ грађани који учествују на суђењима и чине састав судских већа, чиме се обезбеђује поштовање уставних начела јавности и зборности суђења.

Високи савет судства ове јесени организује и испите за кандидате који се први пут бирају на судијску функцију. Испити ће бити одржани на Правном факултету у Београду, 15. и 16. октобра, за 91 кандидата за прекршајне судове и 181 кандидата за основне судове.

И док ВСС обавља све што може у датим околностима, рад Државног већа тужилаца паралисан је још од фебруара ове године. Како је за „Политику” рекао Радован Лазић, члан ДВТ и заменик апелационог тужиоца у Новом Саду, застали су избори за јавнотужилачка места, међу којима су и три апелациона тужиоца, иако су конкурси формално у току, а неки нису ни расписани.

– Од фебруара месеца Државно веће тужилаца није се састало, а у међувремену је истекао мандат повереника за самосталност јавног тужилаштва, који је уједно и заменик председника ДВТ, а новог нисмо изабрали, тако да се ова институција на један тихи начин угасила, што је велика штета, посебно имајући у виду извештај Европске комисије, где је било похваљено увођење повереника за самосталност и његов досадашњи рад – каже Радован Лазић.

Седницу ДВТ треба да закаже председница овог тела, републички јавни тужилац Загорка Доловац, али она то не чини од фебруара месеца, иако су чланови већа то предлагали. Они сматрају да епидемија вируса не може да буде изговор јер сви други државни органи функционишу и редовно се састају.

Ипак, у тужилаштвима је почео поступак предлагања кандидата за нове изборне чланове ДВТ из реда јавних тужилаца и заменика јер старима истиче мандат 5. априла. Избори у тужилаштвима заказани су за 12. новембар.

Коментари7
91852
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Беба Николић
Све је урукама врховне и потпуно независне правосудне власти - Високог савета судства, који је и сам у ВФ стању, јер не желе да се одрекну свог берићетног статуса. Мандат председника је дуплиран, због једног Председника и то је писало у предлогу закона. Недопустиво је што председнике судова бирају судије истог суда, што значи - врана врани очи не вади. Ниједан судија не добија лошу цену рада. Много је фарсе у правосуђу и то ХИТНО треба мењати. Нико ни за шта не одговара, а суде "У име народа".
klut
To je lakše reći nego uraditi. U našim sudovima preko 120 godina postojao je takozvani predsednik suda - starešina. To je neko ko praktično žrtvuje svoju karijeru sa predmetima, ali uzima u zaštitu sud i svoje kolege i fungira kao pouzdani predstavnik suda u dijalogu sa drugim ustanovam i strankama. Kod nas je u poslednjem reformama mandat ograničen na nekoliko godina, što sprečava izgradnju ugleda i uloge koja se očekuje.
Zoran Borkov
U tekstu soji: "Prilivom novih predmeta..." Nigde ni reci o "starim predmetima", koji nisu reseni u odgovarajucem (zakonskom) vremenu. Tada nije bilo virusa i epidemije. V. f .predsednicisu su jedna vrsta obstrukcije koje su postale normalna pojava u Sudstvu.
Gradjanin ovdasnji
To je oprobani nacin da se sudije i predsednici sudova drze pod kontrolom od strane vlasti. Drzis ga (ili nju) kao vrsioca funkcije a on (ili ona) sudi kako se naredi. Zato nam je stanje u sudstvu ovakvo kakvo jeste: na samom evropskom dnu.
katarina
zivimo u v d drzavi, sto ne bi i sudovi bili vd

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља