петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.10.2020. у 22:18 Миленија Симић Миладиновић, Ана Вуковић

Како деци ограничити употребу мобилних телефона

(Фото Анђелко Васиљевић)

Ко су звезде чије онлајн објаве хипнотишу децу и младе у онлајн простору? Јесу ли оне ваљани узори? Да ли милиони пратилаца, прегледа, лајкова и шеровања, као показатељи популарности, у хијерархији такозваних инфлуенсера оправдавају успон до статуса дечјих идола? Пред чим смо као родитељи капитулирали, и шта можемо да урадимо, кад већ нисмо успели да спречимо стампедо тинејџера на сусрету са тиктокерком или јутјубером?

Лавину питања покренуо је такав сусрет основаца са тикток звездом Саром Дамњановић на тргу у Младеновцу, који је обележио овогодишњу Дечју недељу и још једном оголио истину да многи одрасли нису дорасли појединим изазовима родитељства у дигиталном окружењу.

Деца превише зуре у екране „паметних” уређаја дангубећи на „Јутјубу”, „Тиктоку”, „Инстаграму”, „Снепчету”... Зашто то раде? Није до тога довело затварање у куће, полицијски час или карантин због короне, то се догађало и много пре пандемије. Јер, овде није реч само о лакој забави. То је озбиљан бизнис иза кога је научни приступ изазивању зависности. Упозорава на то Радомир Марковић, ИТ стручњак, у разговору за наш лист тврдећи да деца нису крива што проводе силно време пред екраном, него софистицирани алгоритми направљени да изазову зависност. Свима препоручује да погледају документарни филм „The Social Dilemma” који се недавно појавио, а у коме, истиче, они који су креирали апликације објашњавају да су за тај посао ангажовали стручњаке из казина, за прављење игара на срећу и коцку.

(Фото Н.Марјановић)

− Деца су најугроженија и најизложенија бескрупулозном систему који им не дозвољава да на „Јутјубу” одгледају један видео-клип, већ одмах сервира следећи, сличан, атрактиван, да дуже одржи пажњу. Несвесно кликћу унедоглед. Чак и док свајпују, када слика са екрана клизи надоле, то је по угледу на рад слот машина. Невероватно је до којих су детаља програмери ишли да би изазвали зависност корисника − указује Марковић.

Родитељи данашњих школараца нису генерације рођене у дигиталном окружењу и одрасле на интернету, али морају да се упознају са природом онлајн простора и садржајима који су тамо доступни, да би знали како да се према томе поставе. Неопходно је ограничити време које деца проводе на друштвеним мрежама и интернету. То значи и да се у одређеном периоду дана уређај склони из видокруга, чак и искључи са интернета. На пример, да у договору са клинцима одредимо поподневних сат времена када ће моћи да провере поруке на друштвеним мрежама. Такође, и да телефон не користимо као будилник, да га не држимо крај узглавља док спавамо, јер су огромне шансе да ће нас једна нова порука вратити на онлајн странице да „само још ово да видим” поново губимо време.

− Електронско ометање начин је да се и кад не гледамо у телефон привуче наша пажња. Отуда нам стално стижу нотификације, односно обавештења, да се нешто „важно” дешава, те овај те је означио, онај је лајковао твој коментар, неко је коментарисао твоју објаву... Заборавили смо да за оно што је заиста важно постоји телефонски позив − подсећа Марковић.

Деци се не сме потпуно ускратити боравак на интернету јер одрастају у дигиталном окружењу, напомиње, али породични договор, тиме и правило, треба да буде да деца сама прекину или да им родитељ узме телефон после истека ограниченог времена за забаву на нету. И у томе би требало бити доследан и истрајан. Родитељима препоручује апликације као што су „Screen Time” или „Secure Teen” помоћу којих могу увидети шта је гледало и колико је времена дете провело на интернету, а и на даљину на дететовом уређају могу да онемогуће приступ онлајн садржајима.

Да друштвене мреже не утичу једнако на све младе људе, али и да многима то постаје основни вид социјалне комуникације што је погубно за формирање идентитета, јер друштвене мреже нису реалне, ту можете изгледати како иначе не изгледате, представљати се онаквим какви нисте, упозорава Бранислава Павловић, клинички психолог и породични терапеут. Она истиче да што је јача породица, однос са родитељима и вредносни систем изнутра, мањи је утицај спољашњих фактора па и друштвених мрежа. Исто тако, родитељи не смеју да се праве да друштвене мреже не постоје. О томе се мора причати.

– Треба то са њима коментарисати и то не само као вид контроле. Не треба им бранити, већ са њима гледати неке од снимака и питати их зашто им се то допада. Важно је разумети дете, али га и едуковати о томе који су садржаји прихватљиви, а који не – напомиње Павловићева, као и да деци пре 12. године друштвене мреже нису потребне.

У пубертету, кад им је главна жеља да се допадну и буду прихваћени, тинејџерима је тешко да раздвоје добро од лошег и зато је, сматра и најпопуларнија балканска тиктокерка Сара Дамњановић, неопходно да родитељи надзиру активности деце на друштвеним мрежама.

– Нисам за забране. Контрола мора да постоји. Није за децу све што се тамо може видети, зато не подржавам све инфлуенсере и не мислим да је свако добар пример − истиче Дамњановићева која на „Тиктоку” има 1,9 милиона пратилаца, а поједини њени спортски видео-снимци на тој платформи броје око 70 милиона прегледа.

Одговорност према свом „виртуелном граду” величине Београда, каже, веома озбиљно схвата. Тинејџерима који је прате увек поручује, на пример, да буду вредни и добро уче, да није у реду да вређају сиромашне, али и да заобилазе бизарне садржаје.

− Један психопата из Русије откопавао је гробове девојчица, вадио тела, мумифицирао их, облачио у лутке и у њих уграђивао музичке кутије. Од тога је, веровали или не, настао „тренд” на „Тиктоку” па су се девојке у свету масовно шминкале у те лутке, односно мртве девојке, и опонашале их. Морала сам да реагујем и да замолим децу да такве ствари не прате – дочарава Дамњановићева, додајући да не толерише ни онлјан промоције насиља и вулгарности.

Лизање ве-це шоље или „изазов” са подметањем ноге деци која скачу, неки су од бизарних и опасних „трендова” које су прихватили тинејџери широм света само због тога што „лајкују” да буду „лајковани”. Популарни инфлуенсери неретко крше закон, рецимо, снимајући се док возе. А пре свега месец дана, против једног од интернет идола деце у Србији, популарног Баке Прасета због кога је прошле године у Новом Саду настао стампедо тинејџера, поднета је кривична пријава и то због недозвољених полних радњи са малолетницом. Овај јутјубер, чије је право име Богдан Илић, говорио је о томе у видео-снимку на свом профилу. Његова реченица да су девојке са којима је тада био у друштву „на кеца хтеле да спавају са њим јер су знале да је популаран” црвени је аларм за све родитеље да промисле коме се деца диве и кога бирају за узоре.

РОДИТЕЉСКИ УГАО

Јаз између онлајн навика деце и одраслих

Да је огроман јаз између онлајн навика деце и одраслих јер стално долазе нове друштвене мреже које маме и тате не познају и не могу да испрате, увиђа Гордана Племић, директорка удружења „Родитељ”.

− Са „Јутјуба” на „Фејсбук”, на „Инстаграм”, „Снепчет”, „Тикток”... Требало би да схватимо и прихватимо да то неће нестати. Не можемо да се носимо са изазовима виртуелног света јер га не познајемо и не прихватамо. То мора да се промени. Морамо да се укључимо, да видимо зашто је нашем детету занимљив одређени инфлуенсер, због чега гледа такве садржаје, шта му је ту интересантно, зашто му је идол баш тај јутјубер... Друштвене мреже не можемо да забранимо деци нити дечје активности онлајн можемо да надзиремо 24 сата. Одузимање телефона и забрана приступа интернету могу само да допринесу да почну да крију да су на мрежама и да тамо буду још више јер им бранимо. Уместо тога, требало би да допустимо деци да нас уведу у свој виртуелни свет, да се подразумева да и ми знамо шта они тамо раде и да кад им се нешто не свиди или их забрине буду слободни да од нас затраже помоћ, без страха да ће добити грдњу или казну, а са уверењем да ћемо им дати бољи савет него вршњаци − закључује Гордана Племић.

Коментари9
c72f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Nikako. Odosno isto kako su njihovi roditelji bili ograniceni u gledanju televizora od njihovih baba i deda.
Kondza
Nisu samo deca zrtve transhumanizma i tehnoloskog porobljavanja uma i svesti. Kad u Berlinu udjem u ES- ban , od 25 putnika u vagonu, 24 drze zaboden kljun u ekrane telefona. Pre 20 godina u istom prostoru moglo se zateci putnika sa rasirenom knjjigom i narocito je bilo simpaticno videti mlade zene koje su plele sa klupkom vunice u krilu.
Stefan
Mozda ti ljudi citaju knjige na svom telefonu, i to je dosta ekologicnije u odnosu na citanje knjiga starih 30 godina. Nek neko objasni bumerima da je njihovo doba proslo i da je sad digitalno vreme...
Jovan Milic
Dobar clanak. Svaki roditelj maloletnog deteta bi trebao da ga procita i nesto preduzme.
vladislav marjanovic
Dobrojutro Kolumbo! Za stetnost videoigrica i zveranja u ajfon znalo se vec godinama, ako ne i vise. Medjutim, pokusajte da detetu oduzmete njegovu igrackicu. Nasrnucete na decja prava, a deca ih znaju jer ih tome uce u skoli. Sta vise njima je poznato da stroge roditelje mogu da prijave vlastima pa ih , tako, drze u sahu. Ocevidno, nekome je u interesu da intelektualno zaglupljuje mlade i ako roditelji ne istupe slozno u odbranu dece, potomstvo ce se izmetnuti na radost zna se ciju.
Ljubomir
Stvaraju se generacije koje ili imaju produbljene autističe sklonosti ili izigravaju egzibicioniste. Stvarno mislite da je ovo sve slučajno? U današnjem svetu trendovi i tržišta prouzrokovana njima se planski stvaraju. Ovo je realnost, ne lupetanje o ravnoj zemlji i teorijama zavera. Jednostavno treba da pasete travu i da budete dobar "član zajednice", bezumna budala kome se sva mišljenja i ideje sipaju u praznu lobanju po potrebi. Deci treba dati telefon iz kraja 20 veka, poziv i SMS i .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља