субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.10.2020. у 08:52 Борка Голубовић-Требјешанин
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БРАНКА КАТИЋ, драмска уметница

Важно је наћи у срцу довољно љубави

Бранка Катић (Фото Небојша Бабић)

Годинама уназад причам о томе колико ми рад у позоришту недостаје и како бих волела да се поново окушам у некој доброј улози, прича глумица Бранка Катић, која уједно открива за „Политику” да ће поново радити с Јагошем Марковићем у марту 2021. године, такође у Београдском драмском позоришту.

Бранка Катић је дебитовала у филму „Није лако са мушкарцима” са 14 година. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду у класи Радета Шербеџије. Велику популарност стекла је запаженим филмским и телевизијским улогама, упоредо играјући у бројним позоришним представама.

Међу запажeним улогама Бранке Катић је и лик Бубе у филму „Ми нисмо анђели”, Софије Ашкерц у делу „Тамна је ноћ”, Јелене Панић (Булике) у филму „Убиство с предумишљајем”, ту су роле и у остварењима „Булевар револуције”, „Девојка са лампом”, „Осмех Маргарет Јурсенар”, , Фалсификатор”, „Жена са сломљеним носем”, „Јагода у супермаркету”, „Црна мачка, бели мачор”... Када је инострана каријера у питању, наша саговорница је глумила у бројним филмовима и телевизијским серијама, попут оне на каналу ХБО „Big Love”, односно „Red Cap”, „The Last Detective”, као и у филмовима „The Englishman”, „Public Enemies”...

Годинама уназад, односно од 2000, Бранка Катић живи у иностранству. Удата је за британског филмског и телевизијског редитеља Џулијана Фарина, има два сина, Луија и Џоа. Њена кућа је увек пуна, па тако у шали зна да каже да када се удала за Џулијана, он ју је увек зафркавао да је оженио једну Српкињу, а добио три Србина за џабе, односно да је уз њу добио и „пакет Срба”.

Позориште је неопходно глумцу. После више од двадесет година, колико сте били одсутни из нашег театара, сусрели сте се с публиком у Арени БДП-а у представи „Сумрак богова”, управо у режији Јагоша Марковића. Шта је пресудило да се вратите у наш сценски миље?

Ово је година када се све некако сложило и улога Софи у представи „Сумрак богова” је добра прва улога за повратак. Надам се да ће их бити још много. Како су моје прве улоге на позоришним даскама и биле у БДП-у, осећам се као да сам се вратила кући.

Мартинићев „Сумрак богова”, поред критике бескрупулозних појединаца, анализира и друштво које капитулира пред тоталитарном визијом света. Какву је запитаност вама ова прича донела?

Тема ове представе је и данас веома актуелна. С јачањем деснице, бескрупулозности и бахатости људи на водећим позицијама широм планете, расној и полној неједнакости и нетолеранцији, јасно је да нисмо далеко стигли од стравичних злочина учињених током историје. Наша представа је ту да нас подсети на механизме зла, тамне стране људске природе и својом клаустрофобијом надам се потакне на размишљање да се свему томе супротставимо.

„Сумрак богова” дотиче најтананије емоције, проговара о љубави без које живот нема смисла, породици, моћи, утицају... Вашу доминантну бескомпромисну Софи публика је примила врло емотивно, с много аплауза. Који део себе сте уткали у Софи?

Немамо много тога заједничког, то је извесно. Софи је одрасла у привилегији, размажена је и научена да је све по њеној вољи, у тренутку када схвата да може све то да изгуби, она не преза ни од чега и бескомпромисно гази преко свих, чак и преко рођеног сина. И баш те улоге које су толико различите од нас приватно додатно су интересантне јер ти дају шансу да проживиш нешто сасвим ново и покушаш да разумеш шта води људе у тако мрачне куте.

Када сте пре две деценије одлазили из земље, имали сте лепу каријеру. Свих протеклих година радили сте у континуитету. Ипак, кажете да је лепше бити тамо одакле си, где су мелодије, мириси, призори и људи које волиш... Како је живети на релацији Лондон–Београд?

После свих ових година највише ми прија боравак у мом родном граду. Срећна сам што смо се вратили из Лос Анђелеса и што смо у Лондону јер је много једноставније стићи до Београда. Могућност живљења у оба града ми пружа шансу да задовољим различите интересе и захвална сам што имам прилику да уживам у најбољем што оба пружају.

Лепо вас је дочекало и родно Требиње Небојше Глоговца. Какво је ваше сећање на овог глумца?

Кажу да лека за бол због драгих људи који су нас прерано напустили нема, али да се може ублажити када се простор који заузима бол испуни само љубављу за ту особу. За то је потребно време. Још увек осећам његово присуство, често мислим на њега, и даље осећам и дивљење и велику љубав јер је заиста био диван друг и несебичан колега, нестварно даровит глумац и заиста посебан у свему. Само лепа сећања ме вежу за драгоцене тренутке које смо делили заједно.

Радовали смо се да вас видимо и у филму „Кингсман: Почетак”, редитеља Метјуа Вона, али је то због пандемије одложено. Како сте истрајавали на лику Александре Николајевне Романове, последње руске царице?

Ако знате стил ових филмова, јасно вам је да су они пре свега забавног карактера. Царски пар у овом филму има неколико особина које су историји непознате и помало гротескне. Знам да су рађени и специјални ефекти на нашим лицима у неким сценама, тако да с нестрпљењем ишчекујем премијеру коју, нажалост, већ трећи пут померају због пандемије. За улогу сам се припремала предано, заронивши у њихов свет кроз биографије, старе фотографије и писма, али нисам сигурна да би се царском пару допала верзија њиховог живота коју су писци измаштали.

Домаћа филмска публика ишчекује да вас види и у филму Душана Ковачевића „Није лоше бити човек” поред Војина Ћетковића, Милана Гутовића, Христине Поповић... У овој црној комедији тумачите Ану, жене главног јунака. Какво је то ваше искуство после седам година одсуства из српске филмске уметности?

Била ми је велика част и задовољство да радим с нашим легендарним писцем и редитељем Душком Ковачевићем. Атмосфера на снимању била је лепа, моје колеге увек веома духовите. Још увек нисам имала прилике да га погледам јер је у фази постпродукције, али се искрено надам да смо успели да направимо добар филм.

И ваши синови воле Београд. Шта посебно одавде воле да понесу у пртљагу својих успомена?

Много љубави и загрљаја, српску опуштеност и хумор, шетње Калемегданом с вршњацима, а конкретно – понеки „смоки”.

Колико је за глумца неопходна размена културне, односно сценске енергије? Која је ваша животна, а која професионална „мера за меру”?

Размена сценске енергије је узбудљива и увек мало другачија, чини да уживате у тренутку и увек изнова покушате да нађете праву меру. А моја животна мера за меру јесте да је добро бити толерантан и знати да целог живота имаш шансу да постанеш бољи, да смо сви на свој начин лепи и посебни у свој тој различитости. И да свако треба да брине о свом дворишту и својој души и труди се да буде увек отворен и радознао, а не да све прља ружним мислима и осудама других. Да бисмо живели боље, важно је наћи у срцу довољно љубави да се загрли цео свет.

Песма посвећена Глоговцу: Ти си сада ветар

Отварајући недавно манифестацију „Дани Небојше Глоговца”, коју у знак сећања на великог глумца у Требињу по традицији организују његова породица и пријатељи у сарадњи с тамошњим културним центром, а под покровитељством града Требиња, Бранка Катић се представила и својим стиховима. Своју једину песму коју је написала посветила је управо Небојши Глоговцу:

„Космос је мали да сакрије љубав. Ти си сада ветар.

Небо плаво, небо звездано.

Када затворим очи, ту си. Буде ми мило када те видим.

Насмејано ћутиш, гледаш ме мангупски.

Весело је око твоје, мудрице, барабо.

Радосна сам када ми у сутон дођеш.

Велики си глумац што никад не глуми, само нежну сустишу ријеш.

Змај си снажни и лав страшни, бубо свилена.

Волим те. И све твоје волим.

Све љубави твоје грлим душом свом.”

Коментари2
9dc4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olga
Odlican, bogat intervju ! Pozdrav Branki i Borki.
Minja
Eto šta ljubav učini od čoveka--učini ga čovekom. To je Branka Katić i zato je mnogo volim.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља