субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.10.2020. у 18:15 Далиборка Мучибабић
ВИЗИЈА ЈЕДНОГ АРХИТЕКТЕ

Снага и светлост новог музеја Николе Тесле

Идеја о обнови термоелектране на Дорћолу у коју би се преселио музеј великог научника потекла 2015. од Андреја Мишића
3D модел будућег института (лево), Велика сала ‒ кубуси „Нијагара”

Идеја о обнови комплекса на Дорћолу у који би се преселио Музеј Николе Тесле из Крунске улице потекла 2015. од архитекте Андреја Мишића Ако се Музеј Николе Тесле напослетку нађе у Термоелектрани „Снага и светлост” на Дорћолу, биће то остварење визије коју је први имао архитекта Андреј Мишић. Он је предвидео да у комплексу од 70.000 квадратних метара буде институт Музеј Никола Тесла као истраживачки центар са изложбеним, едукативним просторима, парком са шеталиштем и бициклистичким стазама. Своје идеје преточио је у магистарски рад који је 2015. године одбранио на италијанском Универзитету Политекнико ди Милано. Исте године његов пројекат представљен је у Музеју Николе Тесле градским властима, а 2017. тадашња Влада Србије формирала је радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу. У међувремену зграда бивше Главне железничке станице фигурирала је као нова адреса на којој ће бити усељена Теслина заоставштина све донедавно када је обелодањено да ће се у том објекту на Савском тргу наћи музеј средњовековне Србије. Прошле недеље Горан Весић, заменик градоначелника, званично је упутио предлог влади Ане Брнабић да се Теслин музеј пресели у стару електричну централу.

– Као студент магистарских студија у иностранству, желео сам да мој завршни пројекат изађе из оквира академског и буде реалан допринос мом граду. Одлучио сам се за термоцентралу „Снага и светлост”, фасциниран њеном локацијом и архитектуром. Она ми је била паралела успону и падању у заборав нашег великана Тесле јер је била напуштена, суочена са покушајем уништења, потом ју је држава заштитила као споменик културе 2013 – истиче Мишић и додаје да му је осим италијанског архитекте Луке Скакетија ментор био и директор Теслиног музеја др Бранимир Јовановић.

Андреј Мишић (Фото: лична архива)

Идеју да је термоелектрана „Снага и светлост” права локација за премештање заоставштине славног научника брани следећим аргументима: – То би, пре свега, омогућило излагање знатно већег броја експоната. Не заборавимо да у Београду имамо највећу приватну колекцију Николе Тесле на свету, која заслужује велики простор како би била адекватно представљена. Квадратура комплекса термоцентрале нам то и омогућава. Други је ревитализација напуштеног индустријског наслеђа, што је одлика одговорног друштва. Тај објекат је деценијама без конкретне намене, а његова обнова комплетирала би парк и пешачки потез од комплекса „25. мај”. Такав тип интервенције тренд је у свету: Музеј Тејт у Лондону, Фондација „Прада” у Милану, Zollverein Coal Mine Industrial Complex у Есену, Zeitz Museum of Contemporary Art Africa у Кејптауну.

Обновом коју је Мишић предвидео било би обухваћено: главна зграда електране, портални кран са рукавцем, управна зграда, пумпна станица и филтерско постројење, оплемењени парком и шеталиштем.

– Институт музеја имао би и центре за развој младих талената и информатику, више галеријских простора... Управна зграда задржава административну функцију са галеријом и терасом на крову. Пумпна станица и филтерско постројење добијају угоститељску намену. Кран би био рестаурисан и претворен у видиковац са погледом на град и реку и у њему би могле да буду организоване изложбе. Велика зелена површина постаје оаза паркова са шеталишним и бициклистичким стазама, амфитеатром на отвореном, павиљоном за развој младих талената. Трг при изласку на реку посвећен је Ђорђу Станојевићу, физичару и Теслином савременику. Простор марине је задржан, преуређен и модернизован – објашњава Мишић.

Иако га је пре пет година, како каже, обрадовало одушевљење градских власти када им је представљен његов пројекат, брине га то што се сада маше његовим идејама без помињања аутора.

– У више наврата покушао сам да се обратим градским властима које су узеле примерке мог пројекта, канцеларији председника, градском архитекти, међутим до данас нисам добио одговор на послате дописе. Све је водило ка мом искључењу из целе приче, упркос чињеници да сам аутор. Надам се да ће државне и градске власти дати прилику младим креативцима који попут мене желе да своје стечено професионално искуство из иностранства пренесу у Србију – истиче тридесетдвогодишњи Мишић.

Коментари25
ab3b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dosadno
opet bela zgrada??
@Vladimir Novak
"Takođe nam je Muzej srednjovekovne Srbije veoma bitan zbog svojatanja naše kulturne baštine od strane Albanaca. " Ali kako doći do eksponata za taj period.Oduzimanje postoječih iz drugih muzeja- verovatno ne dolazi obzir . Kvalitetnih artefakata a da nisu preporučivi samo za etnografske zbirke jedva da ima .Moguće su replike fresaka i fotografije.Sve bi moglo da podseća na ex Muzej 25.maj -sada Jugosl..( Fotografije+mnogo teksta +gramofon.Ovakvi su se proizvodili u SFRJ...).
@Komšija...Krunska je"mega "
lokacja?! I ovakav kakav je "Muzej Nikole Tesle" i "Muzej Madam Tiso" su svetski poznate turističke lokaacije.Treba samo živeti u blizini( kao i Vi)pa gledati ta" hodočašća" turista kojima nije osnovni cilj -"gde se parkirati?" nego peške obilaze širi centar grada pristigli avionom ,kao grupe ili kako već.?!Poređenje ta 2 muzeja i te kako ima smisla.Turistički . su nezaobilazna mesta na karti tih gradova a arhitektonski,gabaritima i lokacijski -ne mnogo različita.
VladimirNovak
Apsolutno dobra ideja. Trebalo bi se razmisliti i o dostojanstvenom spomeniku u kome bi se položili ostaci velikog naučnika. Sigurno da njegovoj urni nije mesto u drvenoj muzejskoj vetrini. Takođe nam je Muzej srednjovekovne Srbije veoma bitan zbog svojatanja naše kulturne baštine od strane Albanaca.
Marko Nikolic
Dragi Andreja, ja se divim tvom projektu. Muzej Nikole Tesle mora da promeni sediste jer je postojeci u Krunskoj ulici mali. Nema bolje i po mnogo cemu postenije odluke nego da se muzej izmesti u objekat termocentrale Snaga i Svetlost. Mnogo je argumenata u prilog ovom predlogu. Novo resenje mora da bude Beogradsko, Srpsko i dostojno Tesline zaostavstine. Andreja, zelim prvo tebi pa onda i svima nama koji se divimo Tesli , da istrajemo i realizujemo ovaj projekat

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља