недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.10.2020. у 16:00 Драган Тодоровић
ЛИГА НАЦИЈА У ФУДБАЛУ

Да ли нам прети брзи повратак у нижи разред европског фудбала

Мислили смо да је победа над Норвешком, путоказ како треба ићи даље, а онда после пораза од Мађарске постављамо питање: како се у новембру супротставити све бољим Шкотима? – Влаховић оправдао поверење, Јовић никако
Тешко је било пробијати се кроз мађарске редове: капитен Душан Тадић се трудио (ФотоEPA-EFE/Andrej Cukic)

Када смо после тријумфа у Ослу бар на тренутак помислили да се наша фудбалска репрезентација налази на победничком колосеку, да су играчи и селектор, након неколико разочаравајућих издања напокон чврсто решени да подигну главу из песка, да покажу и докажу нацији да долази неко боље фудбалско време, кад оно по старом добром обичају крећемо све из почетка. Србија је против Мађарске показала невиђене слабости, на које смо, додуше већ одавно навикли. Овим поразом у Београду од северних суседа, који су прексиноћ деловали као компактна екипа, „орлови” су угрозили солидну позицију у овом такмичењу. Лако може да се догодити, да већ у новембру, када се завршава овогодишњи циклус Лиге нација, када нас очекују и најтежи испити (гостовање Мађарској а Руси нам долазе) да се поново вратимо тамо одакле смо и дошли – у Ц групу.

Када је пре дванаест година Саболч Палађи, данашњи директор ТСЦ-а, који је уживо гледао меч у Београду, из тадашњег АИК-а (данас ТСЦ), пут мађарског МТК-а одвео дечака који је играо у четвртој српској лиги, мало ко је помислио да ће Норберт Кењвеши, рођени Сенћанин, постати један од главних нападача мађарског националног тима. Али, на нашу жалост а радовање наших северних суседа он није једини фудбалер који је потражио фудбалску срећу у Будимпешти. Том друштву у Хонведу прикључили су се и Немања Николић, Филип Холендер, рођени Крагујевчанин и а од прошле године и суперталентовани Адриан Секе (1998) из Аде, за кога тврде да је велики потенцијал, а брани боје холандског Хереклеса.

И док су Мађари упорно радили на новом фудбалском имиџу, који је подразумевао и сагледавање свих добрих и лоших страна, наш фудбал је полако почео да тавори. Лутали су наши фудбалски скаути по белом свету, желећи да оправдају богате девизне дневнице и своје незнање. А резултат свега тога је да смо данас иза Мађара...

Желео је Љубиша Тумбаковић да оправда овај најновији неуспех чињеницом да смо „сву енергију и знање” усмерили на најважнији дуел у октобру, мислећи на меч са Норвешком. Али, зар се фудбал своди само на један испит? То би изгледало као да је студент положио само један предмет а да очекује да га неко тапше по рамену и дозволи му да упише следећу годину студија. Не, селекторе, за Србију је свака утакмица подједнако важна, јер овај пораз од Мађарске може озбиљно да поремети концепцију и расположење имајући у виду да нас у новембру чекају Шкоти, који полако подижу форму. А већ сутра очекује нас нови испит са Турском у гостима.

Ако којим случајем не прођемо добро у среду онда нам следи повратак у Ц дивизију, одакле смо кренули у озбиљно фудбалско друштво са пуно амбиција. Сабирајући утиске са прексиноћњег меча не можемо а да не приметимо да смо одиграли веома лоше, можда и најслабије у последњих годину дана. Дефинитивно Страхиња Павловић је још „зелен” за А тим. Стефан Митровић час игра добро, час лоше, док је једино Никола Миленковић, који је јуче напунио двадесет и три године, положио испит.

Дарко Лазовић је незаменљив по десној страни, дебитант Михајло Ристић је у овом тренутку бољи од Филипа Младеновића, па са те стране није требало мењати играче у одбрани, јер њима је сада најпотребније уигравање. Средњи ред је био безидејан, као да Гудељ и посебно слабашни Миливојевић нису били спремни или жељни да одговоре задатим обавезама. Капитен Кристал Паласа одавно је ван форме па уосталом зато и добија све мању минутажу у клубу, а овај покушај да га Тумбаковић поново „оживи” био је више него неуспешан. Капитен Тадић се трудио, док је потпуно подбацио Адем Љајић, једно од највећих разочарања против Мађара. Раме уз играча Бешикташа свакако је био и Реалов нападач Лука Јовић. Ипак, светла тачка трећег кола Лиге нација био је млади Душан Влаховић који је показао жељу, вољу и храброст а и знање, па сада селектору остаје да добро размисли са којим нападачем ће кренути на Турску.

У складу са уверењем да од наших најбољих фудбалера можемо да очекујемо час добро час лоше издање, надамо се да ће из дуела са Мађарима извући нове поуке. Јер, ближи се финале у Београду, где треба извадити карту за Европу. Чињеница је да многе ствари у и око главног тима још не штимају како би требало. За наш фудбал важно је како ћемо проћи у новембру.

Коментари3
d53f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Srbiji ne mora da se preti povratkom u nizi razred Evropskog fudbala. Ona se tamo vec odavno nalazi...
VesaD
..glavna sportska vest u ovoj zemlje je uvek strani totenhemi i strani investitori ..ostala domaca produkcija od dzema ssljivama do stelne krave koja pase trave po praznim seoskim fudbalskim terenima jer se momcadi odmaraju uz pivo seoske jedine kladionice u traganju sigurnu dvojke a keca drzava ima za sebe u rukavu..
Ljubisa
fudbal, da li to jos kod nas postoji?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља