уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.10.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Време и годишње доба утичу на осцилације крвног притиска

Током хладнијих месеци на трпези је више слане хране, зимнице, сухомеснатих производа, а људи мање излазе из станова и крећу се што изазива повишен притисак
(Фото Пиксабеј)

Хипертензија се сматра „тихим убицом” јер особа која има висок крвни притисак често нема никакве тегобе или су присутни неспецифични симптоми као што су главобоља, зујање у ушима, осећај притиска у средогруђу, некада вртоглавица и нестабилност при ходу. Светски подаци говоре да 38,6 одсто пацијената нема адекватно контролисан притисак, а у Србији је слична ситуација. Поражавајући је податак да више од 50 одсто светске популације није свесно да има повишен крвни притисак.

Др Весна Стојанов (Фото: лична архива)

Како истиче професор др Весна Стојанов, председница Удружења за хипертензију Србије, половина људи зна да има повишен притисак, половина њих узима терапију, а само 50 одсто од оних који пију лекове има адекватну контролу вредности притиска.

– Хипертензија као масовна незаразна кардиоваскуларна болест, од које у нашој земљи болује 46,8 одсто становника, велики је фактор ризика за настанак бројних компликација. Чак 72 одсто можданих удара или шлога последица је повишеног крвног притиска, 52 одсто срчане слабости, 48 одсто поремећаја срчаног ритма, 30 одсто дијализа, а ту су и промене на периферним крвним судовима у 25–30 одсто случајева. Зато мора више пажње да се посвети превенцији ове болести, благовременој дијагнози и адекватном лечењу. Овогодишњи Светски дан хипертензије се обележава 17. октобра под слоганом „Мерите ваш крвни притисак, контролишите га и живите дуже” – каже др Стојанов.

Артеријска хипертензија је у 95 одсто случајева непознатог узрока, а код пет одсто пацијената је познат узрок, односно последица је ендокриних обољења, бубрежне болести, промена на крвним судовима бубрега, слип апнее, хипертензије у трудноћи. Један од најважнијих фактора ризика је гојазност, као и прекомерни унос соли (коришћењем прехрамбених производа уносимо 78 одсто више соли), јер је дозвољена количина соли испод пет грама у току 24 часа. Поред ових фактора не смемо да заборавимо повишене вредности холестерола и триглицерида, пушење, физичку неактивност (препоручено је од 30 до 60 минута шетње дневно), прекомерно конзумирање алкохола (два жестока пића за мушкарце и једно за жене), коришћење енергетског и газираног пића, стрес. Ту су и генетски фактори, животна доб и пол.

Промена времена и годишњег доба имају утицај и на вредност крвног притиска. Хладније време утиче на промену исхране па се више користи слана храна, зимница, сухомеснати производи, али и на смањену физичку активност јер људи мање излазе из станова и на тај начин долази и до повишеног притиска.

– То је разлог за корекцију терапије. Понекад лекар повећа дозу лека коју је пацијент узимао или дода и диуретик. Да прописана терапија није адекватна пацијент примети мерењем притиска или ако се појаве неки од поменутих неспецифичних симптома. Стрес је један од важних фактора ризика за настанак повишеног крвног притиска – појашњава др Стојанов.

За правилно мерење притиска потребно је да људи имају адекватне апарате (који се редовно баждаре), а докторка саветује да се не користе апарати „наруквице”. Битно је и да манжетна која се ставља на надлактицу буде адекватне величине (мора да обухвати 80 одсто обима надлактице). При  мерењу притиска у кућним условима битно је да 30 минута пре мерења притиска није било физичке активности, испијања кафе, пушења цигарете. Притисак се мери три пута у размаку од три до пет минута и средња вредност је вредност притиска. Притисак би требало мерити у исто доба дана, али не ваља претеривати са мерењем. Довољно је то урадити 2-3 пута недељно у исто доба дана.

– Дијагноза артеријске хипертензије поставља се када особа има вредност притиска 140/90 ммХг и више од тога према препорукама Европског удружења за хипертензију. Али, према препорукама Америчког удружења за хипертензију, артеријска хипертензија је 135/85ммХг и више од тога. Ми и даље прихватамо европске препоруке. Нормалне вредности притиска су 120-140/70-90ммХг – наводи др Стојанов.

Вредност крвног притиска се током дана мења и најнижа вредност притиска је од 23 часа до два сата после поноћи. Та вредност полако расте и то се види по јутарњим скоковима притиска који, ако су јако високи, представљају ризик за настанак шлога, инфаркта срца.

– Нажалост, наши пацијенти са неадекватним узимањем прописане терапије често имају велике осцилације вредности притиска, а дешава се да, када измере нормалну вредност притиска, обустављају терапију. Често пацијентима морамо да урадимо и амбулантни двадесет четворочасовни мониторинг крвног притиска (пацијент носи апарат 24 сата и обавља уобичајене дневне и ноћне активности) и на тај начин можемо да проценимо да ли је потребна корекција терапије. Некада и стрес може да доведе до великих осцилација у вредностима притиска, али и нагле промене времена – објашњава наша саговорница.

За правилну дијагнозу артеријске хипертензије није довољна само једна измерена вредност повишеног крвног притиска. Дијагнозу поставља лекар мерењем крвног притиска у амбуланти. Важно место заузима и кућно мерење притиска, као и ношење холтера 24 сата. Лекар треба уз то и да сваком пацијенту уради биохемијске анализе крви и урина, ЕКГ, ЕХО срца, доплер крвних судова врата, да одреди крутост крвног суда, да провери палпацију педалних артерија, измери пулс, прегледа очно дно. Ако је потребно добро је урадити и ендокринолошки и нефролошки преглед, а понекад је неопходан и преглед психијатра.

Коментари3
13ea9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Martina
Toliko se piše o hipertenziji... a šta sa osobama koje imaju nizak pritisak? Pišete samo i isključivo o visokom pritisku... Postoji milion lekova za visok pritisak... A za nizak?!? Šta da radim kad mi pritisak "padne" na 80/60???
Идеал: космонаутских 120/80
Изостављена је, претпостављам омашком, једна битна ствар. Када дође хладније време потребно је прилагодити терапију превенције хипертензије из следећег основног разлога. Веома упрошћено реечено, сва тела, па и крвни судови, на топлоти се шире, а на хладноћи скупљају. Минимално, али значајно скупљање артерија, услед климатских (сезонских) утицаја захтева правовремену контролу крвног притиска, и у складу са резултатима мерења, адекватно, макар минимално кориговање (повећање) терапијске дозе.
Бранко Матић
Одличан и врло користан чланак. Честитам новинарки на избору теме и саговорника. Свако поштовање за професорку Стојанов на упорном и доследном деловању у јавности ради упознавања са подмуклим обољењем. Било би добро да се поведе акција за обележавање производа са повишеним садржајем соли.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља