недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.10.2020. у 20:10 Борка Голубовић-Требјешанин

Све сценске бајке позоришта „Бошко Буха”

Ове компликоване 2020. ова кућа обележава седам деценија постојања, и даље ван своје матичне сцене на Тргу републике
Из представе „Капетан Џон Пиплфокс”, 1962. (Фото документација позоришта „Бошко Буха”)

Позориште „Бошко Буха” ове компликоване 2020. године обележава седам деценија постојања. Овакви датуми по традицији добар су повод да се припреми монографија која ће када је у питању „Буха” бити представљена данас у подне на сцени „Александар Поповић” београдског Театра Вук чије су уреднице Милена Деполо и Ана Јанковић. Вечерњи  термин (20 сати) резервисан је за премијеру представе „Снежана и седам патуљака” Љубивоја Ршумовића у режији СнежанеТришић.

За постојање позоришта „Бошко Буха” које је основано, на данашњи дан, 13. октобра 1950, заслужан је српски комедиограф Бранислав Нушић. Лично је, заједно са учитељем Михаилом Сретеновићем, 1904. године основао први такав театар „Мало позориште”. Нушић је за њега писао комаде, али је био и драмски педагог, редитељ, сценограф, костимограф, реквизитер, суфлер...

И управо у овом позоришту, бележе театролози, његова ћерка Маргита, касније позната као Гита Предић Нушић заразила се сценом. Тако је 1937. основала са супругом Миливојем и брачним паром Софијом и Живојином Вукадиновић позориште „Рода”, које је 1950. прерасло у позориште „Бошко Буха“.

У првој деценији постојања позориште „Бошко Буха” имало је дечје секције: драмску, балетску и музичку, чији су најталентованији чланови играли у представама, раме уз раме са професионалним глумцима, и то таквим као што су били Мића Татић, Драгутин Добричанин, Капиталина Ерић, Миодраг Петровић Чкаља... Постојао је и стално запослени педагоги, Вера Тобџић Вучелић, која је поред рада са децом, одржавала комуникацију са публиком, покретала преко школа различите програме и анкете.

Ово позориште имало је, од 1952. до 1962, упоредо са драмском сценом и сцену лутака, која је припојена Београдском марионтском позоришту, па је спајањем те две сцене настало Београдско позориште лутака. На сцени лутака извођене су, поготово за то време, врло иновативне форме: опера за децу „Деда и репа” М. Јорданског, као и луткарски балет „Копелија” Леа Делиба, кореографкиње Данице Живановић. Најигранија представа „Бухе” била је „Украдени принц и изгубљена принцеза” Дена Тотера у режији Србољуба Лулета Станковића – одиграна је 548 пута. Иза ње је, са 470 извођења, „Бајка о цару и пастиру” Бошка Трифуновића, у режији Мирослава Беловића. Аутор комада, Бошко Трифуновић, водио је са компанијом „Дизни” преговоре о продаји права да направи филмску верзију овог комада, што је, према сопственом признању, „лудоглаво одбио”.

Драмски писац Александар Поповић за „Буху” је, по поруџбини управнице Ђурђинке Марковић и уметничког директора Србољуба Лулета Станковића, написао своје три познате драмске бајке: „Пепељугу”, „Црвенкапу” и „Снежану и седам патуљака”. Инспицијент у пензији, Михаило Тодоровић Кепа, сведок је и учесник рада позоришта „Бошко Буха” од првог дана, прво као члан дечје драмске секције, а затим као инспицијент. Кепа је своју прву улогу као дете-глумац, патуљка Дуру, одиграо у представи „Снежана” 1951. године, а данас наступа као министар Сима Поповић у Нушићевој „Госпођи министарки”, у режији Татјане Мандић Ригонат.

Сцена из „Снежане и седам патуљака” Љубивоја Ршумовића, у режији Снежане Тришић

Међу редитељима који су највише режирали у „Бухи”, рекордер је Милан Караџић који је до сада у својој матичној кући режирао 41 представу. Када су глумци у питању, највише представа су одиграли Слободан Колаковић, Зорица Јовановић и Драгољуб Денда.

Позориште „Бошко Буха” је чак два пута учествовало на Бијеналу у Венецији. Први пут 1963, са представом „Капетан Џон Пиплфокс” Душка Радовића у адаптацији и режији Мирослава Беловића, а други 1969, са представом „Пепељуга” Александра Поповића, такође у режији Мирослава Беловића. „Буха” је било и прво југословенско позориште које је наступало на сцени Московског художественог академическог театра. Било је то 1976. године, када су на овој чувеној сцени изведене представе „Полетарац” Слободана Стојановића у режији Миње Дедића и „Вилингора пуна разговора” Божидара Тимотијевића у режији Миодрага Гајића.

Чувена домаћа позоришна „афера” везана за представу „Голубњача” започета је у „Бухи”, када је од Јована Радуловића 1981. наручена драматизација овог његовог романа за поновно отварање вечерње сцене. Чланови спољашњег Програмског савета су накнадно утврдили да овај комад ипак није подобан, посебно за једно позориште за децу и младе.

Крај прошлог века и управнички мандат Љубивоја Ршумовића, обележила је борба за реновирање зграде позоришта са једне, и значајни уметнички резултати са друге стране. Док се велики део овог периода „Буха” свим снагама бори да уопште задржи своју матичну зграду, ређају се успеси на Стеријином позорју. „Василиса Прекрасна” и „Царев заточник” Миограда Станисављевића и „Мачор у чизмама” Игора Бојовића, све три у режији Милана Караџића, освајају бројне награде.

Смрт управника Милорада Мандића Манде на сцени током премијере обнове представе „Петар Пан” један је од најпотреснијих догађаја који запослени у позоришту памте. Иако је играо Капетана Куку, Манда у сећањима остаје Петар Пан, који је много сањао и непрестано летео, у жељи да наша публика и наш ансамбл добију кућу какву заслужују.

Позориште „Бошко Буха” и овај рођендан обележава ван своје матичне сцене на Тргу републике. После 70 година постојања, као да се затворио неки круг: ни у првим годинама рада ансамбл ове куће није имао матичну сцену. Међутим, надамо се, поручују из „Бухе” да је све оно што се догодило између, све те сценске бајке, сав посвећени рад и значајни уметнички успеси ипак нешто значе, и да ће овој кући са великом и значајном традицијом врло брзо бити омогућено да се врати на своју матичну сцену на Тргу републике.

Коментари0
244e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља