уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.10.2020. у 16:19 Бранко Пејовић

Ваздушна бања „Златар” на распродаји

Трећа продаја заказана после две неуспешне, прва цена готово преполовљена
(Фото С. Јовичић)

Нова Варош. – Био је некад узданица туризма југозападне Србије, јединствен центар на планини кисеоника (1.230 м.н.в.), за здраво срце и најбољу кондицију где је за три деценије боравило преко 100.000 гостију. Данас, кад цео свет тражи добро место за лечење све раширенијих кардиоваскуларних обољења, ово је одавно затарабљено здање. Дато већ трећи пут на продају, коме је продајна цена за непуну годину готово преполовљена.

Тако би могла да гласи допуна ових дана објављене штуре информације да су Републичка дирекција за имовину и Републички фонд ПИО понудили на продају бањски комплекс „Златар” у Новој Вароши по почетној цени од 2,3 милиона евра. Том огласу додаје се да је бања Златар (уствари РХ центар или Специјална болница „Златар” с наменом превенције, лечења и рехабилитације кардиоваскуларних обољења) комплекс објеката укупне површине од око 12,3 хиљаде квадрата, са више од 11 хектара земљишта. Као и да је рок за достављање понуда 26. октобар.

У тој вести, међутим, не пише да је ово трећа продаја „Златара”, две су биле неуспешне. Те да се продајна цена од прошле јесени суновратила за преко 40 одсто. У новембру 2019. почетна је била 3,9 милиона евра, затим у јануару ове године 3,1 милион, а сада пала на 2,3 милиона.

До сада заинтересованих купаца није било. Да ли што ова (можда изазовна) куповина због цене и могућих улагања слабо кога занима или се, заправо, одлагањима чека да „Златар” још појефтини? Питања без одговора има, а било их је око овог РХ центра још од краја прошле деценије када је кренуо његов ход по мукама. Тада је држава преко Министарства здравља, које је скоро целу ту деценију водио Томица Милосављевић, олако запоставила „Златар”.

Писали смо 2011. године да већ у то време сабласно празно зврји големо здање од 17. 000 квадрата Специјалне болнице „Златар”. Ни трага није било од гостију који су ранијих сезона масовно овде долазили, о свом или о трошку фонда здравства. Објекат је саграђен 1978. године (са око 330 постеља, затвореним базеном, салама, кабинетима, теренима), имао је квалитетну опрему и стручне медицинске кадрове. Али те 2011. после година посртања притисли су га дугови од 140 милиона динара, као да је каква неуспешна фабрика, а не специјална болница.

– Суноврат установе почео је првом неуспелом приватизацијом пре неколико година, а потом државном одлуком о укидању кардиологије, окоснице рада ове специјалне болнице. Одлучили су то иако је установа на томе заснивала рад и имала стручњаке и савремену опрему – објаснио је у то време за наш лист тадашњи в.д. директора „Златара” Ђоко Зечевић, док је председник синдиката Драган Грбовић говорио о маћехинском односу државе и лошем руковођењу установом.

Потом је затворен овај РХ центар, терет дугова узео је данак. Било је касније покушаја да се отвори и покрене, али кратког даха. Средином ове деценије ПИО фонд је постао власник те установе и јавиле су се наде у њен бољитак. Писала је „Политика” 2014. да је тада Пензијски фонд сматрао да је продаја специјалних болница (међу којима је и ова на Златару) само један од начина располагања имовином. „Много је боље размишљати у правцу стратешког партнерства или докапитализације, заједничког улагања”, говорили су у то време у ПИО фонду.

Биле су то, ипак, нереалне изјаве. Превагнула је и спроводи се продаја онемоћалог центра, ко зна када и где смишљена. За сада, истина, неуспешна.                                                                    

 

Коментари4
29a88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan
Вероватно да сам бескрајно наиван, али зар не би било користи да држава дотира локалну самоуправу и да објекат пређе у власништво државе али да управу има општина Н. Варош? Од оваквог објекта, плански и раскошно грађеног на невероватно лепом месту (ко не верује, нека обиђе, неће се покајати) Н. Варош би имала великих користи, као и Република. Уверен сам да у Вароши има људи који би знали како да искористе ову благодет за напредак свог неправедно запостављеног краја.
Poštar
Rečenica: "Пензијски фонд сматрао да је продаја специјалних болница (међу којима је и ова на Златару) само један од начина располагања имовином." govori o čemeru koji budućnost ove države vidi u rasprodaji generacijama sticane imovine.
Jovan
Banje u Srbiji, Hoteli na Zlatiboru, Kopaoniku, Zlataru itd, gradjeni su od novca naroda Srbije. Sada ih aktuelne vlasti rasprodaju mafijaskim i kriminalnim klanovima iz Srbije i Crne Gore. Proverite.
dragan
Sramota.... kakve manipulacije... pa naravno da pada kad ne sme niko da kupi zbog zadnjeg finalnog kupca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља