уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.10.2020. у 19:33 Снежана Ковачевић

Спор­на об­но­ва Вла­ди­чан­ског дво­ра

Са се­ди­шта Бач­ке епар­хи­је ски­ну­те су обло­ге од те­ра­ко­те из 1901. го­ди­не и за­ме­ње­не но­вим, спор­ним за кон­зер­ва­то­ре
(Фото С. Ковачевић)

Но­ви Сад – Но­ве ке­ра­мич­ке пло­чи­це по­ста­вље­не на Вла­ди­чан­ском дво­ру „крц­ка­ју” под оп­ту­жбом да је спо­ме­ник кул­ту­ре ти­ме трај­но оште­ћен. Оце­на је сти­гла из Дру­штва кон­зер­ва­то­ра Ср­би­је на­кон об­но­ве ис­точ­не фа­са­де, јед­не од три на згра­ди об­ли­ка ћи­ри­лич­ног сло­ва „п”. Зда­ње је у вла­сни­штву СПЦ, се­ди­ште је Епар­хи­је бач­ке и дом вла­ди­ке Ири­не­ја. Са тог де­сног кри­ла ски­ну­те су све ста­ре обло­ге од те­ра­ко­те, ко­је по­ти­чу из до­ба град­ње згра­де 1901. и за­ме­ње­не су но­вим, из Шпа­ни­је. Но­вац за ра­до­ве да­ла је по­кра­јин­ска вла­да, а по­сао је во­дио по­кра­јин­ски За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, ко­ји је и про­јек­тант, док је уло­гу кон­зер­ва­тор­ског над­зо­ра имао град­ски за­вод.

„Да ли је мо­ра­ло баш 100 од­сто да се ски­не? Дај­те ар­гу­мен­те. Твр­дим да ни­је мо­ра­ло. Ми кон­зер­ва­то­ри по­сто­ји­мо да би­смо са­чу­ва­ли ста­ро, а не да би са­мо ста­вља­ли но­во. Дру­го, за­што за та­ко зна­ча­јан обје­кат ни­је би­ло по­себ­не струч­не ко­ми­си­је? Све оста­ло што слу­шам ових да­на сма­трам ман­тром ко­ја не пи­је во­ду”, ка­же за „По­ли­ти­ку” исто­ри­чар­ка умет­но­сти Дон­ка Стан­чић, аутор­ка књи­ге о ар­хи­тек­ти Вла­ди­ми­ру Ни­ко­ли­ћу у чи­јем опу­су је и Вла­ди­чан­ски двор.

Ар­хи­тек­та-кон­зер­ва­тор Ка­та­ри­на Мак­си­мов, пред­сед­ни­ца Дру­штва кон­зер­ва­то­ра Ср­би­је, ка­же за „По­ли­ти­ку” да ов­де ни­су обез­бе­ђе­ни усло­ви за ис­тра­жи­ва­ња о свој­стви­ма пло­чи­ца од те­ра­ко­те, сте­пе­ну де­гра­да­ци­је и узро­ци­ма вла­ге у зи­до­ви­ма, та­ко да су „сви да­љи ко­ра­ци би­ли, у кон­зер­ва­тор­ском сми­слу, про­бле­ма­тич­ни“. Пло­чи­це су је­дин­стве­не, а слич­не још по­сто­је на згра­ди Беч­ке бер­зе, па је је­ди­ни пра­ви­лан при­ступ, сма­тра, да се са­чу­ва што ви­ше ори­ги­нал­них ко­ма­да ко­ји би се очи­сти­ли и кон­со­ли­до­ва­ли, а они оште­ће­ни то­ком ра­да за­ме­ни­ли исто­вет­ним, спе­ци­јал­но из­ра­ђе­ним за ову об­но­ву.

„Де­ло­ва­ло је ско­ро не­мо­гу­ће да се про­на­ђе по­тен­ци­јал­ни про­из­во­ђач, али су ко­ле­ге из град­ског за­во­да ус­пе­ле да при­ве­ду кра­ју ис­црп­ну по­тра­гу сту­па­ју­ћи у кон­такт са фир­мом из Ма­ђар­ске ко­ја је за ове по­тре­бе из­ра­ди­ла и од­ре­ђе­ни број проб­них узо­ра­ка ко­је су за­до­во­ља­ва­ле све по­треб­не ка­рак­те­ри­сти­ке. Ме­ђу­тим, од уво­ђе­ња из­во­ђа­ча у по­сао, по­сто­ја­ли су не­у­са­гла­ше­ни ста­во­ви два за­во­да, из­о­ста­ло је стр­пље­ње и ко­ле­ги­јал­но раз­у­ме­ва­ње, и све пло­чи­це на ис­точ­ној фа­са­ди су за­ме­ње­не но­вим, шпан­ског про­из­во­ђа­ча ко­је ско­ро ни по јед­ном кри­те­ри­ју­му ни­су би­ле аде­кват­не”, на­во­ди Мак­си­мов.

Пре­ма ње­ном ми­шље­њу, су­шти­на је да су два за­во­да сво­јим не­а­де­кват­ним од­лу­ка­ма и нео­прав­да­ним при­ста­ја­њи­ма на ком­про­ми­се до­ве­ла до трај­ног оште­ће­ња спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, де­гра­ди­ра­ле уло­гу ин­сти­ту­ци­ја ко­је се ба­ве кул­тур­ним до­бри­ма, и сва­ког струч­ног по­је­дин­ца не­га­тив­но обе­ле­жи­ла у да­љем ра­ду на об­но­ви и очу­ва­њу гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа.

Старе скинуте плочице (Фото С. Ковачевић)

Тим по­во­дом ни­смо до­би­ли ко­мен­тар из два за­во­да, а дво­ји­ца ди­рек­то­ра, Зо­ран Ва­па из по­кра­јин­ског и Си­ни­ша Јо­кић из град­ског за­во­да, твр­ди­ли су у сво­јим ра­ни­јим на­сту­пи­ма да је код об­но­ве фа­са­де дво­ра све у скла­ду са про­пи­са­ним ме­ра­ма. Ис­ти­ца­ли су исто као и Епар­хи­ја бач­ка да се ра­ди о ме­диј­ском на­па­ду на цр­кву. Пред­сед­ник по­кра­јин­ске вла­де Игор Ми­ро­вић чак сма­тра да се ра­ди о по­ку­ша­ју лин­ча епи­ско­па бач­ког и свих ко­ји­ма је ста­ло до очу­ва­ња цр­кве­них и на­род­них вред­но­сти. Нај­о­штри­је је осу­дио и упад не­по­зна­тих осо­ба у ком­плекс дво­ра, по­што је епар­хи­ја би­ла из­ве­сти­ла да се упад на гра­ди­ли­ште и у дво­ри­ше де­сио из­ме­ђу 8. и 9. ок­то­бра и оце­ни­ла да је ти­ме кул­ми­ни­ра­ла ви­ше­ме­сеч­на ме­диј­ска ха­ран­га про­тив СПЦ.

Об­но­ва се у ме­ђу­вре­ме­ну, нов­цем гра­да, на­ста­вља на још две фа­са­де. Шпан­ске пло­чи­це угра­ђе­не су и на за­пад­ни зид пре­ма Па­ши­ће­вој ули­ци, док се ју­жна или че­о­на фа­са­да ка Змај Јо­ви­ној, при­пре­ма и би­ће це­ла од ре­ста­у­ри­ра­них ста­рих пло­чи­ца. „Ни­шта не­ће би­ти ба­че­но, а оно што не мо­же да се ис­ко­ри­сти пре­не­ће се у не­ки од ма­на­сти­ра”, ка­же за „По­ли­ти­ку” ђа­кон Ми­ро­слав Ни­ко­лић. Фа­са­да је би­ла у та­квом ста­њу, при­ча, да су стал­но стре­пе­ли да де­ло­ви не пад­ну на про­ла­зни­ке. Са­да љу­ди за­ста­ју, фо­то­гра­фи­шу и, до­да­је, хва­ле из­глед. При­зна­је, ни­је би­ло ла­ко, због бу­ке и пра­ши­не, до­че­ка­ти об­но­ву ко­ја се оду­жи­ла.

Пло­чи­це се ре­ста­у­ри­ра­ју у обли­жњој пор­ти Са­бор­не цр­кве. Та­мо смо од пред­став­ни­ка из­во­ђа­ча ра­до­ва чу­ли да је за уград­њу спрем­но 75 од око 100 ква­драт­них ме­та­ра ко­ји су по­треб­ни. Ма­да је же­ља, ка­ко на­во­де, да се са­чу­ва ори­ги­нал­на ке­ра­ми­ка, уве­ра­ва­ју да ни­је би­ло до­вољ­но очу­ва­них пло­чи­ца и за за­пад­ну фа­са­ду. На­во­де да је ма­са ко­јом се на­до­ме­шћу­ју де­ло­ви ста­рих пло­чи­ца до­би­ла атест Ин­сти­ту­та за ис­пи­ти­ва­ње ма­те­ри­ја­ла Ср­би­је. Ка­жу, тај ма­те­ри­јал је ре­вер­зи­би­лан, мо­ћи ће да бу­де укло­њен ако за пар де­це­ни­ја бу­де по­тре­бе за но­вом ре­ста­у­ра­ци­јом, а опет је до­вољ­но по фи­зич­ко-хе­миј­ским свој­стви­ма јед­нак ори­ги­на­лу. По њи­ма, но­во­у­гра­ђе­не пло­чи­це у све­му опо­на­ша­ју ви­зу­ел­ни иден­ти­тет прет­ход­них, са­мо је тех­ни­ка из­ра­де дру­га­чи­ја.

Коментари3
593ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

novdi
Klinker i terakota proizvode se i dalje najnormalnije u Nemačkoj. Postoje čak u Berlinu i Cirihu proizvođači specijalizovani za izradu novih pločica po originalnim kalupima i dispozicijama u maloj seriji.
Mirko Bulovic
Dobro je Mitropolit Amfilohije za ove iz Zavoda rekao da lice na "ovcu koja puno bleji a daje malo mleka". Da su se oni pitali vecina nasih crkava, manastira i gradjevina bi jos uvek bili u rusevinama i sluzili bi kao stale za stoku. Tako i u ovo slucaju. Zasto nisu obnovili dvor godinama vec su sada digli hajku kada to cini Eparhija Backa?
Novart
To sto vi pisete zove se klevatanje i vredjanje. Zavodi su u Jugoslaviji imali kljucnu ulogu prilokom ocuvanja celokupnog srednjevekovnog nasledja slikarstva. Danas je sreca tamo gde zavod ima vise upliva, jer recimo po zelji crkvenjaka unistavaju se brojne freske, ikonostasi. Verovatno ne zato sto ne valjaju, vec zato sto se namestaju poslovi prijateljima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља