уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.10.2020. у 19:18 Драгољуб Стевановић
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Опасно сужење крвних судова врата

Многи пацијенти имају каротидну болест, а да то и не знају, па се прегледи артерија препоручују већ четрдесетогодишњацима, нарочито ако су им родитељи рано умрли од инфаркта миокарда
(Фото Пиксабеј)

Болести срца и крвних судова нажалост и даље су водећи узрок умирања у многим земљама света, а међу њима издваја се каротидна болест. Она настаје због сужења крвних судова врата, због чега мозак добија мање крви и кисеоника него што је потребно, па долази до одумирања ћелија и до настанка шлога.

Кардиолог др Предраг Радојковић каже да подаци говоре да ће шлог погодити шест од сто особа у старости од 65 година, али да ова болест може настати у свим животним добима. Иако мождани удар представља први узрок инвалидности и, нажалост, трећи узрок смрти, ова суморна статистика се мења и смртност опада захваљујући бројним мерама превенције које спречавају фатални исход.

Др Предраг Радојковић (Фото лична архива)

Ризик већи због високог притиска

Најзначајнији фактори ризика због којих се смањује проток крви кроз каротидне артерије су висок крвни притисак, пушење, високе вредности укупног холестерола и триглицерида и смањење доброг холестерола. Битну улогу имају и шећерна болест, гојазност, недостатак физичке активности, као и историја болести у породици и старост пацијента. Досадашња истраживања показала су да је ризик од ране атеросклерозе 2,7 пута већи у жена и 1,7 пута у мушкараца чији су родитељи умрли пре 55 година од инфаркта миокарда.

– Многи пацијенти имају каротидну болест, а да то и не знају. Зато је важна превенција, која подразумева, уз преглед лекара, лабораторијска испитивања и преглед крвних судова врата доплер апаратом. Овај преглед се саветује већ након четрдесете године, чак и у одсуству било каквих симптома, да би се стекао увид у стање пацијента – истиче др Радојковић.

Доплер крвних судова је један од најважнијих прегледа код неуролошких болесника, поред метода сликања можданог ткива. Преглед је безболан, неинвазиван, без штетног зрачења и може се понављати. Примењује се код пацијената који имају слабост и трњење половине тела, губитак вида у половинама видног поља, губитак осећаја у половини тела, вртоглавицу. Тако се добијају драгоцене информација о изгледу крвних судова врата и протоку који је могуће мерити. Такозвани транскранијални доплер допуна је претходног прегледа и њиме је могуће измерити проток крви кроз предњу, средњу и задњу мождану артерију као и кроз артерије вратно-потиљачног слива. Стања која се испитују овом методом везана су за болести крвних судова мозга. Све недоумице и дилема, када је потребно, разрешавају се и стандардном ангиографијом, техником која се користи за сликање артерија у мозгу.

Ипак, велики проблем остаје незнање, многи нису свесни да имају проблем и да им је потребна помоћ.

– Последице сужених крвних судова врата могу бити велике, јер мозак захтева велику количину кисеоника, иако чини само два одсто од укупне телесне тежине. Као најсавршенији орган, тражи савршено снабдевање крвљу и веома је осетљив на недостатак кисеоника и глукозе у крви. Потпуно обустављање крвотока доводи до неповратног оштећења можданих ћелија већ за неколико минута – упозорава наш саговорник.

Када се открије каротидна болест, прво се процењује степен угрожености због смањења протока крви кроз овај крвни суд.

– Уколико је степен смањења протока крви мањи од 50 посто, пацијент добија лекове, када се смањење креће између 50 и 70 одсто, могуће је лечење лековима али и хируршком уградњом стента. Операција је неопходна када је степен сужења већи од 70 одсто – каже др Радојковић.

Превентива за све кардиваскуларне болести је иста, па и овде лекари подсећају колико је важно водити рачуна о здравим навикама: одржавати оптималну телесну тежину, редовно контролисати крвни притисак и шећер у крви, бити физички активан. Вежбе или активности које здрава особа или пацијент изабере треба да се одвијају неколико пута недељно у трајању од 30 до 40 минута.

Оно што болеснике завара јесте недостатак симптома који би указивали да нешто није уреду. Шлог долази изненада, а последице су трајна оштећења мозга.

Истраживања показују да је у моменту када се појаве симптоми, каротидна артерија већ зачепљена 70 одсто. То је зато што само код малог броја болесника можданом удару претходе препознатљиви симптоми – одузетост једне половине тела или поремећај вида. У највећем броју случајева прва и једина манифестација обољења каротидних артерија јесте мождани удар.

– Ако пацијент доживи инфаркт, може се делимично или чак потпуно поправити његово стање. Али кад се доживи шлог, никаквом накнадном операцијом ништа се не може поправити, јер је реч о ћелијама мозга – истичу стручњаци.

Циљ: успорити болест

Шта кад се открију сужења?

– Код пацијената који имају промена на артеријама, али нису за операцију, важно је успорити развој стеноза, односно сужења на крвним судовима. Ако се потпуно зачепи крвни суд, на каротидној артерији не може се ништа урадити. У том случају прати се друга артерија и на време се реагује на сужење. Када је пацијент свестан проблема, елиминише све факторе ризика и редовно долази на контроле, онда су његове прогнозе сасвим добре – поручује др Радојковић.

Пролазна и трајна оштећења

Основне патолошке промене у васкуларној мрежи мозга су артериосклероза и атероматоза. Артериосклероза је дегенеративни процес с променама на унутрашњим слојевима зидова крвних судова, који доводи до њиховог сужавања. Атероматоза је ограничен, локализован процес стварања наслага, тј. плака на појединим местима на зидовима крвних судова, који доводи до локалног сужења захваћеног крвног суда и последичног смањења протока крви. Последице могу бити пролазне у виду оштећења мозга, трајне након можданог удара, али и хроничне у виду васкуларне деменције. У великом броју случајева постоје и промене на крвним судовима мозга, које не дају никакве клиничке манифестације па се једним именом називају асимптомске.

Класична операција или уградња стента?

Класична операција подразумева хируршки приступ крвном суду преко предње стране врата, отварање самог крвног суда, одстрањивање наслага, тј. плака, односно чишћење или одсецање дела крвног суда захваћеног наслагама и спајање са здравим делом. Стент се уграђује минималним хируршким резом у препони, па одатле микроскопским влакном кроз крвни суд стиже све до артерије на врату. На месту сужења поставља се стент.

– Обично се предност даје класичној операцији, а стент се уграђује особама које не могу да приме тоталну анестезију због болести срца или неког другог разлога. Уградња стента је решење и када се сужење налази на недоступном крвном суду или ако је после класичне операције поново дошло до настанка сужења – каже др Радојковић.

Коментари1
aee30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Заказан ми је скан за среду 21ог. У 78ој сам години.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља