недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.10.2020. у 21:00 Маријана Авакумовић

Још се не разматрају нове мере помоћи привреди

Треба ставити тачку на државну помоћ. Немамо право да доводимо у питање редовну исплату пензија. Сасвим су била довољна ова два пакета, сматра професор Економског факултета Љубодраг Савић
Новица Коцић

Привредници очекују нове мере помоћи ако се погорша здравствена ситуација. За сада, како незванично сазнајемо, та могућност није разматрана јер привреда функционише и рано је за размишљање о трећем пакету државне помоћи. Привредна комора Србије (ПКС), која заступа интересе и ослушкује захтеве привреде, сматра да постоји простор да држава поново помогне појединим секторима привреде у случају пооштравања мера за спречавање короне, а због којих би био угрожен рад предузећа.

Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе у ПКС, каже да би помоћ, уколико буде потребна, требало да буде усмерена само на предузећа којима је неопходна.

– Ништа није прецизирано зато што се за сада ситуација развија повољно по привреду и нема неких већих проблема – каже Станић.

Шта ће бити у периоду од новембра до фебруара, у овом моменту је тешко проценити. Светска здравствена организација је јуче рекла да нема потребе за затварањем као што је било у првом таласу – додаје Станић и наглашава да је ПКС у контакту са владом.

С обзиром на стање у буџету, они знају да није могуће да се понови исти системски пакет мера као и раније. То би, према његовим речима, пребацило оптерећење буџета више од 10 одсто, што је неприхватљиво, имајући у виду неопходност очувања макроекономске стабилности као основе пословног окружења.

Наш саговорник наводи да међународне финансијске институције остају при пројекцијама да у наредној години предстоји значајан опоравак привредне активности, а у Србији се предвиђа раст од три до четири одсто. Привредници у наредној години очекују помоћ Европске уније, али и Међународне развојне финансијске корпорације, која је најавила обезбеђивање новца за финансирање кредита за мала и средња предузећа.

Станић каже да су досадашње владине мере економске подршке допринеле очувању ликвидности привредних субјеката и запослености. Захваљујући директним буџетским трансферима, одлагању дела пореза, као и успостављању гарантне шеме за повољно кредитирање привредника, привреда Србије је релативно добро поднела први талас кризе изазван пандемијом ковида 19.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да би трећи пакет помоћи, уколико би га било, требало да буде знатно селективнији у односу на претходна два и намењен само оним предузећима која су посебно погођена економском кризом.

– Већина предузећа је већ сада достигла ниво привредне активности из претходног периода и нема разлога да се њима одобрава било каква врста помоћи. Нека општа помоћ би могла да дође у обзир само уколико би дошло до поновног разбуктавања епидемије и ако би било додатног пада привредне активности. Иначе, ако се одржи овај ниво привредне активности, требало би помоћи само установама и фирмама које не могу да раде због епидемије, као што су установе културе, туристичке агенције или градски хотели. Ове делатности се сигурно неће опоравити у наредној години – каже Арсић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да чак ни други пакет није био неопходан и да заиста треба ставити тачку на државну помоћ привреди.

– Немамо право да оптерећујемо будуће генерације и да доводимо у питање редовну исплату пензија. Савим су била довољна ова два пакета. Каквог смисла више има помагати послодавцима у тржишној привреди. Пружена је добра прилика неким људима и ко је искористио шансу, искористио ју је, ко није, не би је искористио ни да му држава помогне још два пута. Има неких делатности које су заиста запале у проблеме, држава је то препознала и помогла. Увек је дискутабилно у тржишној привреди одузимати од једних и давати другима – сматра Савић.

Коментари0
cff5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља