Раст цена примарних пољопривредних производа обележио је протеклу недељу на Продуктивној берзи у Новом Саду, али и на другим светским берзама. Ово указује да тензија око ширења пандемије и неизвесност у погледу снабдевања расту и да се гомилање залиха житарица наставља.
Као још један разлог за континуирани и за многе неочекивани раст цена, можда и најважнији, јесте то што су светски инвестициони фондови ушли у овај сектор, очекујући зараду од трансакција са храном, каже за „Политику” Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије”.
На нашем тржишту, према извештају берзе за протеклу недељу, слаба понуда кукуруза, пшенице и соје померала је цене навише. Иако је жетва кукуруза завршена на око 50 одсто површина, већа тражња у односу на понуду утицала је на раст цена због већих активности извозника.
Кукурузом је трговано по цени од 16,5 до 17 динара без ПДВ-а. Средња цена с урачунатим порезом била је око 18,45 динара по килограму, што је раст од око четири процента у односу на недељу дана раније. Приметна је била и већа тражња за пшеницом иако су млинари добро снабдевени. До тога је, кажу, дошло због пораста извозне тражње у односу на понуду. Жито је коштало 21,59 динара са порезом и његова цена такође је била виша за 3,3 процента. Слично је са сојом, цена ове уљарице била је виша 1,18 одсто.
– Код сунцокрета је било оправдано поскупљење јер га је било мање. Код осталих ратарских производа, род је био бољи генерално, на светском нивоу. Али, за разлику од прошле године, сада постоји очит страх од пандемије. Велики увозници и светски потрошачи чак удвостручују залихе у овом периоду. То чине углавном због неизвесности да ли ће транспорт бити нарушен – истиче Саковић.
Он наглашава да постоји још нешто много важније, а то је да, када се дешава овако нешто, велики инвестициони фондови улажу новац у те секторе.
– Када се догоди, као сада, да цене пољопривредних производа расту, а индустрија стагнира, онда инвестициони фондови улажу новац тамо где очекују добит. На америчким берзама су сви фондови ушли у овај сектор. Њихов улазак повлачи већу тражњу и додатни раст цена. Немају где да пласирају новац, јер и кад све друго стагнира, мора да се једе. Али, њихов начин размишљања је – изаћи из тога пре него што цена падне на онај ниво по којем су купили – каже наш саговорник и додаје да, када се то буде догодило, а тешко је предвидети када ће, цене ратарских производа биће додатно гурнуте наниже.
Саковић додаје и да је реално очекивати да ће сви они који праве залихе смањити у неком тренутку куповину на минимум. На неком микроплану и Србија је то осетила у марту и априлу, када је, због короне, постојала „експлозија” тражње за нашом пшеницом и брашном, а потом је, месец дана касније, та куповина замрла.
– Дакле, на светском нивоу треба очекивати узвратни ударац, јер је на раст цена и тражње више утицао психолошки моменат него реално стање или недостатак житарица. Зато је савет продавцима да буду паметни и осете моменат када да продају робу – каже Саковић.
Он такође наводи пример да је у Србији цена пшенице у нашој жетви била 18 динара, а сада већ иде ка 20 динара по килограму. Такође, у јулу се за кукуруз нудило 14 динара, а данас ти исти произвођачи добијају три до 3,5 динара више по килограму, што је, истиче, огроман скок.
– И поред тако добре цене и великог рода у свету, наши произвођачи и даље не продају жито. Очекују још већи раст, што је и логично. Сада је заправо најважније проценити када продати житарице јер, када цена почне рапидно да пада, онда нећемо имати коме – истиче Вукосав Саковић.
Он додаје да у овом тренутку нико не може да процени када ће се то догодити, али истиче да ће први окидач бити излазак инвестиционих фондова са берзе.
– Лично мислим да ће се то десити крајем ове или одмах почетком следеће године. Не видим разлог зашто би неко издржао више јер то је само шест месеци до наредне жетве – процењује Саковић.
