У кругу породице, пријатеља, сарадника и поштовалаца дела Горана Паскаљевића, јуче је у Југословенској кинотеци одржана комеморација овом познатом редитељу, аутору филмова „Посебан третман”, „Варљиво лето 68”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”, „Буре барута”, „Како је Хари постао дрво”, „Оптимисти”, „Земља богова” и других, чију је ретроспективу филмова приредио музеј МОМА у Њујорку 2008. године. На комеморацији су, између осталих, били: Мира Бањац, Бранка Петрић, Слободан Шијан, Горан Марковић, Зоран Кики Лесендрић, Млађан Динкић...

„Паскаљевићева дела пуна су емоција, емпатије, хумора и лирике”, нагласила је глумица Светлана Цеца Бојковић, која је своју прву улогу одиграла у његовом филму „Пас који је волео возове”.

– Био је чудесан филмски аутор богатог дела. Прославио је нашу кинематографију и нашу културу широм света где је доживео бројна признања, одликовања, ретроспективе филмова. Рационалан, духовит, прагматичан, у себи је крио танану рањивост и дубоку сензибилност коју је успео и у свом делу да изрази – рекла је Светлана Бојковић.

Редитељ Дарко Бајић подсетио је да је Паскаљевић основао прву приватну продуцентску кућу код нас.

– Говорио је: „Слободу не можеш имати уколико је истински не желиш и не потражиш.” Тако је основао свој слободни филмски простор. Трагао је за потпуном слободом. Страст за путовањима подгревала је његов продуцентски дар. Проналазио је пут до гледалаца различитих култура и традиција. Горанови филмови имали су посебан третман код гледалаца, они су се поистовећивали и са ликовима губитника који верује да ће победити једном заувек. Свуда где је снимао осећао се као код куће. Био је један од најзначајнијих европских редитеља – истакао је Дарко Бајић и присетио се фестивала у Бразилу на који га је Паскаљевић својевремено водио.

Жан Луј Фалкони, амбасадор Француске у Србији, подсетио је да је Паскаљевић велики део живота провео у Француској.

– Није претерано рећи да Гoран Паскаљевић иде у ред најснажнијих симбола српско-француског пријатељства. Поносан сам што га је моја земља прихватила деведесетих година када је напустио Југославију. Поносан сам што је у Француској пронашао слободу да изрази своје идеје, и у тој земљи био је цењен и признат. Био сам дирнут начином на који је свој слободни дух изразио у филмовима било да су стварани у социјалистичкој Југославији, било у време Милошевића. Његови ликови носе у себи људскост у свету који је много луђи од њих. Захвалан сам Горану Паскаљевићу што ми је показао душу Срба и Србије – рекао је амбасадор.

Небојша Брадић је 2010. отворио ретроспективу филмова Горана Паскаљевића у Британском филмском институту, а подсетио је јуче да је Европском парламенту у Бриселу 2011. приказан Паскаљевићев филм „Медени месец”, прва српско-албанска копродукција.

– Радио је на приближавању култура, интегрисао је супротности. Живео је један европски живот пуним плућима. Његова естетика нашла је место у европским архивама. Персијски песник Руми рекао је: „Опраштања су само за оне који воле својим очима. За оне који воле срцем и душом не постоји растанак” ‒ рекао је Брадић.

Адвокат и писац Ђорђе Сибиновић приметио је да је Паскаљевић у друге културе улазио као гост и странац, снимајући у Америци, Ирској, Индији, Италији, а излазио из њих као домаћин.

Сергеј Трифуновић испричао је да га је Горан Паскаљевић одвео у свет. – До тада сам био само у Бечу и Будимпешти, са Паскаљевићем сам ишао у Њујорку, Мексико, Хамбург, пола света смо обишли одлазећи на фестивале – рекао је глумац. Истакао је да је фасциниран како је наш редитељ сабирао око себе фантастичне људе из света и снимао филмове и усред ембарга. „Био је невероватан човек”, рекао је Трифуновић.