уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.10.2020. у 15:24 Андријана Цветићанин
АКТУЕЛНО: ПОДКАСТ

Као радио, само кројен по личној мери

У новом формату аудио-садржаја, за који су потребне само слушалице, интернет, телефон или рачунар – у свету се највише слушају крими приче, теме из технологије, спорта и економије, а код нас доминирају интервјуи с познатима
У свету има око милион подкаста, док је у Србији активно око 100 аутора (Фото: Пиксабеј)

Пулицерову награду, први пут у 103 година дугој историји, ове године добиле су Моли O’Тул и Емили Грин за аудио-садржај, односно за подкаст. Ауторке с радио-станице „This American life” и истоименог интернет аудио-портала истражиле су људску димензију односа Трампове администрације према „мексичком питању” и за то добиле награду. Ова вест остала је у сенци пандемије вируса корона, али је ипак скренула пажњу на нови формат у медијима.

Баш као што захваљујући интернету телевизијске серије не морају више да се гледају искључиво одређеним данима у одређеној сатници, тако је аудио-садржај селидбом на глобалну мрежу постао доступан 365 дана у години, 24 сата дневно. Да би се слушао подкаст тако су довољне слушалице, интернет, телефон или рачунар. Исто је и с ауторима – подкастерима: свако може да буде аутор ових прилога, довољно је да има микрофон, интернет и публику коју ће занимати оно што говори.

Омиљене теме „на захтев”

Владимир Радиновић, један од оснивача српске платформе podcast.rs, на питање да ли је то модификовани радио 21. века одговара:

– Подкаст је сваки аудио-формат доступан публици на њен захтев, тј. када она жели да слуша. То је децентрализовани радио, а аутори нису више део класичне радијске редакције. Квалитетан програм могу да стварају из своје собе, а он ће путем интернета доћи до слушалаца.

Његов колега Горан Војтешки додаје да баш као што се телевизијски садржај све више сели на стриминг платформе, исто је и с аудио-продукцијом. – У том контексту подкаст јесте „радио на захтев”, нека врста аудио-блога. Многи од њих представљају квалитетан садржај који се налази на сајтовима, само су „спаковани” у аудио-форму.

Сви утицајни светски медији, било да је реч о новинама, телевизијским станицама, међународним институцијама, државним органима последњих година, уз видео на својим сајтовима редовно постављају садржај за слушање.

Према подацима из 2019. године, сваки други Американац слушао је подкаст. Примера ради, овенчана Пулицером поменута америчка станица, по епизоди која се емитује на више од 550 јавних радио-станица, привуче 2,2 милиона слушалаца. Међутим, свака епизода као подкаст, преко интернета, привуче чак 3,1 милион слушалаца. И то не само публике из САД, већ и из Немачке, Канаде, Ирске, Аустралије.

Владимир Радиновић и Горан Војтешки (Фото: Лична архива)

У Србији је подкаст присутан последњих година, али оцена наших саговорника је да је до експанзије дошло тек почетком ове године. Набрајају више разлога.

Најпре се појавила платформа са ер-ес доменом, листа квалитетних домаћих аутора прешла је бројку од 100 стваралаца, спектар тема се проширио од поп културе до информативе и, наравно, томе је допринела и појава вируса корона.

– Пандемија је дефинитивно утицала на повећање слушаности, и то не толико што су људи били приморани да остану у домовима, већ зато што су тражили алтернативне изворе информација. На пример, наша платформа почетком године имала је мање од 1.000 посета месечно, док данас прелази 25.000. Генерално цео свет бележи раст у броју слушања подкаста – наводи Владимир Радиновић.

Специфичност подкаста јесте да су аутори, на неки начин, фанатици, врсни зналци тема којима се баве и као такви уживају велико поштовање слушалаца. С друге стране, представљају идеални формат за све који желе да сазнају нешто више о одређеној области, те траже експерте – водитеље. Било да је реч о спорту, дизајну, предузетништву, личном развоју, родитељству, новим технологијама, науци, аграру.

За сада се укус публике у нашој земљи разликује од просечног слушаоца подкаста у другим деловима планете. Код нас су најслушанији разговори с познатим личностима, дневне вести које пласирају релевантни извори и медији, који су почели да производе аудио-садржај. На врху листе су приче, интервјуи из предузетништва, са саветима и личним искуством о започињању бизниса у Србији.

У Сједињеним Америчким Државама, где је највеће тржиште подкаста, углавном доминирају документарне форме. Пре свега оне које се баве криминалом. Због великог интересовања јавности, редакције традиционалних медија су преузеле теме из тзв. „крајм подкаста” што је у неколико наврата довело и до обнављања судских поступака за поједине случајеве. Такође, популарне су форме с водитељима – славним личностима који интервјуишу људе најразличитијих професија. Међу најслушанијима су и подкасти о спорту, новим технологијама.

У свету се највише слушају крими приче, теме из технологије, спорта и економије, а код нас доминирају интервјуи с познатима (Фото: Пиксабеј)

Поједине ауторе добро познаје наша публика јер им енглески не представља проблем.

– Због страха и неизвесности у вези с актуелном финансијском кризом све се више слушају економски подкасти, коментари на трендове и предвиђања како ће се одвијати ситуација и колико ће трајати – истиче Горан Војтешки.

И за учење и лек за досаду

Иако поједини аутори нуде и „слику” – видео-приказ разговора, 90 процената најпопуларнијих подкаста у свету нема видео-верзију, нити су доступни на видео-платформама.

– Публика подкаста тражи посвећеност и у највећем броју случајева нема времена да гледа видео-запис, већ само слуша подкасте у покрету или док нешто ради – објашњава Владимир Радиновић.

У прилог томе иде констатација једне Београђанке, пасионираног слушаоца подкаста: – То је форма која ми окупира мисли и пренесе у неки други свет. На пример филма. Или ми омогућава да научим нешто ново о теми коју сам изабрала да слушам, а да су ми руке и вид слободни. И зачас ми прође вожња у трамвају и колима.

Џо Роган (Фото: Викимедија)

Познати као холивудске звезде

Џо Роган је највећа светка звезда подкаста. Недавно је потписао ексклузивни уговор с аудио-стриминг сервисом „Спотифај” на чак 100 милиона долара. Подкастери су глобално велике медијске звезде. Горан Војтешки и Владимир Радиновић верују да ће се ускоро у Србији појавити аутори за које ће сви знати, али да ће они имати много већу одговорност него „звезде” с друштвених мрежа.

Омиљен у региону

Осим у Србији, јака подкаст сцена постоји у Хрватској и Словенији. Остале земље региона полако се „буде”. На платформи Подкаст.рс доступни су аутори из региона. За балканску слушаност пресудно је што су међусобно разумљиви језик/ језици на простору од Вардара до Триглава. Они кажу и да за подкасте не постоје границе: ако имате интернет и уређај преко кога можете да му приступите, можете да пратите подкаст планинара с Аљаске.

Може свако, али...

Предност нове/старе форме уједно је и њена мана: једноставност и доступност продукције. Не треба скуп студио да би се снимио подкаст. Може се то урадити у дневној соби с приступачном опремом и мало труда уложеног у едукацију о монтажи звука. Скоро свако може да покрене подкаст и онда то постаје мана. У свету има тренутно више од милион подкаста што доводи до питања о избору квалитетног. Да се из мноштва малих, хоби продукција истакну добре приче и врхунски аутори –потребно је време.

Подкасти немају временско ограничење, попут радио емисија, немају реклама, чак и када долазе из великих компанија и редакција, а садржај не одређује уредник, већ искључиво аутор. Речник је неформалнији у односу на класичне медије.

Коментари0
de454
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља