субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.10.2020. у 20:17 Јасмина Павловић Стаменић

Грчка војска чека долазак турског брода

Власти у Анкари опет су послале пловило за истраживање гаса и нафте у спорну средоземну зону, још дубље него раније
Јед­на од ве­жби грч­ке мор­на­ри­це, ко­ја пра­ти кре­та­ње „Оруч ре­и­са” (Фо­то EPA/Si­me­la Pant­zart­zi)

Од нашег дописника
Атина – Грчке оружане снаге су у пуној приправности и на копну и на мору, где се будно прати кретање турског истраживачког брода „Оруч реис”, који се креће према грчким територијалним водама недалеко од острва Кастелоризо. За те воде се верује да су пуне гаса и нафте и Турска тврди да има право на њих.

Анкара најављује да ускоро почиње полагање подводних каблова за истраживање извора енергената, на шта Атина поручује да неће реаговати на турске провокације, али да ће у случају нарушавања својих суверених права моментално предузети све неопходне мере. Званични представник грчке владе Стелиос Пецас наглашава да је овог пута „реч о врло озбиљној ескалацији”.

Трећи пут у кратком временском периоду Анкара провоцира и поред упозорења Европске уније да ће у случају даљег изазивања напетости у источном Средоземљу против ње бити примењене санкције. По мишљењу грчких аналитичара, ово је досад најагресивнија провокација, јер турски истраживачки планови никада нису подразумевали толико велико приближавање грчком континенталном шелфу, на само 6,5 наутичких миља. Наиме, граница досеже до линије на шест наутичких миља, према спорном споразуму између две земље о разграничењу економске морске зоне око копна, дакле и острва. У међувремену, Грчка је по договору с Италијом и Египтом, а у плану је такав аранжман и с Албанијом, своју границу померила на 12 наутичких миља у Егеју, за шта Атина каже да је у складу с међународним поморским правом, а Турска то не жели да прихвати.

Анкара, тако, поново спроводи своју намеру да у зони недалеко од грчких територијалних вода и границе у којој Грци имају искључиво право економске експлоатације постави подводне каблове за испитивање потенцијалних налазишта нафте и гаса. Грчка авијација и подморнице контролишу кретање турских бродова који прате „Оруч реис”, те је у спорној зони практично формиран штит.

Осим ЕУ, забринутост су исказале и САД, јер је поново у питање доведена могућност да Атина и Анкара за преговарачким столом реше проблем. Немачка, која је до сада, због својих специфичних економских веза с Турском, имала разумевања за Анкару, очигледно губи стрпљење. Министар спољних послова Хајко Мас одложио је пут у Анкару и сусрет с турским руководством јер он, како је званично саопштено – „не би имао смисла”. Мас је посетио само Никозију и Атину, где је турски поступак назвао „крајње неразумним” јер изазива нову ескалацију у Средоземљу и никако не доприноси нормализацији ионако сложених односа ЕУ и Турске.

„Потпуно разумемо позицију Атине и њену реакцију на нову провокацију”, изјавио је Мас у разговору с грчким премијером Киријакосом Мицотакисом и нагласио да, без обзира на то што Турској прете санкције, не треба губити наду да се дијалогом могу решити сви проблеми, у чему ће, како је додао, Берлин свесрдно помагати. Грчки премијер намерава да на заседању ЕУ данас и сутра покрене расправу о овом питању и активира могућност увођења санкција Турској, у чему се Европи очигледно не жури превише.

„Ми ћемо у Бриселу размотрити последње поступке Турске, али и даље сматрамо да би било нормално да седнемо за сто и разговарамо о свим проблемима”, рекао је Мицотакис.

Шеф грчке дипломатије Никос Дендијас нагласио је на састанку министара спољних послова ЕУ да „Турска својим потезима, од Нагорно-Карабаха, Сирије, Ирака, Кипра до провокација у југоисточном Средоземљу, саботира мир и стабилност у региону, поступа противно нормама међународног права и одлука ЕУ”.  И на копненој граници с Турском код Евроса (Марице) појачана је контрола, јер се и тамо очекују провокације. Систем заштите је последњих месеци, после инцидента почетком године, када су с турске стране границу насилно покушале да пређу хиљаде миграната којима је председник Реџеп Тајип Ердоган обећао слободан пут у Европу, сада подигнут на највиши ниво. Подигнута је жичана ограда, појачане су патроле, користи се најсавременија технологија за откривање нелегалних покушаја преласка границе. На Евросу је, поред армије, и две хиљаде специјално обучених полицајаца који штите границу.

Коментари11
cc7ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Шта је ново? Пре четврт века сам се смејао кад сам видео да су сви топови у грчкој бази на истоку Самоса били уперени према видљивој турској обали.
Турчин
Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине, могу само да нас мрзе, они што нас не воле
Maja Medić
EU političari drže lekcije Rusiji o svemu a nisu u stanju da zaštite vlastite članice čak ni od drskih napada Turske na Kipar i Grčku, nisu u stanju da izgrade gasovod na svojoj teritoriji, nisu u stanju da zaštite granice od migranata, nisu u stanju da se organizuju u epidemiji, problem je što u svojoj propasti povlače i nas.
Dusan T
EU je nemacka krava muzara. To ne znaci da Nemci imaju interes (ili da su uopste u stanju) da zastite svaki njen deo. Bilo bi sjajno da ovo zavrsi sukobom Nemacke i Turske, da se pokaze kakav je jadni, mali vojni patuljak u stvari Nemacka, te da je ekonomski vise ni Turska ne sisa. Doduse, slabe su sanse za to.
Леон Давидович
Грчка и Турска примљене су у оно време Хладног рата у НАТО у циљу непријатељства према тадашњем Совјетском Савезу. Иста им је улога и данас у односу на Русију. Међутим Турска се понаша веома независно у НАТО и све је агресивнија земља према земљама у окружењу, прави фактор нестабилности у региону.Спор Грчке са агресивном Турском треба да је тема за НАТО и ЕУ јер то се догађа у њиховом савезу.
Moskovskaja
Rusija će pustiti Grčku niz vodu samo da bi oslabila NATO, a Grke dovela u poziciju da pred Rusijom puze na kolenima. Rusima je ionako cilj da postanu centar pravoslavnog sveta, a Grci im tu još uvek pružaju žestok otpor.
Драган П.
У турско-грчком сукобу Руси, и да хоће, немају шта да траже. Обе земље су чланице НАТО, далеко су изван руске зоне утицаја и Русе нико ништа неће питати на ту тему. Ако баш дође до оружаног сукоба, што је мало вероватно, Руси могу да продају своје оружје, ако неком уопште буде требало, што је такође ,ало вероватно. И то је све.
Moskovskaja
@Dr Slobodan Devic - Imate dosta kratko pamćenje: nisu li Rusi bili na početku Putinove vladavine predložili da uđu u NATO savez? Zapad se bio našao u nebranom grožđu i to je odbio. Rusi su ionako bili blefirali jer su znali da Zapad na to ne može da pristane...
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља