уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.10.2020. у 16:36 Џорџ Петровић, Аустралија
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Кад Пироћанац купи фарму у Аустралији

Пређосмо толики пут да би схватили да је прадеда на Старој планини то већ имао пре сто година. Међутим, свака „наука” мора да се плати. Кад сам се пресељавао у Аустралију, отац ми је рекао: „Вратићете се ви, али са много више памети”. То се управо сада дешава - само на неки други начин.
Фарма једног Пироћанца у Аустралији (Фото Џ.П.)

Трчим да вам се похвалим као сваки прави Пироћанац - штедели смо и купили фарму. Мало јачи сат вожње од наше куће у Мелбурну.
 Земље има два хектара, од чега је трећина воћњак кестенова, а има и другог воћа,  још увек не знамо каквог, јер је код нас зима, па је лишће опало.

На ободима су огромни борови, које би сваки штедљиви Пироћанац посекао за грађу. Ту су и струја, вода, као и пумпу за воду из земље, тако да можемо да заливамо будућу башту.

Ограда око фарме (Фото Џ.П.)

Кућа је више као добра барака, али је велика. На поткровље се излази степеницама и тамо су две спаваће собе, дневна соба и магацин.
Овде на цену земљишта највише утиче удаљеност од велеграда. На 200 километара може да се нађе 20 одсто јефтиније а на 400 је је дупло јефтиније.
Други фактор код формирања цене фарми су зграде које тамо постоје. Ако постоји кућа, то се додаје на цену земље. Обично постоје и шупе  ("sheds") па онда батерије и соларни панели за струју, резервоари за воду, машинерија итд.

Фаре у Аустралиији су скупље ако су ближе градовима (Фото Џ.П.)

Цене иду у недоглед, а цела Аустралија (са изузетком пустиње и шума) је насељена.
Место је планинско, брдовито, као код нас, за разлику од других локација где је све равно и досадно (мада је тамо повољније за пољопривреду). Код нас на врху плаца имамо заравњени део а онда се земље благо спушта, тако да би требало да се праве степенасте леје, ако би хтели да се бавимо пољопривредом.

Крај је сточарски, први комшија чува краве, а претходни власник фарме је имао овце. Цела фарма има ограду, тако да овце не могу да напусте имање а пастира - нема.

Дрвеће само треба скупити за "смедервца" (Фото Џ.П.)


Сада планирамо пресељење, добровољно или оно друго. Плашимо се да ће полицијски час у Мелбурну да потраје дуже од најављених шет недеља, па ће нестати хране у супермаркетима.

Сада имамо воћњак, њиву, струју из соларних панела, воду из бунара и Интернет. Шта породици више треба?
Умало заборавих - имамо и „смедеревца”.

Обезбеђена дрва за зиму (фото Џ.П.)

Откуд тај српски бренд, чувени шпорет на дрва, усред петог континента? И нама је то било чудно све док нам агент за некретнине није открио да је претходни власник био „Serbian from Dandenong”.

Тако нас сада Весна и Душан уче како да косимо огромну ливаду, а сами смо разумели зашто се баш та фарма „залепила за наше очи".
А за крај следи и поука (или „порука”).

Пређосмо толики пут да би схватили да је прадеда на Старој планини све то већ имао још пре сто година. Међутим, свака „наука” мора да се плати. Кад сам се пресељавао у Аустралију, отац ми је рекао: „Вратићете се ви, али са много више памети”. То се управо сада дешава - само на неки други начин.
Овај текст посвећујем баш њему. У сузама!

 

Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари36
0201c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
@Irene,,lepa prica nije samo nasminkana stvarnost.Vec mnogo vise od toga.Srecom,to mogu procenjivati samo ljudi koji znaju da procitaju ono sto stoji izmedju redova.Moj komentar nemojte shvatiti kao kritiku vec kao opasku da je ipak vaznija lepa prica nego neko imanje na kome ne uspeva pozegaca,precanka,crna visnja pa cak ni beli luk.Uvazenom piscu nece mnogo pomoci u vremenu korone.doduse moze na imanju da organizuje pravoslavno groblje i zaradi novce....napominjem-nisam ljubomoran.
Irene
Dzordz, bilo bi zanimljivo procitati vasa razmisljanja o komentarima koje ste dobili. Potrebna je hrabrost, skromnost i pozitivna samouverenost da se svoja zivotna prica izlozi komentarima. Licno volim da procitam opise iz stvarnog zivota, kao vasa, dok me knjizevni pokusaji i nasminkana stvarnosti ostavljaju ravnodusnom.
Džordž Petrović
Pišem za sebe, te se time odredjujem u vremenu i prostoru. Stavljanje u javnost ima mnogo izazova. Treba biti jak da se to izdržite - mnogi odustanu, dok ja ovde pišem već deset godina. Svaki tekst je mala avantura. Profesionalno sam vezan za knjige, pa pouzdano znam da loše "fiction" knjige odlaze. Kod mene je sve "goli život" koji je lep ali ne uvek. Hvala na druženju i lepim željama u vezi farme. Djordje, sa nadimkom "Džordž" što je prevod od engleskog George.
Mileticveselin miletic
Ja sam se vratio 1985 uSrbiju zivim ido dan danas ekstra ljudi priroda zasnovao porodicu zaradio duplo vise novca sa vrlo malo ulaganja nego sto sam zaradio uFrancusku Pariz ,samo treba malo maste i dobre volje .za one koji neznaju kako ce kod svoje kuce ,prstna celo srecno svima po ovom belom svetu Veselin.
Beogradjanin - Schwabenländle
Када неко у Немачкој оснива предузеће ( приватно наравно-других нема ), онда оде у општину и уплати 40-200 €вра, зависно од општине. То је све, никаквих других обавеза нема. Општинско оделење за привреду проследи акт пореском оделењу, које онда само ступа у контакт са новим власником и шаље му упитник и брошуру о обазама. Уколико се ради о неким посебним пословима онда општина шаље допис савезу, рецимо транспортера, таксиста који ступају у контакт са новим предузећу. У СР, су само гладни пара.
Mira
Ne odlaze svi iz zemlje trbuhom za kruhom. Mnogi svedski omladinci rade preko raspusta da si finansiraju ”a year off”. Putuju rado u Australiju da studiraju ili upoznaju ljude i obicaje. Rade u kaficima, na farmama kad im nestane para. Neki nadju tamo ljubav ili posao pa ostanu. Drugi se posle 6-12 meseci vrate sa prosirenim vidicima. Nikakva drama o dedovini ili patriotizmu.
Mira
I Srbija ima mlade ljude zeljne avanture, studija i upoznavanja sveta. Iskreno zelim da dodje vreme kad ce i oni odlaziti iz zemlje iz slicnih motiva kao mladi svedjani. Da ce se vracati obogaceni znanjem i iskustvom koje ce primeniti u Srbiji.
Avantura ili nužda...
Mira, zbog čega ste vi otišli u Švedsku? Šveđani nemaju svoje "trbuhom za kruhom", niko nije otišao zato što je bio nezaposlen ili bez stana ili neke druge materijalne potrebe. Nema drame o dodovini ili patriotizmu jer njihov odlazak nije pod nuždom, nego iz avanture i želje nešto novo vidjeti i upoznati. To su obrazovani mladi ljudi, govore engleski, oni se uvijek mogu vratiti, naći posao i lijepo živjeti u svojoj zemlji, čak ljepše nego u Australiji. A Srbi? Vraćaju se penzosi malih penzija.
Zivana
Bravo Pirocanac! Iz vaseg teksta i drugi se mogu dozvati pameti, jer oni koji imaju nekretnine u Grckoj ili Crnoj gori do njih ne mogu ni da stignu zbog zabrane kretanja. Mi koji smo otisli iz svog rodnoj kraja nikada ga nismo napustili, zavicaj je uvek u nama, ma gde bili. Uzivajte na vasem posedu i pisite nam kako ste se snasli. Nasi stari pradedovi su imali svoj zivotni put a svako od nas treba da nastavi dalje a ne da se vraca unazad. Svoje drage nosis u srcu i cuvas od zaborava ma gde bili

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља