недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.10.2020. у 21:06

Шеф мисије ММФ: Повећања зарада у јавном сектору Србије треба да буду ограничена у 2021.

((Фото EPA/Jim Lo Scalzo))

Шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у разговорима са српским властима Јан Кејс Мартејн изјавио је да у 2021. години повећања зарада у јавном сектору Србије треба да буду ограничена, да повећања пензија треба да прате договорену швајцарску формулу, а да додатна ад хок повећања или исплате треба избегавати.

У писаној изјави на крају виртуелне посете Србији, у којој је изнео прелиминарне налазе, Мартејн је навео да је тим ММФ-а водио „продуктивне разговоре” са властима Србије и постигао договор о политикама које су потребне за завршетак пете, последње ревизије Инструмента о координацији политика (ПЦИ).

„Успешан завршетак ревизије зависи од испуњавања преосталих програмских услова, као и одобрења руководства и Извршног одбора ММФ-а. Разматрање на Извршном одбору оквирно је заказано за почетак јануара 2021. године”, навео је Мартејн, преноси Бета.

На основу прелиминарних налаза, тим ММФ-а ће припремити извештај који ће, по прибављању одобрења руководства, бити представљен Извршном одбору ММФ-а на разматрање и одлучивање.

Мартејн је навео да се „реализација програма генерално одвијала према плану” и да се економска активност опоравља после наглог пада у другом тромесечју 2020. године изазваног пандемијом корона вируса.

„Монетарне и финансијске мере и велики фискални пакет који су уведени као одговор на кризу одиграли су кључну и позитивну улогу у пружању подршке економији. Сада се очекује да ће БДП забележити реалан пад од 1,5 одсто у 2020. години, а затим пораст од пет одсто у 2021. години”, написао је Мартејн.

Додао је да се те пројекције заснивају на најновијим подацима који указују на бржи опоравак од раније очекиваног.

„Међутим, прогноза је и даље врло неизвесна, због непредвидљивог утицаја кретања епидемије и последичних неповољних ефеката на економију Србије и њених трговинских партнера. Инфлација је и даље ниска и очекује се да ће се у 2021. задржати у доњој половини циљаног коридора НБС. Банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован”, пише у изјави.

Мартејн наводи да су порески приходи премашили очекивања у време четврте ревизије инструмента ПЦИ, али да ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће реализација јавних инвестиција бити убрзана у последњем тромесечју ове године.

„У том контексту, очекује се да ће укупни фискални дефицит бити испод девет одсто БДП-а у 2020. години и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 одсто БДП-а Србије”, навео је шеф мисије ММФ-а.

Додао је да је тим ММФ-а постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2021. годину.

Навео је да буџет Србије за 2021. годину треба да настави да подржава економски опоравак, уз истовремено очување одрживости дуга.

„Важно је да удео укупних трошкова зарада у јавном сектору у БДП-у забележи пад на одрживије нивое, након пораста у последње три године. Потребно је пажљиво пратити фискалне ризике који потичу од државних предузећа и евентуална подршка овим предузећима треба да се спроведе транспарентно кроз буџет”, навео је Мартејн.

Додао је да спровођење структурних реформи треба да се убрза после одређених кашњења због пандемије, како би се обезбедио снажан и стабилан раст у средњорочном периоду.

„Потребни су континуирани напори у правцу јачања пореске администрације, управљања јавним инвестицијама, као и праћења и управљања фискалним ризицима. Реформе оквира зарада и запошљавања у јавном сектору, које у знатној мери касне, треба да се приведу крају”, пише Мартејн.

Он наводи да су унапређење корпоративног управљања у јавним предузећима, укључујући ЕПС, као и развој тржишта капитала у Србији, и даље од пресудног значаја.

„Поздрављамо напредак остварен ка завршетку приватизације Комерцијалне банке и подржавамо даље напоре да се приватизује Петрохемија. Средњорочни приоритети у циљу стварања услова за бржи раст приватног сектора и приближавање нивоима дохотка у ЕУ такође укључују јачање владавине права и унапређење правосудног система”, додаје Мартејн.

Коментари6
3f3b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Takozvana suverena i nezavisna Srbija kojoj nijedna drzava ne moze da naredi sta da radi i kakvu politiku da vodi, ne moze slobodno da odluci ni o platama svojih sluzbenika.
Dule Los Angeles
Pre operacije, lekar uspava pacijenta! Ako ne prezivi, ON nije kriv. I nikad ne odgovara! MMF-u je ciji je jedini cilj PROFIT! Drzave i Narodi-Ni na kraj pameti! Zasto se stalno u njih krstimo i kunemo. Jedini lek za SIGURAN rast u korona-krizi, koja ce trajato dugo godinaje-Sve pare iz deviz. Rezervi i budzeta usmeriti na Selo. U poljoprivredu. Zasejati sto vise psenice. Sto vise goveda i svinja, voca.... Svet je vec gladan. Glad ce trajati duze od krize! I rezerve, koje imamo-Jos ne prodavati!
д
А да није раст :)
Neprilagodjenn
"Тако се сада очекује да ће БДП Србије за ову „корона годину” пасти свега 1,5 одсто", al' nam je javi dug od proslogodisnjih 24 milijardi evra sada, kako se "suska", 30 milijardi evra. Dakle BDP padne 1,5% a dug nam skoci za 25% i svi srecni i zadovoljni. Rastu plate i penzije, ministar sija od srece, a meni nista nije jasno. Ima samo jedan nacin da to proverim. U ponedeljak idem u banku, uzimam maksimalni kes kredit i pocinjem konacno da kupujem sve sto pozelim. Da li dobro razmisljam?
Borivoje m
Ako odes u banku i uzmes investicioni kredit sa kamatom od 1%, uradis recimo izolaciju na kuci i promenis prozore, smanjis racune za grejanje, dugorcno si u plusu. Ako uzmes kes kredit sa 7% kamate i kupis kola (pa sve i da si taksista), ugasio si ga na duze staze! Treca opcija, ne uradis nista, oplakujes sudbinu, deca ti nervozna, zena zvoca, tasta govori da si nesposoban...e tu nema pomoci ni kratkorocno ni dugorocno!
Vlada
"dug od proslogodisnjih 24 milijardi evra sada, kako se "suska", 30 milijardi evra" Kada je 2012. ustanovljena nova vlast, dug je bio 14,78 milijardi evra. Za osam godina, više nego dvostruko. Ko ne veruje, postoji sajt Ministarstva finansija, Uprava za javni dug,.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља