уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.10.2020. у 11:31 Димитрије Буквић

Ренесанса бањског туризма

У 35 активних бања у Србији се остварује готово половина од укупног броја ноћења домаћих туриста. – Ситуација би била још боља када би се активирали и они бањски центри који су услед лоше приватизације остали закатанчени или неискоришћени
Бања Ковиљача (Фото А. Васиљевић)

Да свако зло има своје добро, потврђује својеврсна ренесанса српског бањског туризма у јеку пандемије ковида 19. Будући да су због здравствене ситуације многи грађани Србије провели одмор у овдашњим бањама, оне су упркос вирусу корона остале доминантна туристичка дестинација. Штавише, у њима се остварује готово половина од укупног броја ноћења домаћих туриста, каже Владан Вешковић, генерални секретар Удружења бања Србије, које је навршило 50 година постојања.

За наш лист, он наводи да се на тај начин наставља вишегодишњи тренд омасовљења бањског туризма у нашој земљи. Али, додаје, ситуација би била још боља када би се активирали и они бањски центри који су услед лоше приватизације остали закатанчени или неискоришћени.

„Тренутно је у Србији активно 35 бања. Све су оне мање или више урбанизоване. Мимо њих, има и бања које су од 2000. до 2015. године пропале због катастрофалне приватизације и девастације смештајних капацитета. Тако Јошаничка Бања још није прорадила, док Нишка Бања не постоји на туристичкој карти, иако има институт за рехабилитацију. Према нашим подацима, око 4.500 лежајева у бањама у Србији није у функцији, попут Специјалне болнице на Златару, чијих се 17.000 квадратних метара не користи. С друге стране, у Врњачкој Бањи, Сокобањи и другим дестинацијама поспешује се туристички развој и отварају се хотели и са четири или пет звездица”, истиче Вешковић.

Он подсећа да су од средине 19. века, па све до Другог светског рата, бање биле практично једина туристичка места у Србији. Претеча бањског туризма је било откривање српских лековитих извора у првој половини 19. века. Око тих лечилишта у наредним деценијама краљеви ће почети да граде своје летњиковце, а за њима ће доћи и предузимљиви хотелијери. Процват туризма ће многе бање претворити у урбана насеља, у којима ће у првој половини 20. столећа боравак постати ствар престижа.

„Врњачка Бања је, на пример, 1937. године имала пет пута више туриста него Дубровник. Али, после Другог светског рата, нова власт је желела да бање приближи свима. Оне су тако постале синдикална одмаралишта и изгубиле гламур. У бање се више није ишло да се види и да се буде виђен него да би се ишло на летовање. Тако је било све до 2000. године, након чега свест о бањама почиње да се мења због храброг менаџмента у бањским здравственим установама. Почињу да се праве велнес центри и нови хотели, а у бање више не иду само само старији и болесни већ и млађи, породични људи, од 35 година па навише, који желе да се одморе”, каже наш саговорник.

Осим последица дивље приватизације, које би требало санирати, он сматра да би бањски туризам био додатно ојачан уколико би његови носиоци били квалитетни хотели, а не здравствене установе.

Коментари6
fe1a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Banje moraju vise da urade da bi imale popunjenost kapaciteta preko cele godine i da u njih ne dolaze samo bolesni. Sto vise 5* i 4* hotela, akva parkova, restorana, kongresnih sala, nocnih klubova, diskoteka, sportskih terena, prodavnica, galerija, igraonica za decu, ... Da gost ima popunjen ceo dan od 09:00 do 08:59 a ne samo da pije vodu, jede hranu koju ponese od kuce i kao poslednji idiot satima gleda u jednu tacku na zidu ili drvetu. To su odavno provalili u banjama u Evropi.
Danijela
To sto ste naveli da vam je potrebno da imate u Banjama da biste popunili vreme nije vam potrebno. Promenite koncept provodjenja vremena, uposlite oci posmatrajuci prirodu i gradjevine, noge setajuci i vozeci bicikl u divnoj prirodi koju svaka od njih ima i nikako ne buljite u tacke na zidovima ili drvecu vec se druzite sa novim ljudima, naravno trenutno na fizickoj distanci :)
Doris
Banje u Srbiji su žrtve crvenog vaspitanja "na more". U banje se nije ulagalo nego samo u turizam na Jadranu. Tako je ta kultura ostala. Kada se pogledaju banje na Zapadu, to su rekreacioni centri koje ljudi rado posjećuju. Nažalost u Srbiji još uvijek vlada banjska "kultura" da su banje za stare i bolesne. Nadajmo se da će bar sa koronom ljudi shvatiti značenje tih banja, a ne samo njih nego i jezera i planina, svih prirodnih ljepota kojih u Srbiji ima na pretek.
Radenkovic Milivoje
Banje donose polovinu od ukupnog prihoda od turizma u Srbiji. Zato i jesu dekretom i bez naknade otete od Penzionog fonda i za neverovatno malu sumu prodate (poklonjene) privatnicima. Da bi se nekoliko ljudi bogatilo, PIO fond je unakazen. Od cega cemo primati penzije? A penzije cekaju sve nas. Cak i oni koji su sada madi, jednom ce poceti da razmisljaju o penziji. A tada ce PIO fond biti prazan. Tuzno i jadno.
Zhjghh
Lužnica nikada neće zaboraviti koliko nam je "Mir" i Zvonačka banja dobrog decenijama donosila dok je radila, ali nećemo ni zaboraviti kako je neverovatno završila slavnu priču pre 15 godina...
Beše nekad
Koku što 30 godina nosila zlatna jaja su zaklali zbog jednog bataka (čitaj sekundarne sirovine).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља