недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.10.2020. у 22:00 Владимир Вукасовић

Инфлуенсери свих земаља, уједините се

Буржуј, племић, богослов – најистакнутије фигуре левице појављивале су се и досад с толико неочекиваним „претходним животима” да више никаква њихова биографија није изненађујућа. Али, прва особа која је социјалистичком иконом назвала Ејми Харт, некад стјуардесу и учесницу ријалити шоуа, данас инфлуенсерку, мора да се осећала као да је нехотице иронична, чак и ако јој је намера била потпуно другачија.

За инфлуенсере многи људи подразумевају да су оличење испразне таштине, али ова Британка је симпатије ван свог уобичајеног круга обожаватеља побрала тако што је међу колегама агитовала за то да се удруже у синдикат, прикључујући се ранијим сличним иницијативама из Немачке и САД. Онима који верују да инфлуенсери ништа не раде сем што се сликају, па је бесмислено да имају синдикат као људи који у зноју зарађују за свој хлеб, противе се приче које припадници тог нововековног еснафа износе за „Гардијан”. Кад их унајме за рекламну кампању, од њих се очекује да буду и сценариста и редитељ и шминкер и сценограф и све остало; потурају им уговоре којим им ограничавају рад за друге послодавце иако их нико не ангажује за стално; белци и мушкарци за исти посао добијају више него жене и особе с тамнијом кожом; закидају им хонораре јер, напослетку, „па они се само сликају”, шта уопште ту има да им се плати.

Шта год мислили о њима, инфлуенсери јесу постали важан део маркетиншке индустрије и подложни су корпоративној експлоатацији, нарочито малолетници, што Француска управо намерава да спречи законом, како је јавио „Политико”. Они су и савршен узорак прекарне радне снаге, која све више доминира у савременом пословању: људи који немају сталан ангажман већ су у сталној неизвесности око тога хоће ли наћи нови посао, да ли ће се моћи продати на тржишту или ће их заменити неко ефикаснији или јефтинији. Та несталност радног места, невезаност за једну фирму, и јесте препрека у синдикалном организовању. Ако тако нешто успе инфлуенсерима, биће то путоказ за излажење из дилема које муче левицу у њеним настојањима да се опет приближи данашњем „пролетаријату” делом потпалом под утицај деснице. Коначно, није то ни само ствар левице и деснице: за заштиту радничких права сви се декларативно залажу, али она постојано слаби.

Кога је Хилари Клинтон ујела: На први поглед, левица је у последње време примила још неколико добрих вести, на пример из САД. Џо Бајден можда није „поспан” у оном смислу у којем га таквим назива Доналд Трамп, алудирајући на то да је дементан, али је апсолутно у стању да успава свакога ко га слуша. Ипак, телевизијски програм у којем је Бајден одговарао на питања био је гледанији од оног емитованог у исто време, са скандал-мајстором Трампом као звездом. Можда је то јачи сигнал да Бајден побеђује на изборима него сва испитивања јавног мњења која му дају предност.

Но, кога су анкетари и Хилари Клинтон ујели 2016. године кад су јој сви предвиђали лаку победу, сад се и централне изборне комисије плаши. Све више Американаца очекује немире и оспоравање резултата гласања. Десничарске паравојне групе се за нереде, изгледа, и с радошћу спремају. Њихов покровитељ можда ће нестати из Беле куће, али су они окуражени као што нису били већ веома дуго.

Паралеле том процесу донекле се могу пронаћи и у Немачкој и Грчкој. Алтернативи за Немачку (АфД), најпознатијој крајње десничарској странци у тој земљи, пише „Дојче веле”, прилично је опала популарност. Међутим, оно што губи у легалном и званичном представљању радикална десница задобија у подземнијим токовима. Њене групе у војсци, полицији и обавештајним службама, судећи по вестима које већ месецима стижу из Немачке, само се шире. Ако АфД једном и буде почишћен из парламента, мада је пут до тога још веома дуг и с добрим изгледима за то да га је немогуће прећи, екстремистичка реторика је већ толико легитимизована да више неће бити најважније то има ли она свог законитог представника у овом тренутку, јер ојачала је довољно да ће га ускоро опет стећи.

Зато би се залудном могла показати нада умеренијих Грка да је таквим снагама у њиховој земљи крај сад кад је руководство Златне зоре, донедавно и парламентарне партије, неко време треће по популарности, осуђено на затвор, као да то само по себи значи да ће све нелегалне крајње десне организације убрзо ишчезнути. Бреше су пробијене и појавиће се нека нова Златна зора, Алтернатива за Немачку или Доналд Трамп, који су такође тек замена за своје претходнике, колико су и исламисти који последњих недеља опет заскачу Французе због карикатура пророка Мухамеда смена страже за оне што су пре неколико година починили масакре. Није Трамп, што и ових дана понављају либерали, поделио америчку нацију, која воли себи да ласка како је светионик демократије у свету, него је она све време подељена. Расцеп, некад површински зацељен, сад је само потпуно пукао и оголио тектонску провалију која нам је све време под ногама.

На тајном задатку: Да је другачије, не би сад у још једној земљи такође на гласу по својој либералности, Холандији, новинари телевизијског јавног сервиса били принуђени да скидају ознаке своје мреже са комбија кад излазе на терен јер се плаше учесталих напада радикалних десничара. Некад је такво скривање било замисливо искључиво у државама којима нису резервисана места на врху листе складних демократија. Али, политичари попут Пима Фортејна и Герта Вилдерса, премда данас скрајнути или наоко заборављени, били су претходница уличним фалангама, у још једној опомени Грцима и свима осталима који би се прерано обрадовали због протеривања десничара из институција.

Ове дубоке расколе тешко да ће зајазити будући француски закон против сепаратизма, за који Емануел Макрон тврди да је усмерен и против белих расиста, док га муслиманска заједница доживљава као упереног против ње, то јест, званично, против џамија које се из иностранства финансирају за једну врсту „инфлуенсирања”, плаћеног вршења утицаја, и уживо и преко све чешћих интернет окупљања пастви: да проповедају екстремистичку форму ислама. И исламски и хришћански фундаменталисти, од Америке, преко Европе, до остатка света, потпомогнути интернетом, али не заборављајући ни класичније методе међусобне комуникације и ширења јавне пропаганде, савршено сарађују преко граница, све се време заклињући у антиглобализам. Парају друштва у којима живе, уљуљкана илузијом да су икада била јединствена, и успостављају нове, интернационалне интеграције. За сада, то су једини инфлуенсери којима удруживање полази за руком.

Коментари4
897ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trgovci
Ako se udruze u nekakav sindikat i zatraze svoja radnicka prava - ogolice svoje pravo lice i funkciju. Oni su radnici/prodavci/reklameri a ne ono za sta se predstavljaju - "spontani, dopadljivi clanovi mreze koji su su slucajno i spontano postali uticajni/influentni".
Милош
Својевремено је Фридрих Енгелс рекао да су "мирне и умиљате овчице, појеле енглеског сељака!" Није погрешио. Тако ће се ускоро десити новинарима, који су постали највећи промотери "друштвених мрежа", док их једнога дана, те "фине и безазлене друштвене мреже, које час горе, час се тресу" не одувају. Међу њих спадају и ти измишљени "инфлуенсери"-ни чуднијег имена, ни безвреднијег посла.
Nebojsa
Kakvi infulenseri o cemu vi pricate sta su oni prodavci magle Nasta to lici budalastina .... Malo je grebarosa jel jos i oni
Пуно Име
ТЗВ инфлуенсери су џабалебароши. Неком је прошао фазон да заради, и сад би сви истим путем. Кад виде да не може, онда треба друштво да се брине о њима. Свакако су иконе љевице, тај нераднички концепт јесте њихово огледало. И наравно, бајка о великом злом бијелом мушкарцу који добија више од других, који замјењује злог капиталисту

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља